Декларацијом спречити изградњу хидроцентрала у Жупи код Призрена

Грађани региона Жупе у општини Призрен још једном су рекли „стоп“ изградњи мини хидроцентрала у овом веома атрактивном региону, погодном за развој туризма и сточарства. Званична подршка је стигла и од високих званичника призренске општине, као и самог градоначелника Мутахера Хаскуке, који је и био покровитељ конференције посвећене овом проблему.

Наиме, општина Призрен је прошле седмице организирала конференцију „За одрживи развој региона Жупе-против хидроцентрала“. Од надлежних органа је затражено да се поништи одлука о изградњи хидроцентрала у овој регији. Градоначелник Призрена, Мутахер Хаскука је казао да је фрустриран најавама да ће се у Жупи градити хидроцентрале, признајући да о овом проблем није имао довољно информација.

„Прошле године, на једној конференцији о екологији, једна немачка организација нас је обавјестила да се на реци Бистрици планира изградња 13 хидроцентрала. На конференцији је био присутан заменик министра за заштиту средине који није био информисан о местима на којима се планира изградња ових хидроцентрала. Кружи доста контрадикторних информација. Капацитет као и места на којима се планира изградња хидроцентрала нису познати и ја сам као председник општине фрустриран што немам информације о томе. Моје мишљење је да долина Бистирце има велике потенцијале за развој туризма и пољопривреде, те би свака изградња хидроцентрала могла нанети више штете него користи“, закључио је градоначелник Хаскука.

Потпредседница за заједнице општине Призрен Мемнуна Ајдини, која долази из региона Жупе, дели забринутост са својим суграђанима. Она је навела штете које могу настати, уколико дође до градње хидроцентрала на Бистрици и истовремено изразила жаљење што се о овом питању не води дебата.

„Неке су дозволе за изградњу хидроцентрала на Бистрици, нажалост издате. То је било 2015. године. Ја сам, тада у својству одборника у општинској скупштини Призрена, заједно са осталим колегама одборницима из бошњачке заједнице, а било нас је петоро, жустро реаговала. Када смо чули ми смо подигли глас изазвавши бурну реакцију коју су подржали грађани региона Жупе“, казала је Ајдини и додала да мештани Жупе нису били уопште упознати са плановима изградње хидроцентрала.

Она сматра да је у самом старту направљен први прекршај јер је нелегално издата дозволе „иза леђа“ и без разговора са тамошњим становништвом.

 „Посебно је ово питање осетљиво, јер у  Жупа живи углавном  бошњачка заједница. Отуда и мишљење у народу да се то ради само зато што у њој живи већинско бошњачко становништво, односно припадници невећинске заједнице“, сматра Ајдини.

Да би изградња хидроцентрала могла нанети више штете овом крају, но што би у целини грађани Косова имали користи, слажу се заступници призренског региона у косовском парламенту, Емилија Реџепи, Зафир Бериша, Арбер Реџај, Дрита Милаку и Салих Зуба.

Заступница у Скупштини Косова Емилија Реџепи изричито тврди да је њен политички субјект против изградње хидроцентрала.

„Богаство и природни ресурси које има регион Жупе пали би у воду уколико би дошло до изградње хидроцентрала“, сматра Реџепи. Она је, такође, потврдила да су већ издате неке дозволе од стране Министарства за заштиту животне средине и да би то могло да има велике последице јер, како је казала, они који су те дозволе добили, јер спречавањем изградње хидроцентрала,  могу тужити ресорно министарство.

Њен колега из Социјалдемократске иницијативе , Зафир Бериша, сматра да је неопходно створити јединство код грађана без разлике на политичко и национално уверење.

 „Просто, потребно је зауставити ово зло, односно, како рече министар Демири “геноцид над природом”.  Жупа је излетиште за Призрен и не само за Призрен. Уколико се планира изградња 13 или 14 хидроцентрала у овој прелепој природи којом нас је Бог даривао, ради интереса појединца, ми ћемо уништити овај крај и његову перспективу“, тврди Бериша и упозорава одборнике општинске скупштине Призрена, на обазривост, како се не би поновила ситуација која се догодила у општини Драгаш.

Посланица Самоопредјељења Дрита Милаку је била прва која је у својству одборнице општинске скупштине подигла глас против изградње хидроцентрала у жупском регион.

„О хидроцетралама се дискутовало пре три године. Када су ме о овом проблему лично обавестили грађани Жупе. Прихватила сам да изађем на терен и са њима утврдим чињенично стање и успели смо заједничким напорима да планове за изградњу хидроцентрала стопирамо“, казала је Милаку.

Министар регионалног развоја у Влади Косова Расим Демири је изразио захвалност свим Жупљанима на упорном залагању да се изградња хидроцентрала спречи.

„Прва неправда која је учињена је та што овакав скуп са представницима жупских села није сазван раније на којем би била дата адекватна информација о изградњи хидроцентрала. У јавности су пласиране (дез)информације да је наводно било јавних дебата са мештанима Жупе. Нажалост, таквих састанака није било“, потврдио је министар Демири и захвалио се градоначелнику Хаскуки, што је „народски речено  прави домаћин“ и како традиција налаже у овим крајевима, организовао овај скуп.

Заменик министра дијаспоре, Ћерим Бајрами, организовно је потписивање петиције коју је потписало више од две хиљаде домаћинстава жупскиух села, која је послата свим надлежним локалним и централним институцијама. У овом је контексту рекао да има елемената да грађани Жупе туже  Министарство за заштиту животне средине.

И Асим Круезиу из Дирекције за администрирање националним парком „Шара“ је навео низ закона који не дозвољавају било коју врсту градње у овом правно заштићеном региону јер се, како је  казао, може нанети огромна штета воденим екосистемима.

„Било каква врста копања канала, постављања цеви за хидроцентрале су забрањени јер је у супростности са одредбама закона о националном парку, као и вредностима Европске Комисије за заштиту и развој природних ресурса“, био је изричит Круезиу.

Одборнику Покрета Самоопредељење у општинској скупштини Призрена, Каранфилу Хаџилари је рекоа да му није јасно то што Европска унија даје субвенције за изградњу хидроцентрала, које могу нанети више штете него што би грађани имали користи. Он је затражио бољу координацију са међународним представницима у заустављању субвенционирања бизнисмена који планирају изградњу хидроцентрала ради сопствене користи.

Директор основне школе у селу Мушниково, Седат Бајрами тврди да ће борбу која траје против изградње хидроцентрала у Жупи добити грађани који живе у њој. Њему је несхватљиво како може бити изграђена хидроцентрала у његовом селу на удаљености 5 метара од Дома културе и 200  метара од школе. Он је поручио онима који планирају реализацију овог пројекта да ће наићи на тежак отпор мештана и ученика.

 „Сви ћемо устати у одбрану!“, љутито је изјавио Бајрами.

И Рамо Сагдати из села Речане је упозорио да ће мештани урадити све како би „одбранили“ Жупу, те да се нада да ће им у томе помоћи и грађани Призрена. Он је додао да није свима познат капацитет реке Бистрице, рекавши да у сушном периоду није могао да се покрене камен ниједне воденице поточаре, којих је било на свакој њеној притоци.

Учесници ове Конференције су потписали декларацију којом се захтјева поништавање одлуке у изградњи хидроцентрала у овој регији.

Конференцији су присуствовали највиши званичници призренске општине, министри, заменици министара, заступници у Косовском парламенту, одборници, педставници жупских села, као и организације цивилног друштва за заштитту животне средине.

Међутим, позиву се нису одазвали представници Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања.

Радио Астра- Рефик Каси