Deklaracijom sprečiti izgradnju hidrocentrala u Župi kod Prizrena

Građani regiona Župe u opštini Prizren još jednom su rekli „stop“ izgradnji mini hidrocentrala u ovom veoma atraktivnom regionu, pogodnom za razvoj turizma i stočarstva. Zvanična podrška je stigla i od visokih zvaničnika prizrenske opštine, kao i samog gradonačelnika Mutahera Haskuke, koji je i bio pokrovitelj konferencije posvećene ovom problemu.

Naime, opština Prizren je prošle sedmice organizirala konferenciju „Za održivi razvoj regiona Župe-protiv hidrocentrala“. Od nadležnih organa je zatraženo da se poništi odluka o izgradnji hidrocentrala u ovoj regiji. Gradonačelnik Prizrena, Mutaher Haskuka je kazao da je frustriran najavama da će se u Župi graditi hidrocentrale, priznajući da o ovom problem nije imao dovoljno informacija.

„Prošle godine, na jednoj konferenciji o ekologiji, jedna nemačka organizacija nas je obavjestila da se na reci Bistrici planira izgradnja 13 hidrocentrala. Na konferenciji je bio prisutan zamenik ministra za zaštitu sredine koji nije bio informisan o mestima na kojima se planira izgradnja ovih hidrocentrala. Kruži dosta kontradiktornih informacija. Kapacitet kao i mesta na kojima se planira izgradnja hidrocentrala nisu poznati i ja sam kao predsednik opštine frustriran što nemam informacije o tome. Moje mišljenje je da dolina Bistirce ima velike potencijale za razvoj turizma i poljoprivrede, te bi svaka izgradnja hidrocentrala mogla naneti više štete nego koristi“, zaključio je gradonačelnik Haskuka.

Potpredsednica za zajednice opštine Prizren Memnuna Ajdini, koja dolazi iz regiona Župe, deli zabrinutost sa svojim sugrađanima. Ona je navela štete koje mogu nastati, ukoliko dođe do gradnje hidrocentrala na Bistrici i istovremeno izrazila žaljenje što se o ovom pitanju ne vodi debata.

„Neke su dozvole za izgradnju hidrocentrala na Bistrici, nažalost izdate. To je bilo 2015. godine. Ja sam, tada u svojstvu odbornika u opštinskoj skupštini Prizrena, zajedno sa ostalim kolegama odbornicima iz bošnjačke zajednice, a bilo nas je petoro, žustro reagovala. Kada smo čuli mi smo podigli glas izazvavši burnu reakciju koju su podržali građani regiona Župe“, kazala je Ajdini i dodala da meštani Župe nisu bili uopšte upoznati sa planovima izgradnje hidrocentrala.

Ona smatra da je u samom startu napravljen prvi prekršaj jer je nelegalno izdata dozvole „iza leđa“ i bez razgovora sa tamošnjim stanovništvom.

 „Posebno je ovo pitanje osetljivo, jer u  Župa živi uglavnom  bošnjačka zajednica. Otuda i mišljenje u narodu da se to radi samo zato što u njoj živi većinsko bošnjačko stanovništvo, odnosno pripadnici nevećinske zajednice“, smatra Ajdini.

Da bi izgradnja hidrocentrala mogla naneti više štete ovom kraju, no što bi u celini građani Kosova imali koristi, slažu se zastupnici prizrenskog regiona u kosovskom parlamentu, Emilija Redžepi, Zafir Beriša, Arber Redžaj, Drita Milaku i Salih Zuba.

Zastupnica u Skupštini Kosova Emilija Redžepi izričito tvrdi da je njen politički subjekt protiv izgradnje hidrocentrala.

„Bogastvo i prirodni resursi koje ima region Župe pali bi u vodu ukoliko bi došlo do izgradnje hidrocentrala“, smatra Redžepi. Ona je, takođe, potvrdila da su već izdate neke dozvole od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine i da bi to moglo da ima velike posledice jer, kako je kazala, oni koji su te dozvole dobili, jer sprečavanjem izgradnje hidrocentrala,  mogu tužiti resorno ministarstvo.

Njen kolega iz Socijaldemokratske inicijative , Zafir Beriša, smatra da je neophodno stvoriti jedinstvo kod građana bez razlike na političko i nacionalno uverenje.

 „Prosto, potrebno je zaustaviti ovo zlo, odnosno, kako reče ministar Demiri “genocid nad prirodom”.  Župa je izletište za Prizren i ne samo za Prizren. Ukoliko se planira izgradnja 13 ili 14 hidrocentrala u ovoj prelepoj prirodi kojom nas je Bog darivao, radi interesa pojedinca, mi ćemo uništiti ovaj kraj i njegovu perspektivu“, tvrdi Beriša i upozorava odbornike opštinske skupštine Prizrena, na obazrivost, kako se ne bi ponovila situacija koja se dogodila u opštini Dragaš.

Poslanica Samoopredjeljenja Drita Milaku je bila prva koja je u svojstvu odbornice opštinske skupštine podigla glas protiv izgradnje hidrocentrala u župskom region.

„O hidrocetralama se diskutovalo pre tri godine. Kada su me o ovom problemu lično obavestili građani Župe. Prihvatila sam da izađem na teren i sa njima utvrdim činjenično stanje i uspeli smo zajedničkim naporima da planove za izgradnju hidrocentrala stopiramo“, kazala je Milaku.

Ministar regionalnog razvoja u Vladi Kosova Rasim Demiri je izrazio zahvalnost svim Župljanima na upornom zalaganju da se izgradnja hidrocentrala spreči.

„Prva nepravda koja je učinjena je ta što ovakav skup sa predstavnicima župskih sela nije sazvan ranije na kojem bi bila data adekvatna informacija o izgradnji hidrocentrala. U javnosti su plasirane (dez)informacije da je navodno bilo javnih debata sa meštanima Župe. Nažalost, takvih sastanaka nije bilo“, potvrdio je ministar Demiri i zahvalio se gradonačelniku Haskuki, što je „narodski rečeno  pravi domaćin“ i kako tradicija nalaže u ovim krajevima, organizovao ovaj skup.

Zamenik ministra dijaspore, Ćerim Bajrami, organizovno je potpisivanje peticije koju je potpisalo više od dve hiljade domaćinstava župskiuh sela, koja je poslata svim nadležnim lokalnim i centralnim institucijama. U ovom je kontekstu rekao da ima elemenata da građani Župe tuže  Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

I Asim Krueziu iz Direkcije za administriranje nacionalnim parkom „Šara“ je naveo niz zakona koji ne dozvoljavaju bilo koju vrstu gradnje u ovom pravno zaštićenom regionu jer se, kako je  kazao, može naneti ogromna šteta vodenim ekosistemima.

„Bilo kakva vrsta kopanja kanala, postavljanja cevi za hidrocentrale su zabranjeni jer je u suprostnosti sa odredbama zakona o nacionalnom parku, kao i vrednostima Evropske Komisije za zaštitu i razvoj prirodnih resursa“, bio je izričit Krueziu.

Odborniku Pokreta Samoopredeljenje u opštinskoj skupštini Prizrena, Karanfilu Hadžilari je rekoa da mu nije jasno to što Evropska unija daje subvencije za izgradnju hidrocentrala, koje mogu naneti više štete nego što bi građani imali koristi. On je zatražio bolju koordinaciju sa međunarodnim predstavnicima u zaustavljanju subvencioniranja biznismena koji planiraju izgradnju hidrocentrala radi sopstvene koristi.

Direktor osnovne škole u selu Mušnikovo, Sedat Bajrami tvrdi da će borbu koja traje protiv izgradnje hidrocentrala u Župi dobiti građani koji žive u njoj. Njemu je neshvatljivo kako može biti izgrađena hidrocentrala u njegovom selu na udaljenosti 5 metara od Doma kulture i 200  metara od škole. On je poručio onima koji planiraju realizaciju ovog projekta da će naići na težak otpor meštana i učenika.

 „Svi ćemo ustati u odbranu!“, ljutito je izjavio Bajrami.

I Ramo Sagdati iz sela Rečane je upozorio da će meštani uraditi sve kako bi „odbranili“ Župu, te da se nada da će im u tome pomoći i građani Prizrena. On je dodao da nije svima poznat kapacitet reke Bistrice, rekavši da u sušnom periodu nije mogao da se pokrene kamen nijedne vodenice potočare, kojih je bilo na svakoj njenoj pritoci.

Učesnici ove Konferencije su potpisali deklaraciju kojom se zahtjeva poništavanje odluke u izgradnji hidrocentrala u ovoj regiji.

Konferenciji su prisustvovali najviši zvaničnici prizrenske opštine, ministri, zamenici ministara, zastupnici u Kosovskom parlamentu, odbornici, pedstavnici župskih sela, kao i organizacije civilnog društva za zaštittu životne sredine.

Međutim, pozivu se nisu odazvali predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.

Radio Astra- Refik Kasi