Haradinaj od Pariza očekuje podršku za viznu liberalizaciju

Sastanak u Parizu, koji je planiran za početak jula meseca između lidera Kosova i Srbije, kako bi pokušali da obnove prekinuti dijalog u Briselu novembra meseca prošle godine, odložen je, ali se još uvek ne zna kada će se i da li će se održati.

Sastanak u Parizu, koji je planiran za početak jula meseca između lidera Kosova i Srbije, kako bi pokušali da obnove prekinuti dijalog u Briselu novembra meseca prošle godine, odložen je, ali se još uvek ne zna kada će se i da li će se održati.

Međutim, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je juče ipak otputovao u Pariz, a kako je istakao glavne teme sa francuskim zvaničnicima biće podizanje bilateralnog političkog i ekonomskog partnerstva sa Francuskom i unapređenje i ubrzavanje agende za libealizaciju viza za građane Kosova.

“Kao uskraćeno pravo našim građanima, snažno ćemo se angažovati da izolaciji najmlađe države u region dođe kraj. Narod Kosova treba da se tretira kao svi drugi narodi, bez razlike u slobodi kretanja. Kosovo je ispunilo svaki postavljeni kriterijum iz Evropske Unije i sada je poslednji trenutak za razmišljanje i zasluženu odluku za kosovce”, izjavio je Haradinaj.

Kosovski premijer je isti stav oko vizne liberalizacije za Kosovo izneo i na radnoj skupštini njegove Alijanse za budućnost Kosova, navodeći i da je odluka o taksi od 100 odsto na uvoz srpske robe jedno od najvećih uspeha njegove Vlade.

“Sa taksom od 100 odsto, pokazali smo svetu da smo svoje gazde i da ne dozvoljavamo Srbiji niti bilo kojoj drugoj državi da ugrozi Kosovo. Ispunili smo kriterijume za liberalizaciju viza i očekujemo da se donese odluka onako kako je rekla Nemačka”, izjavio je Haradinaj.

Nakon što je kosovska Vlada donela odluku o taksama na uvoz srpske robe, zvanični Beograd je uslovio nastavak dijaloga. I pored snažnog pritiska međunarodne zajednice da suspenduje odluku o taksama kosovski premijer insistira da ova vladina odluka nema nikakve veze sa dijalogom. Takvo mišljenje deli i jedan broj kosovskih analitičara.

Jeta Krasnići iz Demokratskog Instituta Kosova (DIK- KDI) je istakla da se susret u Parizu nije dogodio ne zbog Kosova, već zbog nespremnosti Srbije da preuzme odgovornost.

“Tarifa prema Srbiji je samo pretekst koji koristi predsednik Aleksandar Vučić, koji izgleda nije jako zainteresovan za postizanje sporazuma sa Kosovom”, konstatovala je Krasnići.

Ona je još istakla i da je Kosovo često imalo priliku da bojkotuje susrete kao posledicu destruktivnog pristupa Srbije u sprovođenju briselskih sporazuma, kao i kada je Beograd manipulisao koristeći proces dijaloga, kako bi lobirao protiv državnosti Kosova.

Inače, Ured premijera je saopštio da će se Ramuš Haradinaj, u pratnji šefa kosovske diplomatije Bedžetom Pacolijem, sastati sa ministrom unutrašnjih poslova Francuske, Kristoferom Kastanerom i drugim predstavnicima francuskih institucija.

S druge strane, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer je za BBC, program na srpskom jeziku, izjavio da bi Priština i Beograd trebali da se vrate za pregovarački sto pre održavanja lokalnih izbora u Srbiji, koji će se održati na proleće naredne godine. On je istakao da bi kosovska Vlada trebala da ukine takse, kako bi se dijalog između dve zemlje nastavio, ali da zavisi od obeju strana koliko će biti spremne da se vrate pregovorima, a zatim i da postignu sporazum o normalizaciji međusobnih odnosa.

“Tenzije vode pogrešnim procenama, pogrešne procene mogu voditi nasilju, a nasilje može prerasti u konflikt. Tako da, postoji zabrinutost, iako je Amerika posvećena postizanju sporazuma”, kazao je Palmer.

Palmer je takođe istakao da Sjedinjene Američke Države (SAD), podržavaju ovaj proces i da će sve učiniti kako bi ohrabrili i omogućili obema stranama da dođu do dogovora, jer je to u interesu ne samo Kosova i Srbije, već i celog regiona, Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država.

„Nisam siguran da smo došli do trenutka kada nam je potrebna međunarodna konferencija, pošto je već započet proces dijaloga pod rukovodstvom Evropske unije i on je doveo do određenog napretka“, ocenio je Palmer.

On je pored ostalog izjavio da su obe strane upoznate sa stavovima SAD i da rade sa svim značajnim političkim predstavnicima u Prištini i Beogradu.

„Mi ohrabrujemo vlasti u Prištini da rade ono što je neophodno za nastavak dijaloga, kao što i sa vlastima u Beogradu razgovaramo o parametrima dogovora“, izjavio je Palmer.

Komentarišući ove izjave Metju Palmera, srpski predsednik Vučić je u intervjuu za B92 između ostalog kazao da je Palmer ozbiljan političar i da odlično poznaje region Zapadnog Balkana, ali da će sve da uradi kako bi Kosovo fukcionisalo kao nezavisna država.

“Ja se odavno ne plašim, ne samo gospodina Palmera, već svih drugih, mogu da ih poštujem, mogu da razgovaram sa njima i to je sve”, rekao je Vučić.

Odgovarajući na pitanje da li bi mogla da se „vrati ona opcija oko razgraničenja“, Vućič je odgovorio da “jednoga dana, šta god da bude, kako god da bude, neko će morati i o takvim stvarima da govori”.

“Mi smo uspeli, zato naše nežne uši ne vole da čuju istinu. Jednoga dana će neko nekada o nečemu morati da razgovara, ako u međuvremeno sve ne pogubimo. Imali smo mnogo uspeha mi u našim genijalnim idejama ’90-tih, i 2004, 2006 i 2008 i sve smo pogubili, nikada kompromis nismo prihvatili. Ja sam ponudio kompromis, neće ga Srbi, neće ga Albanci, neće ga niko. Nema problema, svoju istorijsku ulogu sam završio, zadatak neobavljen i šta je tu moglo više?”, izjavio je Vučić.

On je takođe kazao da izjave kosovskog predsednika Kosova Hašima Tačija vezane za pripajanje Preševske doline Kosovu nisu ozbiljne i ne predstavljaju nikakvu opasnost za Srbiju, i pored toga što Tači “već nekoliko godina”, pominje ovu opciju.

Vučić je inače optužio zvaničnu Prištinu zbog anuliranja sastanka u Parizu, zato što kosovska Vlada nije ukinula taksu na uvoz srpske robe, kao preduslov za ovaj sastanak i nastavak dijaloga.

Inače, Finska je danas od Rumunije preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske Unije, čiji su članovi ministri inostranih poslova zemalja članica EU.

Jedan broj kosovskih analitičara ne isključuje da bi narednih šest meseci na dnevni red moglo da se nađe i pitanje vizne liberalizacije za građane Kosova. Jedno od obrazloženja za ovakav stav je i činjenica da Rumunija za razliku od Finske koja je priznala kosovsku nezavisnost, nije bila zainteresovana da u dnevni red svrsta i pitanje liberalizacije viza.

Inače, kosovski premijer je nakon Samita u Berlinu saopštio da je od nemačkog ministra unutrašnjih poslova dobio uveravanja da će Nemačka podržati viznu liberalizaciju za Kosovo.

Međutim, iako je EU saopštila da je Kosovo ispunilo sve kriterijume, Francuska i Holandija do sada nisu izrazile interesovanje da se Kosovu da vizna liberalizacija, tražeći rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala na visokom nivou i garanciju da se vizna liberalizacija neće zloupotrebiti masovnom emigracijom sa Kosova.

KosovoLajv- Violeta Oroši Berišaj