Briselski dijalog “u rukama” Borela, čija zemlja nije priznala Kosovo

Европска унија

Nakon pregovora koji su trajali više dana, lideri članica Evropske unije (EU) konačno su se složili o kandidatima

Nakon pregovora koji su trajali više dana, lideri članica Evropske unije (EU) konačno su se složili o kandidatima koji će pre preuzimanja svojih funkcija morati da dobiju i potvrdu Evropskog parlamenta sa sedištem u Strazburu.

Dakle, postignuta je saglasnost da na čelu Evropske komisije bude nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), a na čelu Evropskog saveta belgijski premijer Šarl Mišel (Charles Michel). Ipak, najviše je u inostranim medijima komentarisana kandidatura Žozepa Borela (Josep Borrell) za novog Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, koji će ustvari zameniti Federiku Mogerini, koja je u svom mandatu posredovala u dijalogu između Kosova i Srbije. U ovom kontekstu, Fajnenšl tajms (The Financial Times) komentariše da bi Borel mogao da se suoči sa političkim tenzijama, kada je reč o procesu dijaloga između Kosova i Srbije, posebno što Španija i još četiri zemlje EU nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, srpski predsednik Aleksandar Vučić je, na pitanje novinara kako bi mogli da izgledaju pregovori sa Prištinom nakon imenovanja Žosepa Borela, rekao da je to dobra vest za Srbiju.

“Postavljanje Španca Žosepa Borela za visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku je dobra vest za nas, ali situacija ostaje teška. Ne rešava se to time da li imate jednog ili dva čoveka na svojoj strani“, odgovorio je Vučić i dodao da je prema Beogradu bio prijateljski raspoložen i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, kao i Donald Tusk, a da “protiv” nije bila ni bivša posrednica u kosovsko- srpskom dijalogu Federika Mogerini.

„A mi se nećemo boriti za njihovu naklonost, već za naš dalji napredak, uspešnije reforme i što brži ulazak u EU. Da li imate dobre lične odnose, to je važno, ali neće to da opredeljuje njihovu politiku prema nama, ni našu prema njima“, zaključio je Vučić.

S druge strane, premijer Kosova Ramuš Haradinaj je izjavio da je, što se dijaloga i izbora Borela na čelo Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku tiče, rano govoriti kako će se dijalog između Kosova i Srbije završiti, odnosno da li će se “vratiti tamo gde je bio ili će se vratiti Evropskoj komisiji”.

Šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli je putem svog fejsbuk profila pozdravio novo rukovodstvo EU.

“Verujemo da uloga koju će neko igrati u Evropskoj uniji ne zavisi od nacionalnog porekla, već da spoljna politika EU zavisi od država članica od kojih je većina priznala Kosovo. Očekujemo da nastavimo da jačamo odnose sa EU. Iako EU prolazi teške trenutke, ključ naših odnosa ostaje liberalizacija viza oko koje čekamo da EU donese odluku, da nastavimo dijalog sa Srbijom i da se proces proširenja ne zaustavlja”, napisao je pored ostalog Pacoli.

On je još istakao da Kosovo želi dobre odnose sa svim zemljama, uključujući i Španiju.

„Mi smo tražili od Vlade Španije da prizna Kosovo i podrži put Kosova prema međunarodnoj konsolidaciji i evropskim integracijama. Nažalost, zbog razloga koji se ne tiču Kosova, stav Španije je bio oštra linija u odnosu na Kosovo“, istakao je Pacoli.

Fatmir Ljimaj, čelnik Socijaldemokratske inicijative i zamenik premijera Kosova je izjavio da Kosovo sa skepticizmom gleda na imenovanje Žosepa Borela na funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, posebno što Španija nije priznala nezavisnost Kosova.

„Opasnost je da na pregovaračkom stolu imamo stav Španije. Kako će se nastaviti, videćemo. Mislim da kao Kosovo treba da tražimo da ulogu posrednika preuzme kandidat za predsednika Evropske komisije Ursula von der Lajen, tako će i proces imati dinamiku i svoju težinu“ izjavio je Ljimaj u emisiji „Rubikon“, na televiziji „Koha Vizioni“.

Dobar poznavalac evropskih integracija Taulant Krueziu u izjavi za “Gazeta Blic” smatra da ne treba unapred “presuđivati” oko stavova Borela vezanih za Kosovo, u vreme kada je obavljao funkciju šefa španske diplomatije.

“U to vreme, stav španskog rukovodstva je bio jasan i posao gospodina Borela je bio da sprovede te stavove”, kazao je Krueziu.

U ovom kontekstu je dodao da Borel neće predstavljati interese Španije, nego interese i politiku 28 zemalja članica EU.

“U ovom pravcu, politika EU prema Kosovu je jasna. Kosovo ima perspektivu proširenja, u skladu sa drugim zemljama regiona. Zadatak gospodina Borela je da pronađe način unapređenja ove perspektive. Zato smatram da treba da budemo rezervisani u sudu prema gospodinu Borelu i da mu damo zasluženu priliku”, izjavio je Krueziu za “Gazeta Blic”.

On je još kazao da upravo činjenica što Borel dolazi iz zemlje koja nije priznala kosovsku nezavisnost može da posluži i kao prednost, jer može da primeni izraženiji uticaj na zemlje EU koje takođe nisu priznale Kosovo, tretirajući ga kao neutralnog i pouzdanog aktera.

S druge strane, Tobi Vogel iz Političkog saveta za demokratiju je za Radio Slobodna Evropa izjavio da bi upravo on, Borel i teoretski, mogao da uveri Beograd i da mu pruži pokriće za postizanje kompromisnog rešenja u dijalogu sa Kosovom.

„Dakle, na neki način sam zabrinut zbog simbolike imenovanja nekoga ko ima stavove mimo kursa EU oko Kosova, da obavlja najvažniji posao koji EU ima oko Kosova, čak i ako ne sumnjam da će Borel biti profesionalan u rešavanju ovog pitanja”, mišljenja je Vogel.

Mičel Lejg iz Džerman maršal fonda kaže da je Borel stručnjak za spoljnu politiku i da njegova objektivnost nije sporna, kao i njegovog prethodnika Havijera Solane, koji je dao ključni doprinos miru i pomirenju na Balkanu.

I Ignacio Molina analitičar “Elcano Rojal Instituta za međunarodne i strateške studije smatra da bi Borel mogao “biti šansa za rešavanje kosovskog problema” i u ovom kontekstu naveo tri glavna razloga.

“Prvi je taj da se Kosovo ponašalo veoma odgovorno tokom katalonske krize 2017. godine. Drugi je da bi Madrid želeo postići rešenje o tom pitanju, što je pre moguće, jer je njihova relativna izolacija kao države koja nije priznala Kosovo štetna za španski uticaj u vanjskom delovanju EU. A treći je da su svi, uključujući Srbiju, došli do zaključka da nema vraćanja Kosova nazad unutar granica Srbije, te da trenutni zastoj nije održiv, kao i da je potrebno posredovanje u regionalnom kompromisu (uključujući Kosovo kao članicu UN-a i Srbiju kao punopravnog kandidata za pridruživanje EU)“, izjavio je Molina za Radio Slobodna Evropa.

I profesor u Londonskoj školi ekonomije Džejms Ker-Lindzi, smatra da bi Borel mogao da pokrene pitanja na Balkanu, odnosno da bude prava osoba za istorijsko rešenje između Kosova i Srbije, pošto je svestan koliko je pitanje Kosova štetno po Španiju, ali i po jedinstvo EU.

„Borel ima kredibilitet u Srbiji. Pozicija Španije o nepriznavanju Kosova znači da će biti simpatičniji Beogradu nego mnoge druge evropske figure. Ukoliko se to dobro iskoristi, on će biti u prednosti „, napisao je na svom tviter nalogu Ker-Lindzi, ali i upozorio da ukoliko Srbija bude bila previše opstruktivna po pitanju Kosova, može se suočiti sa manjom podrškom Španije i drugih.

S druge strane Ker-Lindzi ističe da Kosovu dobar izveštaj od Borela može pomoći da Španija promeni poziciju u angažovanju, pa čak i u priznanju, mada je to manje moguće.

“Želim da budem optimista. Žosep Borel može biti upravo prava osoba za postizanje istorijskog sporazuma između Srbije i Kosova“, prenosi stav Ker-Lindzija Radio Slobodna Evropa.

KosovoLajv- Violeta Oroši Berišaj