Макрон ће у Београду истражити могућност обнављања дијалога

Бивши амерички дипломата и добар познавалац прилика на Балкану Џејмс Хупер је изјавио да ће главни задатак француског председника Емануел Макрона, током дводневне посете Београду, бити да утврди могућност обнављања косовско-српског дијалога.

У интервјуу за Глас Америке Хупер је тврдио да су косовски и српски председници Хашим Тачи и Александар Вучић  „у приличној мери“ дошли до договора о односима две земље, али да пошто подразумева и граничне интервенције, као такав није прихватљив за Европу, нити немачку канцеларку Ангелу Меркел. Он међутим истиче да Косову и Србији нису понудили никакво алтернативно решење.

„У свему овоме догодило се нешто невероватно, српски и косовски лидери постигли су концепт, који се односио на демаркацију границе, што је укључивало и релативно малу размену територија, а то нису прихватили Европљани. Потом је немачка канцеларка Ангела Меркел оставила Макрону да види да ли постоји начин да разбијени договор може да се замени неком врстом процеса, који би довео до новог договора“, рекао је Хупер.

Посета француског председника Емануел Макрона званичном Београду поново је изазвала бојазан српског председника Александра Вучића да би косовске власти могле да је искористе “да направе неке додатне инциденте и проблеме”.

„Ја бринем у наредним данима за неке веће акције јер ми већ за сутра знамо да су они заказали посебан простор за специјалне јединице у Белведеру и опет бринем да ће да буде нека од њихових генијалних акција као обично“, изјавио је Вучић српској ТВ “Пинк”.

Српски председник је такође изјавио да након сусрета кпоји ће имати са Макроном, очекује снажну подршку не само када је реч о европским интеграцијама Србије, већ и у правцу решавања проблема са Косовом.

С друге стране шеф српске дипломатије Ивица Дачић је изнео мишљење да француски председник Макрон може да утиче на званичну Приштину и укине тарифу на увоз српске робе.

„Не може нико да ме убеди да западна Европа, чији је Француска један од лидера, као и САД, који су Приштину толико задужили залагањем за независност Косова, не могу да натерају (Рамуша) Харадинаја да већ осам месеци укине једну срамну административну одлуку, због које стоји најважније политичко питање“, изјавио је Дачић београдском дневном листу “Блиц”.

Иначе, крајем прошле недеље, немачки амасадор у Србији Томас Шиб је новопазарском радију “Сро плус” и агенцији Бета изјавио да ни Немачка ни Француска незнају када би могао да се обнови дијалог између Приштине и Београда и да је тарифа од 100 одсто на увоз српске робе главна препрека за наставак дијалога.

“Дијалог о нормализацији односа у Београда и Приштине је од велике важности. Због тога смо са нашим француским партнерима покушали да одржимо самит у Паризу до којег није дошло. То не значи да је он отказан, већ је одложен, а када ће бити одржан то у овом тренутку не могу да кажем“, рекао је Шиб.

Немачки амбасадор је такође изјавио да би Сједињене Америчке Државе могле да имају важан ангажман у дијалогу Београда и Приштине, али да тренутни формат преговарања не би требало мењати.

„Формат дијалога је утврђен и јасан, ту су Београд и Приштина, уз посредовање ЕУ. Важно је да и друге земље, као на пример САД, подржавају тај процес. Оптимиста сам, верујем да ће се, уз подршку међународне заједнице, дијалог веома брзо померити са мртве тачке“, изјавио је Шиб.

Косовски премијер Харадинај и даље одбија да повуче или суспендује одлуку о тарифи на увоз српске робе, а и даље је на мети критика косовске опозиције што је дијалог препустио председнику Косова Хашиму Тачију, а затим основао владин преговарачки тим (који је у међувремену Уставни суд Косова прогласио неуставним, обзиром да је у компетенцији Владе Косова да предводи дијалог са Србијом).

Портпаролка косовске Владе Доњета Гаши је за Радио Слободна Европа изјавила да премијер никада није избегавао одговорност за дијалог.

“Нема оклевања што се тиче премијера, већ се инсистира да се о великим питањима који се односе на дефинисање свих аспеката са српском државом, да имају свеобухватност и да буде садржајан дијалог, оквирни дијалог који води до реципрочног признања, до коначног споразума законски обавезујућег у постојећим границама”, изјавила је Гаши.

Јета Краснићи из Косовског демократског Института је за Радио слободна Европа казала да челници институција не треба да беже од одговорности, већ да преузму своје уставне одговорности.

“Дијалог између Косова и Србије није атрактивно питање или тема, то је тешко питање и може да има и политичку цену, али док имамо институције, док има институционалног представљања, оне треба да прихвате одговорност и политичку цену.  Ово питање се не тиче преференција или жеље, ако желиш или не, то се тиче обавезе и у тренутку када одређена особа преузме одговорност да води одређени делокруг”, изјавила је Краснићи.

Иначе, директор Европског пројекта и истраживач у Институту хуманистичких наука у Бечу Иван Вејвода је за београдски недељник НИН изјавио да се на крају увек нађу лидери “који ће се прво договорити око решења које ће прихватити обе стране уз консултације са релевантним домаћим и иностраним актерима, пре свега са Европском унијом”.

„Ми знамо да ће овај проблем једног дана бити решен, питање је како ћемо до решења доћи. Мислим да не постоји ништа што већ није било на столу. Међународна заједница, пре свега Европска унија, колоквијално речено, треба мало да држи за руку обе стране које седе за столом, како би им помогла у налажењу конкретних решења. Можда треба да буде постављен и специјални преговарач, неко ко ће се баш сваког дана бавити тиме. На пример, кад је реч о статусу Српске православне цркве на Косову, пример Свете Горе може модификован да да неке елементе решења, око имовине српске заједнице, око Газивода. Та решења већ постоје на столу, као што је постојало и око међународног позивног телефонског броја за Косово“, рекао је Вејвода у интервјуу за београдски недељник НИН.

Косовски аналитичари сматрају да је блокада дијалога између Косова и Србије довела до повећаних тензија између Косова и Србије, а утиче и на погоршање међуетничких тензија на самом Косову. Такво мишљење дели и извршни директор Балканске групе за стварање политика Наим Рашити.

“Сам интензиван процес смањује тензије, смањује крвопролиће и наравно са унутрашњом координацијом, ако елите на Косову и у Србији успеју да координирају своје међусобне поступке деловања, јер је то главни дефект у ове две године, али би као такав учинио процес много практичнијим и штитио од подизања напетости. Косово би затим требало добро да размисли и направи решење, да ли је у стању да политички и институционално очува унутрашњу стабилност, консолидује државу колико то друге међународне околности дозвољавају. Али то ће бити дуготрајан и тежак статус кво којим се свакако може управљати, али захтева пуно политичко ангажовање, за шта не видим да су челници спремни”, изјавио је Рашити.

КосовоЛајв – Виолета Ороши Беришај