Визна либерализација за Косово и даље под знаком питања

И поред оптимистичких изјава премијера Рамуша Харадинаја да би Европска унија (ЕУ) могла да током ове године да  “зелено светло” за визну либерализацију за грађане Косова, цивилно друштво истиче да земље ЕУ немају јединствени став, оптужујући и представнике косовских институција због недовољног лобирања око овог питања.

Дурата Хоџа, министарка за европске интеграције је у интервјуу за Радио Слободна Европа истакла да је питање либерализације виза у последњој фази, јер је остало да ово питање буде размотрено још  у Министарском савету ЕУ, пошто је усвојено у Европском парламенту.

“Видимо и земље које имају либерализацију, међутим, не стоје добро ни са владавином закона нити контролом својих граница, оно што је тражено од нас у мапи пута. Имали смо 95 критеријума и све смо испунили. Дакле, питање борбе против криминала и корупције је процес који ће се наставити. То значи да је процес који ми треба да наставимо. Истина је да треба да произведемо што веће резултате, али не видим да је ово питање везано за либерализацију виза”, изјавила је Хоџа.

Министарка Хоџа је истакла да три земље чланице ЕУ, Француска, Холандија и Белгија оклевају када је реч о визној либерализацији за Косово, као и Кипар и Шпанија које нису признале косовску независност.

“Дакле, ми настављамо да обављамо свој посао, али с друге стране су земље које питање визне либерализације посматрају не толико као питање против Косова, већ као њихово унутрашње политичко питање, дакле њихову позицију у односу на нове институције, против миграције, против проширења. На пример, Француска је веома пуно отворено лобирала у Европској Унији и новим институцијама, да проширење не буде део програма нове Комисије и то свакако не треба везивати, али су унутрашње политике ЕУ а не толико питања које ми имамо”, казала је Хоџа за Радио Слободна Европа.

Дурата Хоџа је такође истакла да би било разочаравајуће да за добијање визне либерализације ЕУ тражи испуњавење још једног услова, као што је наставак дијалога са Србијом, иако је, каже она, било захтева да се укине одлука о такси на увоз српске робе и за наставак дијалога. Она сматра да ова два питања не треба везивати.

“Ја се надам да неће бити таквих тенденција. То смо јасно ставили до знања, као што сам и ја током многобројних сусрета, и рекли смо да не треба да плаћамо још једном за либерализацију виза, тражећи нам нешто што нема веза са визном либерлизацијом”, закључила је Хоџа.

Премијер Косова Рамуш Харадинај је недавно изјавио да Косово није далеко од одлуке ЕУ да добије визну либерализацију.

У одговору дневном листу Зери, уред премијера Рамуша Харадинаја је истакао да Влада и друге косовске институције раде свој посао, када је у питању лобирање код свих земаља ЕУ, како би грађани Косова добили право на слободу кретања.

“Косово је испунило критеријуме Европске Уније за либерализацију и очекује се стављања на дневни ред Савета ЕУ. Дакле, то ће се десити ове године”, наводи се поред осталог у одговору Уреда премијера.

Финска је крајем јуна месеца преузела од Румуније председавање Министарским Саветом ЕУ, међутим, од земаља чланица овог Савета ће зависити да ли ће се питање визне либерализације уврстити у дневни ред овог европског тела.

Косовски аналитичар Арменд Муја подсећа да је Финска у више наврата подржала визну либерализацију за Косово, али да сада, као председавајућа Министарским Саветом мораће да поштује ставове земаља чланица ЕУ.

“Европска Комисија је оценила да су два пута испуњени критеријуми за визну либерализацију за Косово, као што је то урадио Европски парламент. Иза ставова ‘за допуну‘ критерија стоји снажно противљење Холандије, Француске, Белгије, Данске и Шпаније”, изјавио је Муја.

Таулант Круезиу, члан извршног борда Косовског Института за европске политике (ЕПИК) је изјавио да је потребан унутрашњи национални консензус у свакој држави Европске Уније, износећи став да се ово питање неће разматрати у Министарском савету док је Француска против давања либерализације виза за грађане Косова.

“То је један одсто укупних гласова, не може то да блокира Финска, није процес који блокира Финска. Ако буде немачко-француске погодбе око овог посла, мислим да ће овај процес ићи. Француска и Немачка имају близу 33 одсто свеукупне популације у Европској Унији. Холандија је врло гласна, стално је била против овог процеса”, истакао је Круезиу.

Честитајући  немачкој министарски Урсули вон дер Леyен на именовању за челницу Европске Комисије, шеф косовске дипломатије Бехџет Пацоли је истакао да је то добра вест за европску перспективу Косова.

“Нестрпљиво очекујемо да радимо са њом за европску перспективу Косова и либерализацију виза за наше грађане, као важним елементом европске перспективе наше земље”, написао је на свом Фацебоок профилу Бехџет Пацоли.

Иначе, у Европском парламенту, од укупно 571 посланика, Финска има 13 чланова, Велика Британија (која не гласа за визну либерализацију) 71, док Литванија 11 посланика. Немачка, Бугарска и Словачка су се такође изјасниле позитивно када је реч о визној либерализацији за Косово.

Како је објаснила министарка за европске интерграције Дурата Хоџа, неопходно је да земље Европске Уније (у Министарском савету) које заједно имају 65 одсто становништва у Европској Унији, постигну консензус, како би се питање визне либерализације разматрало у Савету министара ЕУ, након чега следе бирократске процедуре које се могу окончати за неколико недеља.

КосовоЛајв – Виолета Ороши Беришај