fbpx

Uvoz iz Srbije zamenili proizvodi iz drugih zemalja i domaća proizvodnja

Маркет

Prema Agenciji za statistike Kosova, maja meseca, Srbija je na Kosovo izvezla robu u ukupnoj vrednosti od 519 hiljada evra, za razliku od istog perioda prošle godine kada je vrednost izvezene robe iznosila  39 miliona evra.

Prema Agenciji za statistike Kosova, maja meseca, Srbija je na Kosovo izvezla robu u ukupnoj vrednosti od 519 hiljada evra, za razliku od istog perioda prošle godine kada je vrednost izvezene robe iznosila  39 miliona evra.

Portparol Carina Kosova Adriatik Staviljeci je za Radio Slobodna Evropa izjavio da je od novembra prošle godine zabeležen drastičan pad uvoza robe iz Srbije, ali  da je primećeno da su opali i slučajevi šverca robe.  On je istakao da dnevno u proseku ima 10  “pošiljki”, od kojih jedan deo čini humanitarna pomoć, ali da ima i komercijalnih pošiljki, kao što su prehrambeni proizvodi ili osnovne sirovine, koje podležu tarifi od 100 odsto.

“Ukupna vrednost uvoza iz Srbije je dostigla 4 miliona evra”, izjavio je Staviljeci za Radio Slobodna Evropa.

Kosovska Vlada je donela odluku o tarifi od 100 odsto na uvoz srpske robe 21. novembra prošle godine, kao odgovor na lobiranje Srbije protiv učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije i povlačenja priznanja Kosova, a ova je odluka za posledicu imala i prekid dijaloga između Kosova i Srbije u Briselu, pošto zvanični Beograd traži ukidanje ove odluke kako bi se dijalog o rešavanju kosovsko srpskih odnosa obnovio. Kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, međutim, poručuje da će taksa biti povučena kada Srbija bude priznala Kosovo.

U međuvremenu je urađeno nekoliko istraživanja u vezi efekta ove odluke, posebno kada je reč o privredi, odnosno koliko je ova odluka uticala na povećanje domaće proizvodnje.

Berat Rukići, predsednik Privredne komore Kosova je izjavio da stupanjem na snagu ove odluke, na tržištu Kosova nije primećen nedostatak proizvoda, pošto su kosovski privrednici veoma brzo pronašli alternativu za zamenu proizvoda iz Srbije, uvozom iz zemalja regiona i Evropske Unije.

“Mi razmatramo dva glavna efekta, prvi se tiče preorijentacije trgovine. Za sve one proizvode, kojima se tržište Kosova snabdevalo iz Srbije i Bosne, danas ime zamene iz drugih zemalja. I drugo, ono što se primećuje je veće prisustvo domaćih proizvoda za široku upotrebu. Što se tiče cena, normalno, za neke proizvode je bilo ne tako veliko povećanje cena, posebno zbog troškova transporta, i to je uticalo na cene”, izjavio je Rukići za Radio Slobodna Evropa.

Prema podacima Agencije za statistike Kosova, od novembra prošle godine znatno je povećan uvoz iz Nemačke, Grčke i Italije, a kada je reč o zemljama regiona, najveći uvoz je zabeležen iz Albanije, a zatim iz Severne Makedonije.

Bedri Hamza, ministar finansija u kosovskoj Vladi, je u intervjuu za Ljajmi.net izjavio da uvođenje takse na uvoz srpske robe nije uticao na budžet Kosova.

“Ako pogledamo podatke Carine, vidi se da količina robe koja se uvozila iz Srbije sada se uvozi iz drugih zemalja, što znači da u pogledu budžeta nije bilo nikakvog uticaja. Zatim smo preduzeli mere fiskalne politike za oslobađanje od carinskog poreza, akciza i PDV (porez na dodatnu vrednost) za naše proizvođače i to je dalo mogućnost za povećanje proizvodnje i da bude aktivnija na tržištu Kosova i šire. Tako da nije bilo nikakvog uticaja na privredu Kosova, izuzimajući neke repromaterijale koji su trebali da se uvezu iz udaljenijih destinacija za razliku od ranije”, izjavio je Hamza.

S druge strane Institut GAP je maja meseca predstavio Izveštaj “Taksa 100 odsto, da li pomaže ili šteti privredi Kosova?”. U njemu se navodi da je za pet meseci od uvođenja odluke o tarifi, uvoz srpske robe opao za 88 odsto, odnosno 160 miliona evra, a iz Bosne i Hercegovine za 83 odsto, odnosno 24 miliona evra.

S druge strane, prema Institutu GAP, drastično smanjen uvoz iz ovih zemalja nije se odrazio ubrzanim rastom prerađivačke industrije na Kosovu, i kada je reč o obimu proizvodnje ili stvaranju novih radnih mesta, što znači da domaći proizvođači nisu uspeli da iskoriste mogućnost uvođenja takse, kako se to u početku mislilo.  Takođe se ističe da je ova odluka uticala na povećanje cena nekih proizvoda.

“Među razlozima koji su mogli uticati na povećanje cena prehrambenih proizvoda su: smanjenje konkurencije određenih proizvoda, povećanje troškova repromaterijala za domaće biznise i povećanje troškova transporta i cena uvoznih proizvoda. Imajući u vidu zadržavanje ove takse u dužem roku, može imati efekata na povećanje siromaštva”, navodi se u Izveštaju Instituta GAP.

S druge strane Demokratski Institut Kosova (Instituti Demokratik i Kosovës (IDK) je pre nekog vremena analizirao političke posledice odluke o uvođenju takse na uvoz srpske robe.

Jeta Krasnići iz ovog Instituta je istakla da su analizirani pozitivni i negativni efekti odluke o uvoznoj tarifi na srpsku robu u pet aspekata: dijalog sa Srbijom, odnosi sa međunardnim partnerima, unutrašnja politika Kosova i politički i građanski aspekt.

U ovom kontekstu ona je istakla da bi se suspendovanjem odluke o taksi nastavio dijalog sa Srbijom koji bi sam po sebi bio pozitivan, pošto bi se pojačala pregovaračka pozicija Kosova i zbog toga što Kosovo sada ima jedan uslovljavajući instrument kojim može da nameće određene teme u dijalogu.

“Ako govorimo o negativnim efektima, nezavisno od nastavka dijaloga, ostaje nedostatak unutrašnje saglasnosti na Kosovu prema dijalogu sa Srbijom, dok Srbija ne prekida svoju kampanju ili svoju agresivnu politiku prema Kosovu. Opasnost koja postoji je da Srbija i međunarodni faktor mogu da uspostave nove uslove, dakle najveća opasnost je da Kosovo postigne kompromisni sporazum koji neće biti u interesu Kosova”, izjavila je Krasnići.

I Eugen Cakoli iz Demokratskog Instituta Kosova je pored ostalog istakao da je posledica ove odluke nastavak pogoršanja odnosa sa međunarodnim partnerima, koji Kosovo, odnosno odluku i uvoznoj tarifi, vide kao glavnu prepreku za nastavak dijaloga.

“Glavni negativni efekat u aspektu unutrašnje politike na Kosovu je polarizacija između institucije predsednika, Vlade, koalicionih partnera i drugih političkih subjekata, kao i sužavanje spoljne politike Kosova samo u vezi pitanja dijaloga i takse na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine”, istakao je Cakoli.

Prošlog meseca Policija Kosova je uhapsila preko 20 svojih pripadnika, Srba i Albanaca, uglavnom zaposlenih na carini Kosova, koje sumnjiči za upletenost u šverc robe iz Srbije.

Nakon toga je usledila takozvana “humanitarna kriza” na severu Kosova, nastanjenog uglavnom srpskim stanovništvom, koja je trajala dva dana, pošto su se srpski privrednici iz ovog dela Kosova dogovorili da budu zatvorene sve prodavnice. Ova odluka je kritikovana od strane samih građana. Zanimljivo je da predstavnici međunarodne zajednice nisu javno reagovali na ovaj scenario, koji je medijima “razotkrio ” kosovski premijer Haradinaj, a koji je za cilj imao povećanje pritiska međunarodne zajednice na kosovsku Vladu da suspenduje odluku o tarifi.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj 

%d bloggers like this: