Sveta Nedelja u Brnjači kraj Orahovca: Tamo gde je veća muka i gde su veća stradanja, osećanja su mnogo jača

Srbi iz Orahovca i Velike Hoče i ove godine su se potrudili da se slava Svetiteljke i Velikomučenice Nedelje, u selu Brnjača kod Orahovca, ne zaboravi i dostojno proslavi.

I ovog i 20. jula 2019. godine verni narod ponovo se okupio kraj drevne kamene crkve, kako bi proslavio slavu u selu u kome se više od dve decenije, osim o Tomindanu i prazniku Svete Nedelje ne može čuti ni jedna srpska reč. Da se u napuštenoj crkvi na ovaj veliki dan ponovo oseti miomiris tamjana i bosiljka, ali i začuje svečano liturgijsko pojanje, potrudili su se jerej Velja Stojković, paroh orahovački, kome je sasluživao đakon Milan Stanojević. Da se na dar Svetiteljki i Velikomučenici Nedelji prinesu žito, slavski kolač i upale sveća i kandilo potrudili su se Sloven Baljošević i Sava Ulamović iz Orahovca, ovododišnji domaćini slave, koji su, kako dolikuje, goste dočekali uz vino i žito, a potom deo prerezanog kolača simbolično predali narednim domaćinima Ivani Mojsić i Darku Antiću  iz Orahovca.

Rezanje slavskog kolača, foto: O. Radić, GračanicaOnlajn

Oko hrama krenula je litija.  Deca iz Orahovca i Velike Hoče, sa ikonama u rukama, pojući Gospodu i Svetoj Nedelji, pošla su oko crkve, a pridružili su im se vernici iz ostalih krajeva uže Srbije koji su došli da na praznik upale sveću i poklone se drevnoj brnjačkoj svetinji.

„Neka je srećan ovaj veliki dan i ova radost što smo se svi okupili na izvoru besmrtnosti, oko  Hrama Svete Velikomučenice Nedelje u Brnjači“, rekao je u besedi jerej Velja Stojković.

Naglasivši da se vernici svakog 20. jula okupljaju u Hramu Svete Nedelje, otac Velja je rekao da je to zato jer su osećanja mnogo veća tamo gde je veća muka i gde je veće stradanje.

„Rekao sam da smo se danas sa posebnim osećanjima okupili ovde zato što je ova svetinja izdvojena, usamljena, ali možemo da kažemo da nije zaboravljena. Nije zaboravljena od svojih parohijana jer se mešatni Orahovca, na današnji dan, uvek okupljaju, uvek se služba služi i uvek se verni narod pričešćuje. To je samo jedan dokaz koliko postoji velika veza i volja da budemo u što većem broju ovde. Sigurno da ovu lepotu i ovaj naš dolazak ne možemo drugačije da opišemo, nego kao jednu veliku želju i volju da uvek budemo tamo gde su se naši preci kotvili, dolazili i gradili dobra dela, pre svega prema Bogu, ali i prema svome rodu“, rekao je u besedi otac Velja Stojković.

Foto: O. Radić, GračanicaOnlajn

Pored novih kolačara, za Svetu Nedelju kolač već 21 godinu prinosi i Njegoš Stolić iz Orahovca u znak zahvalnost jer je, kaže, Sveta Velikomučenica spasila život njemu i njegovoj supruzi. Na današnji dan 1998. godine, Negoš je sa suprugom Daliborkom, koja je tada bila bremenita, oslobođen iz orahovačkog Doma Zdravlja gde su ih kao taoce zatočili pripadnici terorističke OVK.

Posle pričešća i rezanja slavskih kolača, kraj drevne građevine je nastavljeno narodno veselje. Gavrilo Kujundžić iz Orahovca, majstorski, kako samo on to zna i ume, zasvirao je na harmonici, a kraj manastira se zaigralo kolo i zaorila srpska pesma. Još da je više Srba koje su albanski teroristi proterali, sve bi ovde opet bilo kao nekad, pronese se glas među vernicima.

Sveta Nedelja u Brnjači, foto: O, Radić, GračanicaOnlajn

Selo Brnjača, nedaleko od Orahovcam bez Srba ostalo još 1998. godine. Pripadnici terorističek OVK-a tada su kidnapovali, pa potom oslobodili kompletnu porodicu Jovana Lukića.

Crkva Svete Nedelje u Brnjači nalazi se na petom kilometru puta koji iz Orahovca vodi ka Prizrenu i Đakovici,  u neposrednoj blizini nekadašnjih preduzeća „Termovent“ i podruma za preradu grožđa i vina „Orvin“ iz Orahovca. Postojala je još u 14. veku, a pominje se u Arhangelovskoj povelji cara Dušana iz 1348. god.  Nekoliko puta kroz vekove je stradala.

Na zapadnoj fasadi crkve bila su uzidana dva reljefa u kamenu sa predstavama Blagovesti i Svetog Đorđa koji ubija aždaju. Reljefi potiču iz 16. veka i čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Poslednje stradanje crkva u Brnjači je pretrpela u Drugom svetskom ratu, tada su je albanski ekstremisti srušili. Obnovljena je i osvećena 1975. godine na Tominu nedelju. Od tada se ovaj  dan  kod ovdašnjih Srba slavio kao sabor . Od 1999 – 2003. godine crkva je bila pod zaštitom nemačkog KFOR-a. Konak koji je zapaljen u martovskom pogromu 2004. godine, dobrim delom je  obnovljen. U ovoj crkvi se liturgija služi dva puta godišnje, na praznik Svete Nedelje i na Tominu Nedelju.

I. Miljković – O. Radić