Kosovsko Pomoravlje: Kad privreda posutstane, poljopriveda živne

Поврће у Косовском Поморављу

Поврће у Косовском Поморављу

Kosovsko pomoravlje je od davnina poznato po dobroj i rodnoj zemlji, ali i vrednim domaćinima. Nakon što su posle 1999, godine zatvorena brojna preduzeća i privreda propala,  mnogi građani su ostali bez posla. Iako je Gnjilane bio jedan od najrazvijenijih industrijskih gradova, danas u njemu ne  radi ni jedna fabrika, zbog čega su se mnogi stanovnici okolnih sela okrenuli poljoprivredi, pre svega povrtarstvu.

Kosovsko pomoravlje je od davnina poznato po dobroj i rodnoj zemlji, ali i vrednim domaćinima. Nakon što su posle 1999, godine zatvorena brojna preduzeća i privreda propala,  mnogi građani su ostali bez posla. Iako je Gnjilane bio jedan od najrazvijenijih industrijskih gradova, danas u njemu ne  radi ni jedna fabrika, zbog čega su se mnogi stanovnici okolnih sela okrenuli poljoprivredi, pre svega povrtarstvu.

Trajan Denić iz Gornjeg Kusca, skoro 15 godina bavi se plasteničkom proizvodnjom paradajza. Ideju je dobio kada je ostao bez posla.  Ima šest plastenika, a kvalitetom svojih proizvoda, već je osvojio tržište u Gnjilanu. U jednom danu zna da proda i više od 300 kilograma ovog povrća, po ceni od evra po kilogramu.

Potražnja za paradijzom je velika, tako da porodica Denić proizvodi nekoliko sorti.  Kažu da ne koriste hemikalije, već povrće prskaju isključivo prirodnim sredstvima.

„Imamo tri vrste (paradajza), standardni novosadski jabučar, imamo pink i paradajz papriku. Idem na prirodnu proizvodnju, da bude ekološki, koristimo manje pesticida. Koristimo prirodnu zaštitu i prihranu, a kao rezultat toga dobijamo mnogo kvalitetniji proizvod“, kaže Trajan Denić.

Paradajz sadrži minimalan broj semeniki, jarko crvene i roze boje, odličan je za salate i svaku vrstu zimnice. Na ovom gazdinstvu prizvode i paradajz u obliku paprike. Prodaju na pijaci u Gnjilanu, ali im neretko kupci  dolaze i kod kuće.

Ove godine, zbog loših vremenskih uslova i kiše u maju i junu, paradajz je sporije sazrevao i kasnije se pojavio na tržištu. Obilne kiše su loše uticale na svaku sve vrste povrća, kažu agronomi, ali i dodaju da je trenutno stanje ipak  zadovoljavajuće.

Već u junu su zabeležene visoke temeprature, ali je povrće uz stručnu negu „dobro prošlo“. Kako bi došlo do ravnomernog sazrevanja, Denići su morali da postave zaštitnu mrežu koja štiti od sunca, ail i od grada.

Porodica Denić trenutno pod zasadom ima 1.300 korena paradajza i 3.000 korena paprike. Pored toga imaju i oko 300 korena dinja. Za dinje u kosovskom pomoravlju postoji potražnja, posebno kod pripadnika albanske nacionalnosti.

Selo Kmetovce, poznato je po proizvodnji kupusa. Ranijih godina je svaka parcela blizu Binačke Morave bila zasađena ovim povrćem, međutim danas je mnogo manje ljudi koji se bave ovim poslom, razlog je ne postojanje tržišta.  Ipak i dalje ima domaćina kojima je ovaj posao porodična tradicija.

Porodica Jaćimović iz Kmetovca se više od dve decenije bavi proizvodnjom povrća. Ove godine su na 20 ari zasadili kupus i krompir. Jaćimovići kažu da je za sada stanje kupusa dobro, a da je biljka u fazi rasta. Rasad kupusa su sami proizveli, a ove godine pod zasadom imaju oko 3.500 korena  domaćeg i na četiri ari hibridnog kupusa, u zavisnosti od toga šta kupci traže.

„Kupus je jako kvalitetan, a jedna glavica dostiže težinu i preko 8 kilograma. Ljudi obično prskaju zemlju protiv korova, a ja sam obradio zemljište traktorskom frezom i ručno okopao. U toku jedne sedmice dva puta sam ga zalivao. Potrebna je i zaštita od insekata. Sada su leptiri, doći će i gusenica za koji dan i mora da se uradi zaštita“, kaže Zoran Jaćimović.

Na skoro 10 ari Jaćimovići su zasadili i krompir, a imaju i pariku, paradajz i lubenicu.  Svoje proizvode prodaju na pijaci u Kmetovcu. Do prošle godine su odlazili i do Gnjilana, ali zbog lošeg zdravstvenog stanja više ne mogu, kako kažu, nedavno otvorena pijaca u selu im je od velike koristi.

„Prošle godine u početku  je glavica kupusa  bila 1 evro, a kasnije za kilogram 30, 25 centi. Cena kromira je trenutno 50 centi“, kaže Lozica Jaćimović, kaja pored brige o povrću  sprema i zimnicu koju prodaje, a najbolje mušterije su im, kaže, Albanci.

Prodaja i kupovina su i dalje jedna od osnovnih stvari koje povezuju komšije Srbe i Albanace. Pijaca u Gnjilanu, smeštena kod crkve Sveti Nikola i upravo je to mesto u ovom gradu gde se može videti multikulturalnost.

Maja Živković  RTV PULS