Ново Брдо: Хуманитарног превоза годинама нема, а грађани избегавају да користе онај који се плаћа

ауто ознака Ново Брдо – Приштина, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Укидање хуманитарног превоза, који је уведен непосредно после завршетка оружаних сукоба на Косову, највише је погодило српско становништво Општине Ново Брдо у којој живе махом старачка домаћинстава. Хуманитарна аутобуска линија која је укинута још 2013. године отежава одлазак до лекара у Грачаницу, Шилово или Пасјане. Из Општине Ново Брдо поручују да поновно успостављање таквог превоза не зависи од њих, да су се више пута обраћали Министарству инфраструктуре и транспорта Косова, које им није издало дозволу за отварање нове аутобуске линије.

Општина Ново Брдо једна је од територијално највећих општина на Косову. Новим административним разграничењем и планом о децентрализацији из 2008. године, њој су придодата и нека села и засеоци који су до тада припадали општини Гњилане, што је њену површину знатно увећало. У општини где су планинска села разуђена и разбацана по околним брдима и где махом доминирају старачка домаћинства, постојање јавног превоза од нужног је значаја. Међутим, овде га нема годинама.

Панорама, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Узимајући у обзир чињеницу да је сруктура становништа у општини таква да је чине углавном старачка домаћинства, постојање хуманитарног превоза за ове људе је од пресудне важности, превасходно због одласка лекару.

„Ко нема децу овде или нема кола, а болестан је, боље одма да сконча“, каже мештанин Прековца кога затичемо испред сеоске продавнице.

Он додаје да овдашњи Срби избегавају да користе међуградску линију од Гњилана до Приштине која саобраћа преко Лабљана, већ радије плаћају такси превоз до Грачанице или Лапљег Села.

„Ево мене је јуче одлазак у Грачаницу коштао 50 евра. Повео сам мајку код лекара, платио сам такси 10 евра и тамо сам морао да купим неке инјекције и лекове и за то сам дао још 30 евра, али шта ћу“, прича мештанин Прековца и додаје да не жели да се представља, тврдећи да је одавно свима све јасно.

„Ама кога брига за сиротињу, брате слатки, ако имаш ће се лечиш, ако немаш цркни. Кад одеш у Грачаницу или у Лапље Село одавде платиш такси, они ти кажу нема лекови, или те упуте у Митровицу, а одакле паре за све тој. Овај народ овде што је, млого је мучан“, говори револтирано средњовечни Србин.

Успут нас подсећа да је у Новом Брду некада постојала хуманитарна линија али да су је, каже, укинули албански превозници.

„Они се боре за тржиште и за конкуренцију, а испаштамо ми“, прича нам овај Прековчанин.

Пут у Прековцу, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Да је постојање јавног превоза за овдашње становништво заиста важно, потврђује и мештанка Љубинка Јовановић, додјући да ту иницијативу нема ко да покрене.

„Онија чија су деца ту или имају кола, за њих је лако, ал онија што живе сами, а овде су махом старачка домаћинства, њима Бог нека је у помоћ. Мора да плате такси, да плате лекове, тако да их све кошта ђаво и по“, прича Љубинка.

Јавног хуманог и бесплатног превоза у оном облику какав је био пре 2013. године, којим су се грађани превозили од Новог Брда, до Грачанице и других места, одавно нема. Како сазнајемо, постојале су неке иницијативе, још у време када је на челу општине био Бајруш Имери, да се превоз поново успостави, међутим проблем су аутопревозници.

Весна Стајић – председница Удружења жена повратница „Наш дом“, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Весна Стајић председница Удружења жена повратница „Наш дом“ из Новог Брда каже да аутопревозници немају интереса да отварају линију за мали број путника.

„Постојале су многе иницијативе за отварање хуманитарне линије, чак је и наша НВО у сарадњи са Општином Ново Брдо спроводила разне облике лобирања и заступања како би овај проблем био решен међутим, немоћни смо, јер правила су јасна, хуманитарни превоз је укинут а овај други мора да се плаћа. Тачно је да и наш народ избегава да се вози постојећом регионалном линијом Гњилане – Приштина. Иначе, аутобус који саобраћа у том правцу прима путнике у Лабљану, докле је општина обезбедила превоз из Новог Брда“, прича Стајићева.

Службеница општинског одељења за јавне услуге Шефкија Мемети каже да је проблем јавног транспорта „горућа рана“ у општини, више од 15 година.

„Људи овде сматрају да читав јавни транспорт треба да финансира општина, али ми заиста немамо буџетом предвиђена средства за то. Тако је по закону. Ми то као општина не смемо да радимо“, објашњава Мехмети.

Шефкија Мемети, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Она додаје да је општина до недавно имала потписан меморандум са Министарством инфраструктуре и транспорта Косова којим се ово министарство обавезало да обезбеди јавни транспорт за грађане општине Ново Брдо међутим, истиче Шефкија Мемети, рок уговорених обавеза је прошао.

„Ми смо као локална самоуправа спремни да поново обновимо уговор о сарадњи, али се ту сада намеће други проблем“ прича Мехмети и додаје да компанија која треба да обезбеди превоз, „мора да у Министарству транспорта и инфраструктуре поднесе захтев и купи линије од Приштине до Гњилана или од Приштине до Новог Брда“.

Проблем је и у томе што су људи навикли да путују хуманитарним транспортом и нису спремни да плаћају јавни превоз аутпревознику који је одржавао линију до Новог Брда. Како нам је речено, револтирани аутопревозник је блокирао пут возилу такозваног хуманитарног превоза, направио проблеме и писао притужбе Министарству за транспорт и инфраструктуру. Управо после тог догађаја, општинске власти су биле приморане да укину хуманитарну линију и успоставе нову аутобуску линију од Новог Брда до Лабљана.

„Овај аутобус саобраћа три пута у току дана и мештанима је омогућено да дођу до магистрале Гњилане – Приштина и ту сачекају аутобус до Грачанице или Шилова“, каже Шефкија Мехмети,

Општина Ново Брдо, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Мехмети истиче да би „врло радо“ решила проблем јавног превоза, те да је до сада четири пута подносила захтев Министарству за инфраструктуру и транспорт, како би се успоставила аутобуска линија од Грачанице према Прековцу, Станишору и назад према Новом Брду и Бостану.

„Нажалост, министарство нам ни то није дозволило и последње што могу да покушам је да поново затражим бар успостављање комби линије. Видећемо какав ће нам одговор на овај захтев стићи из Министарства инфраструктуре и транспорта“, каже Мехмети.

У Општини Ново Брдо истичу да често ни сами грађани немају разумевања, јер ако локална самоуправа ангажује компанију за превоз, а грађани тај превоз не користе, аутопревозници онда не желе да превозе путнике, јер је то за њих чист губитак.

Председница Удружења жена повратница „Наш дом“ из Новог Брда Весна Стајић, каже да се ипак нада да се нешто може и мора учинити, како би се јавни превоз за њене суграђане што пре обезбедио. Она истиче да је и локалана самоуправа заинтересована да се овај проблем реши, али да је очигледно да је у игри економски фактор и профит појединих превозника који је битинији од хуманости и реалних потреба људи, закључила је на крају Стајићева.

Иван Миљковић


Чланак је настао у оквиру пројекта “Колико су локалне самоуправе отворене за грађане” који реализује ЦБС уз подршку Косовске фондације за отворено друштво. Ставови изнети у чланку и видео снимку су искључива одговорност аутора и ни на који начин је представљају ставове КФОС-а.