Вече у друштвеном клубу: И филм и књига, акценат ипак на књизи!

Филм или књига, шта радије бирају младе генерације? Зашто се више гледа него што се чита? Да ли исти доживљај имамо после прочитаног или одгледаног? О овим темама су млади у Грачаници разговарали у оквиру „Вечери у друштвеном клубу“ које у Центру за грађанску енергију ( ЦЕЦ) организује Комуникација за развој друштва (ЦСД).

Књига против филма – дебата о изабраним делима која су екранизована заокупила је пажњу великог броја младих, а на задату тему развила се двочасовна дискусија у Центру грађанске енегрије у Грачаници.

„Ја лично увек боље доживим књигу јер оставља простора за размишљања и замишљања“, каже средњошколка из Грачанице Николина Живић. Она додаје да филм, на неки начин, ограничава гледаоца, не остављајући му простор за машту.

Фото: ЦСД

Истог мишљења је и њена другарица Кристина Андрејевић.

„Оно што прво погледаш или прочиташ оставиће већи утисак на тебе. Када бих бирала између књиге и филма увек бих предност дала књизи“, изричита је ова девојка.

Лични доживљај док се неко књижевно дело чита никако не може да се пореди са идејом или представом редитеља, зато је у односу на филмску уметност, спортским језиком речено, књига у благом водству.

„Дефинитивно, предност дајем књизи и увек ће за мене књига бити у предности у односу на филм. Доста читам, више него што гледам филмове и не бих могла да упоредим ни једну књигу са филмом који је настао по њој. У филму је редитељ донео причу на мали екран или велико платно онако како је он видео, замислио и тако је представио нама, дакле, то је редитељев лични доживљај, док у књизи индивидуа која је чита ствара слику о прочитаном, то јој буди машту, она замишљаш ликове, тако да сам ја увек за књигу“, каже Светлана Ђокић из Грачанице.

Фото: ЦСД

ОФФ: Млади треба да гледају, али и да читају поручено је на трибини

„Порука за младе је да не буду лењи и да уз помоћ књиге могу да створе неки нови свет, да увек бирају књигу и да је читају, што више читају то ће више да изграђују себе да унапређују своју културу изражавања, док је у филму све сервирано тако да је на гледаоцу да само прођу кроз филм и тако остаје ускраћен за један другачији доживљај“, наглашава Ђокићева.

Многи су се после прочитане књиге разочарли када су одгледали њену верзију на филмском платну, међутим, с друге стране, не сме се занемарити чињеница и да би многа књижевна дела  остала у потпуности анонимна да нису екрнаизована јер су редитељи од њих направили изванредне филмове. Најбољи пример за то су поједина култна остварења Алфреда Хичкока, речено је током вечери друштвеног клуба. Живот се не може замислити ни без књиге ни без филма, а закључак је да једна уметност допуњује другу, никако је не потире или гуши.

И. Миљковић