Buduću Vladu čeka rešavanje teških pitanja

Za nešto više od mesec dana održaće se prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu, a kosovska javnost i mediji uglavnom se bave stvaranjem koalicija i pitanjem ko bi trebalo da bude budući kosovski premijer. Ipak, ono što očekuje buduću kosovsku vladu je nekoliko teških pitanja za koja će morati da pronađe rešenje.

Jedno od najvećih je rešavanje odnosa sa Srbijom, odnosno ono na čemu insistira međunarodna zajednica, ukidanju tarife na uvoz srpske robe, kako bi se obnovio dijalog sa Srbijom radi postizanja konačnog i pravno obavezujućeg sporazuma.

Bivši premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je uslovio ukidanje tarife priznavanjem Kosova od strane Srbije, a poslednjih dana je koristio svaku priliku da poruči da odluku o tarifi neće tako lako ukinuti buduća Vlada.

Kandidat za premijerku iz Demokratskog saveza Kosova Vjosa Osmani je u prvom televizijskom intervjuu odmah nakon kandidature izjavila da je odluka bivše vlade o tarifi na srpsku robu populistička i da je doneta kako bi prikrila skandale, ali i dodala da je Srbija to zaslužila i da ako bude pobedila na izborima ovu odluku neće povući, ali će iskoristiti sve kapacitete da je obrazloži na pravi način predstavnicima međunarodne zajednice.

Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija se do sada nije izjasnila kako će postupiti po pitanju odluke o tarifi, ali ono što je sada jasno je da su politički subjekti svesni da će oko ovog pitanja morati da imaju konsenzus, ne samo među partnerima buduće kosovske vlade već i sa opozicijom.

Od ostavke Ramuša Haradinaja, predstavnici međunarodne zajednice su u više navrata javnim porukama ili saopštenjima insistirali da bi odmah nakon izbornog procesa na Kosovu trebalo da se ukine tarifa na uvoz srpske robe i obnovi dijalog.

Tako je nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib izjavio da su do sada bili bezupešni napori da zvanična Priština ukine odluku o tarifi.

„Moguće je stvari pomeriti sa mrtve tačke, moj zadatak kao diplomate je da budem optimističan. Nadam se da će se to uskoro desiti. Isto tako treba priznati da se ova situacija nastavlja mesecima. Pokrenuti su razni pokušaji da se ubedi Priština da ukine takse, ali do sada nije urodilo plodom. Svi radimo na tome i nadamo se da će doći do toga“, kazao je Šib, dodajući da je važna obnova dijaloga, jer je veoma teško da se nađe rešenje ako strane ne razgovaraju.

“Dok nema dijaloga, postoji mogućnost da se situacija pogorša, da dođe do tenzija. Utvrđen je format razgovora, važno je da se taj proces vodi uz posredovanje Evropske unije, taj format će ostati i ubuduće”, istakao je Šib.

Da tarifa na uvoz srpske robe treba da se ukine što pre, smatra i Dejvid Mekalister, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, dodajući da od obe strane zavisi kada će dijalog biti nastavljen.

Bivši austriijski diplomata, aktuelno predsednik Fondacije Maršalov plan Austria, Volfgang Petrič je u intervjuu za BBC izjavio da zbog izbora na Kosovu i najavljenih izbora u Srbiji aprila naredne godine i formiranja novih institucija u sklopu EU, dijalog između Kosova i Srbije je u “zastoju”.

Petrič međutim ističe da je sada dobro vreme da se analizira dosadašnji dijalog, da se vidi šta je do sada urađeno, šta se očekuje. On takođe smatra da treba razmišljati o mogućoj promeni formata dijaloga.

“Mogao bi to biti sveobuhvatniji, robusniji model pregovora poput međunarodne konferencije, koja bi se desila posle izbora na Kosovu i u Srbiji… Možda je podesan i format Kontakt grupe za Balkan, gde bi Evropljani bili na čelu, a njen bi deo bile i ostale zainteresovane strane“, istakao je Petrič, dodajući da budećem evropskom komesaru za spoljnu politiku Đozepu Borelu predlaže da odredi posebnog izaslanika samo za pitanje Balkana.

Komentarišući ideju o korekciji granice između Kosova i Srbije kao mogućem kompromisnom rešenju, Petrič je kazao da je lično otvoren prema takvoj ideji, ali i da je svestan da to nije rešenje za 21. vek, podsećajući da su se promene granica u prošlosti dešavale kroz rat i sukobe.

“Ako se dve strane dogovore o korekciji granica, potreban je konsenzus obe strane i ljudi kojih se to tiče. To bi zahtevalo više vremena, da se detaljnije analizira i možda bi se na kraju došlo do drugačijih rešenja od onih od kojih se krenulo. Na Balkanu inače, nema dobrih ili savršenih rešenja“, zaključio je Petrič.

Posebno je protiv promene granice između Kosova i Srbije ili neke podele Kosova nemačka kancelarka Angela Merkel, a Srđan Perišić, profesor međunarodnih odnosa u Beogradu smatra da ona neće olako dići ruke od svojih principa, posebno što se nalazi pri kraju mandata.

”Ona je aktivno uzela učešće za nezavisnost Kosova. Podela Kosova se nikako ne uklapa sa nemačkim interesima i iz tog razloga ona se snažno protivi i pokušava da spreči takvu ideju”, smatra Perišić.

U međuvremenu, srpski predsednik Aleksandar Vučić je po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država gde se pored ostalog sastao i sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, izjavio da ne očekuje lake dane, „ni laku jesen, niti jednostavnu zimu”, dodajući da će nastaviti da se bori za Srbiju i srpski narod na Kosovu, za nacionalne i državne interese.

Kako kosovska štampa prenosi pisanje nemačkog lista “Zuerst.de”, američki državni sekretar Pompeo je u razgovoru sa Vučićem tražio da obe strane izbegnu provokacije i dođu do kompromisa u dijalogu, kao i do recipročnog priznanja.

“Tako nešto se može postići ubrzavanjem unutrašnjih reformi i nastavljanjem pregovora sa Kosovom, radi postizanja recipročnog sporazuma koji se zasniva na normalizaciji”, citira se izjava američkog Stejt Departmenta.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj