fbpx

Porodice kidnapovanih i nestalih na skupu u Gračanici: I posle dve decenije naša borba na početku

Протести породица киднапованих и несталих

Udruženje porodice kidnapovanih i Srba nestalih tokom i pre ratnih sukova na Kosovu i Meothiju organizovale su danas u Gračanici protesni skup sa koga je poručeno da se porodice neće smiriti sve dok pravda ne bude zadovoljena, a odgovorni za kidnapovanja i ubistva njihovih najmilijih izvedeno pred lice pravde.

Udruženje porodice kidnapovanih i Srba nestalih tokom i pre ratnih sukova na Kosovu i Meothiju organizovale su danas u Gračanici protesni skup sa koga je poručeno da se porodice neće smiriti sve dok pravda ne bude zadovoljena, a odgovorni za kidnapovanja i ubistva njihovih najmilijih izvedeno pred lice pravde.

 Porodice su poručile da je i posle dve decenije njihova borba za istinom i pravdom na samom početku.

„Boli neizvesnost i nepravda, ali najviše od sviga boli što se niko ne oglašava. Skoro svakodnevno imamo sastanke i slušamo obećanja koja do danas nisu ispunjena. Svi političari kažu da ovo bolno pitanje nikako ne sme da ima bilo kakve veze sa politikom, ali se ono i te kako koristi u političke svrhe. Kažu da je pitanje nestalih osoba prioritet, zakažu sastanke, dođu slikaju se i odu. Njihovi jedini odgovori su da je formirana nova Radna gurpa ili Komisija i to je sve. Koji su to njihovu ciljevi porodice i same vide“, rekla je u uvodnom obraćanju, predsednica Unije srpskih Udruženja porodica kinapovanih i nesalih lica sa KiM, Silvana Marinković.

Silvana Marinković, predsednica Unije srpskih Udruženja porodica kinapovanih i nesalih lica sa KiM

Marinkovićeva je podsetila da se odugovlačenjem otkrivanja i kažnjavanja odgovornih skreće pažnja sa teme kidanpovanih i nestali i tako gubi dragoceno vreme.

„Neizvesnost i čekanje nas ubija, ko se to igra sa našim sudbinama. Navodi Dika Martija više se ne pominju iako je to jedno vreme bila glavna tema“, podsetila je Silvana Marinković i dodala da se kod porodica se u tom momentu pojavila nada da će saznati sudbinu svojih nestalih.

„ Još uvek se pitamo da li su oni prodavali organe naših najmilijih i kod koga su završili ti organi. Da li možemo nekada da upoznamo tu osobu kod koga je završio organ našeg nestlalog“, rekla je Marinkovićeva.

Stric ubijenog sedamnaestogodišnjaka iz Gračanice Dimitrija Popovića, pesnik Ratko Popović, obrativši se skupu, podsetio je da su Srbi veliki narod sa dugom tradicijom kulturom i življenjem na ovim prostorima.

Pesnik Ratko Popoivć

„Divlji i divlja Evropa došli su po naše živote. Zašto? Zato što smo veliki, imao srca zato što imamo duše i oni su pokušali da likvidacijom jedne civilizacije, jednog drevnog naroda nadomeste svu svoju nesreću i srdžbu, rekao je Popović.

On je dodao da je „slavoljubljivi srpski narod sa ovih prostora Balakana uvek svedočimo o sebi zbog čega su mu, naglasio je, uzimali živote „kako bi ga uništili, odsecali glave da bi nadomestili svoje bolesne umove, čupali srca da bi ih stavili u svoja trula telesa“.

„Takođe su nam vadili oči da bi progledali toplinom naših očiju“, rekao je Popović i dodao svoje žrtve trebamo pamtiti i zahtevati da se sazna prava istina i njima i o njihovom stradanju.

Protesti porodica kidnapovanih i nestalih 2019.

Predsednica Unije srpskih udruženja porodica kidnaponaih i nestalih lica na KiM Silvana Marinković uputila je apel domaćim i međunarodnim institucijama da kako je rekla,  konačno preduzmu konkretne korake u cilju rešavanja sudbine kidanpovanih i nestalih.

Marinkovićeva je pozvala predstavnike međunarodnih organizacija da iz fioka izvade dokaze o ubistvima koje skrivaju i tako pomognu porodicama kidnapoavnih i nestalih lica da konačno reše dvadesetogodišnju agoniju“.

Osim stotinak meštana Gračanice koji su prisustvovali skupu, predtsavnika Ambasade SAD-a u Prištini, i radnika ovdešnjeg Doma Zdravlja,novinri su uočili da skupu nije prisustvovao niko od predstavnika vlasti ni po kosovskom ni po srpskom sistemu.


Biserka Jović

Biserka Jović koja od rata živi u Kragujevcu traga za bilo kakvom informacijom o svojoj sedamdesetogodišnjoj majci Dragici Stanković koja je 1999. godine kidnapovana na kućnom pragu.

„Nije htela da napusti kuću niti grob mog oca Vojina Stankovića koga je pre toga sahranila“, priča Biserka dok rukama stišće majčinu uramljenu fotografiju koji drži u krilu. To je sve što joj je od nje ostalo.

„Ja znam da ona posle toliko godina ne može da bude u životu, ali da mi je da joj makar telo pronađem i sahranim je kraj oca, lakše bi mi bilo. Ovako živimo u nekoj nadi, a ni sama ne znam šta čekam i čemu da se nadam, jer su nas svi izgrali i prevarili“, priča Bieserka.

Kaže da se obraćala svima i Međunarodnom Crvenom krstu, i OEBSU i EULEKSU I UNMIKU, da su čak i u bunaru sa pripadnicima KFOR-a tražili ne bi li možda pronašli telo njene majke, ali bezuspešno.

Biserka je bez reči, stišće sliku, i kaže da ne prestaje da veruje jedino u Božju pravdu.


I. M.

%d bloggers like this: