Parteš, kosovska opština sa najvećim brojem odlazaka u inostranstvo

Informacije da je u pitanju jedna od najmanjih opština naseljena srpskim stanovništvom koja se prostire na površini od 29 kvadratnih kilometara, koja broji nešto više od 5.200 stanovnika i obuhvata tri sela nadomak Gnjilana: Parteš, Pasjane i Donju Budrigu, kao i da je formirana na osnovu zakona o administartivnim granicama i Ahtisarijevog plana o decentralizaciji, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu ove lokalne samouprave. Međutim, pouzdane podatke da je iz sela koja čine opštinu Parteš, gotovo polovina mlade populacije otišla da živi u Švajcarsku, Nemačku, Luksemburg, u poslednje vreme u Češku i Slovačku, ne možete naći ni na opštinskom sajtu, niti u bilo kojem istraživanju. Meštani Parteša kažu da je u pitanju smena generacija, te da su se stariji koji su još u vreme SFRJ otišli da rade u zemlje zapadne Evrope, penzionisali i vratili u rodni kraj, dok njihova mesta u „belom svetu“ popunjavaju naslednici, bliži i dalji rođaci. Jednostavno rečeno, ovde gotovo svaka druga mlada osoba kuje planove da ode u bilo koju od zemalja zapadne Evrope, ukoliko to već nije učinila.

Na pitanje kako žive mladi u Pasjanu, mladić nešto stariji od dvadeset godina prolazi pored nas i kaže:

„Ne mogu da pričam, ne živim više ovde već u Luksemburgu. Došao sam samo na odmor.“

Slična situacija nas zatiče i u Partešu. Prilazimo grupi mlađih i starijih ljudi koji sede za stolom u jednom od lokalnih kafića i pitamo ima li posla? Odgovaraju da u Francuskoj ima za svakog posla, samo ako želi da radi. Za stolom sede stariji i mlađi čovek sa detetom od jedva godinu dana. Tokom razgovora saznajemo da je stariji tast, mlađi zet, a mališan unuk. Ovde su na godišnjem odmoru i da se nijednog trenutka nisu pokajali što su otišli da žive i rade van zemlje.

Nikola Arsić, dvadesetjednogodišnji mladić živi u Partešu. Završio je saobraćajnu školu i bez posla je.

„ Obećali su ovi iz opštine da me zaposle u komunalnom preduzeću. Ako do zime ne bude posla, planiram da idem iz zemlje, najverovatnije za Luksemburg“, priča ovaj mladić.

Na klupici ispred velelepne crkve u Partešu, koja dominira mestom, sede dvojica starijih meštana i čuvaju unuke dok se ljuljaju na ljuljaškama. Prilazimo i pitamo kako se živi?

„Mladi odlaze zbog boljeg života i zbog posla jer ga ovde nema“, govori nam Dragiša Trajković, dok s vremena na vreme pogledom prati unuka od četiri godine koji je na ljuljašci.

„Mladi su i pre rata odlazili odavde, ali su se i vraćali i ulagali u selo. Vidiš ti ovde su sve lepo uređene i velike kuće i dovrišta, to su sve oni unapredili selo, ali sada odlaze i nemaju želju da se vrate, jer nemaju nikakvu sigurnost ovde, ni za posao, niti im neko nudi neku perspektivu“, govori Trajković i rukom pokazuje na starijeg komšiju koji sedi u parku kraj crkve i takođe posmatra unuka dok se igra.

„Evo i ovaj čovek je bio pre rata u inostranstvu, zaradio penziju i vratio se u svoj rodni kraj, a sada su mu deca tamo“!

Prema podacima iz popisu koji je organizovala Vlada Kosova 2011. godine, u opštini Parteš živi 1.780 stanovnika, dok su podaci iz lokalne samouprave o broju stanovnika mnogo veći. Opština broji nešto više od 5.500 stanovnika ili 4.430 upisanih birača.

„Ovaj podatak je važno istaći jer opština dobija budžetska sredstva koja su tri puta manja od stvarnog broja stanovnika koji ovde žive“, kaže prvi čovek lokalne samouprave, Dragan Petković.

Predsednik oppštine Parteš Dragan Petković kaže da je nezaposlenost kao i svuda na Kosovu i u regionu problem koji opštinsko rukovodstvo na različite načine i kroz različite projektne aktivnosti pokušava da reši. Opština je, kaže, nemoćna da spreči odlazak mladih u Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Luksemburg, Slovačku i Češku, ali i u užu Srbiju međutim, kroz razne programe pokušava da zaustavi odlazak mladih i nekako reši ovaj problem.

„Na prvom mestu pokušavamo da izgradimo infrastrukturu koja bi mladima omogućila da pokrenu privatne biznise i tako napravili prihode za sebe i svoju porodicu. Za sve to, prvo je neophodno edukovati mlade, kao i da dobiju sredstva i pokrenu biznis“, priča o planovima povodom rešavanja problema odlaska mladih Dragan Petković.

Odlazak mladih iz opštine Parteš je posledica nedostatka posla, što je negativan trend u čitavom regionu, ocenjuje Stefan Stojanović direktor NVO „Sokrat“ iz Parteša.

Iako se njegova NVO nije bavila istraživanjem broja mladih koji su se odselili iz Opštine Parteš, Stojanović kaže da je takvo istraživanje gotovo nemoguće odraditi jer neki mladi zauvek odlaze, a neki ipak zadržavaju mesto prebivališta u selima ove opštine.

„Čak i kada bismo uspeli, a to prosto nije moguće, svesni smo da bi podaci bili jako poražavajući za našu zajednicu“, otkriva nam Stojanović.

Predsednik Opštine Parteš Dragan Petković smatra da se ne treba zaluđivati velikim idejama, već da prihod treba tražiti u onim resursima kojima opština raspolaže.

„To je plodna zemlja i zato je poljoprivreda grana koju ne smemo zanemariti“, smatra Petković.

S druge stane, stariji meštani tvrde da se mladi nerado odlučuju za poljoprivredu.

„ Šta da očeekujemo od njih, čim smo im dali taj telefon u ruke, oni samo gledaju internet, njih zemlja ne interesuje“, govori Dragiša Trajković iz Parteša.

Jedan od razloga što je poljoprivredna proizvodnja u ovom delu Kosova na neki način „zamrla“ jeste i to što, kako kažu meštani, tržište drže Albanci i retko otkupljuju robu od Srba.

„Poljoprivredom se uglavnom bavimo mi stari, više iz meraka i za svoje potrebe, nego što od toga možemo da živimo, jer nema kome da prodaš to što proizvedeš“, priča Trajković

U opštini imaju plan da u saradnji sa jednom od većih turskih organizacija iz oblasti poljoprivrede pospeše razvoj ratarstva, stočarstva i drugih poljoprivrednih delatnosti, ali i da formiraju zemljoradničku zadrugu i tako naprave krupnije pomake na polju ponovnog oživljavanja poljoprivredne proizvodnje.

„Imamo predloge i planove, predali smo određene zahteve Kancelariji za KiM koji se odnose na razvoj voćarstva, stočarstva i nekih zanatskih radnji i prema poslednjim informacijama koje imamo, ti projekti su u završnoj fazi i očekujemo njihovu realizaciju u narednom periodu“, kaže gradonačelnik Parteša Dragan Petković

„Opština polaže velike nade u razvoj malih i srednjih preduzeća.Tu bi svakako mogli mnogo da pomognu meštani koji su godinama u inostranstvu, međutim, politički momenat i ovde igra presudnu ulogu“, kaže Petković.

„Ljudi bi hteli, ali se ne usuđuju da ulože sav svoj kapital ovde, prvenstveno zbog faktora bezbednosti, a drugo i zbog političkih odluka poput ove poslednje o uvođenju takse na robu iz Srbije i BiH, koja nikako ne doprinosi stvaranju pozitivnog ambijenta za ulaganja i dolazak potencijalnih investitora“, misli gradonačelnik Opštine Parteš.

Kako ističe, u ovoj lokalnoj samoupravi su otvoreni i spremni da podrže sve konkretne predloge nevladinog sektora na rešavanju problema nezaposlenosti, samimi tim i zadržavanja mladih da ostanu u svojoj opštini.

„Kada govorimo o konkretnim aktivnostima oko saradnje između lokalne samouprave i nevladinog sektora, najbolji primer je Omladinski savet koji je odnedavno aktivan u Opštini Parteš i koji na razne načine pokušava da animira i aktivira mlade kako bi radili na samousavršavanju i tako shvatili da bi posao mogao da se omogući svakom od njih, ukoliko se trude i vredno rade za dobrobit svoje zajednice“, kaže direktor NVO „Sokrat“ Stefan Stojanović.

Problem zaustavljanja odlaska mladih i obezbeđivanja posla jeste veliki izazov za lokalnu vlast, koja za sada može da bude jedino zadovoljna činjenicom da su ljudi prepoznali šansu da ulažu u svoju sredinu formiranjem malih porodičnih preduzeća kako bi izdržavali sebe, ali i da bi mogli da priušte posao za određeni broj ljudi.

Ivan Miljković

Članak je nastao u okviru projekta “Koliko su lokalne samouprave otvorene za građane” koji realizuje CBS uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo. Stavovi izneti u članku i video snimku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način je predstavljaju stavove KFOS-a.