Партеш, косовска општина са највећим бројем одлазака у иностранство

Партеш, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Информације да је у питању једна од најмањих општина насељена српским становништвом која се простире на површини од 29 квадратних километара, која броји нешто више од 5.200 становника и обухвата три села надомак Гњилана: Партеш, Пасјане и Доњу Будригу, као и да је формирана на основу закона о администартивним границама и Ахтисаријевог плана о децентрализацији, могу се пронаћи на званичном сајту ове локалне самоуправе. Међутим, поуздане податке да је из села која чине општину Партеш, готово половина младе популације отишла да живи у Швајцарску, Немачку, Луксембург, у последње време у Чешку и Словачку, не можете наћи ни на општинском сајту, нити у било којем истраживању. Мештани Партеша кажу да је у питању смена генерација, те да су се старији који су још у време СФРЈ отишли да раде у земље западне Европе, пензионисали и вратили у родни крај, док њихова места у „белом свету“ попуњавају наследници, ближи и даљи рођаци. Једноставно речено, овде готово свака друга млада особа кује планове да оде у било коју од земаља западне Европе, уколико то већ није учинила.

На питање како живе млади у Пасјану, младић нешто старији од двадесет година пролази поред нас и каже:

„Не могу да причам, не живим више овде већ у Луксембургу. Дошао сам само на одмор.“

Слична ситуација нас затиче и у Партешу. Прилазимо групи млађих и старијих људи који седе за столом у једном од локалних кафића и питамо има ли посла? Одговарају да у Француској има за сваког посла, само ако жели да ради. За столом седе старији и млађи човек са дететом од једва годину дана. Током разговора сазнајемо да је старији таст, млађи зет, а малишан унук. Овде су на годишњем одмору и да се ниједног тренутка нису покајали што су отишли да живе и раде ван земље.

Никола Арсић, двадесетједногодишњи младић живи у Партешу. Завршио је саобраћајну школу и без посла је.

„ Обећали су ови из општине да ме запосле у комуналном предузећу. Ако до зиме не буде посла, планирам да идем из земље, највероватније за Луксембург“, прича овај младић.

Никола Арсић, Партеш, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

На клупици испред велелепне цркве у Партешу, која доминира местом, седе двојица старијих мештана и чувају унуке док се љуљају на љуљашкама. Прилазимо и питамо како се живи?

„Млади одлазе због бољег живота и због посла јер га овде нема“, говори нам Драгиша Трајковић, док с времена на време погледом прати унука од четири године који је на љуљашци.

„Млади су и пре рата одлазили одавде, али су се и враћали и улагали у село. Видиш ти овде су све лепо уређене и велике куће и довришта, то су све они унапредили село, али сада одлазе и немају жељу да се врате, јер немају никакву сигурност овде, ни за посао, нити им неко нуди неку перспективу“, говори Трајковић и руком показује на старијег комшију који седи у парку крај цркве и такође посматра унука док се игра.

„Ево и овај човек је био пре рата у иностранству, зарадио пензију и вратио се у свој родни крај, а сада су му деца тамо“!

Драгиша Трајковић, Партеш, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Према подацима из попису који је организовала Влада Косова 2011. године, у општини Партеш живи 1.780 становника, док су подаци из локалне самоуправе о броју становника много већи. Општина броји нешто више од 5.500 становника или 4.430 уписаних бирача.

„Овај податак је важно истаћи јер општина добија буџетска средства која су три пута мања од стварног броја становника који овде живе“, каже први човек локалне самоуправе, Драган Петковић.

Општина Партеш-Пасјане, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Председник оппштине Партеш Драган Петковић каже да је незапосленост као и свуда на Косову и у региону проблем који општинско руководство на различите начине и кроз различите пројектне активности покушава да реши. Општина је, каже, немоћна да спречи одлазак младих у Немачку, Француску, Швајцарску, Луксембург, Словачку и Чешку, али и у ужу Србију међутим, кроз разне програме покушава да заустави одлазак младих и некако реши овај проблем.

„На првом месту покушавамо да изградимо инфраструктуру која би младима омогућила да покрену приватне бизнисе и тако направили приходе за себе и своју породицу. За све то, прво је неопходно едуковати младе, као и да добију средства и покрену бизнис“, прича о плановима поводом решавања проблема одласка младих Драган Петковић.

Одлазак младих из општине Партеш је последица недостатка посла, што је негативан тренд у читавом региону, оцењује Стефан Стојановић директор НВО „Сократ“ из Партеша.

Иако се његова НВО није бавила истраживањем броја младих који су се одселили из Општине Партеш, Стојановић каже да је такво истраживање готово немогуће одрадити јер неки млади заувек одлазе, а неки ипак задржавају место пребивалишта у селима ове општине.

„Чак и када бисмо успели, а то просто није могуће, свесни смо да би подаци били јако поражавајући за нашу заједницу“, открива нам Стојановић.

Драган Петковић, Председник Општине Партеш-Пасјане, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Председник Општине Партеш Драган Петковић сматра да се не треба залуђивати великим идејама, већ да приход треба тражити у оним ресурсима којима општина располаже.

„То је плодна земља и зато је пољопривреда грана коју не смемо занемарити“, сматра Петковић.

С друге стане, старији мештани тврде да се млади нерадо одлучују за пољопривреду.

„ Шта да очеекујемо од њих, чим смо им дали тај телефон у руке, они само гледају интернет, њих земља не интересује“, говори Драгиша Трајковић из Партеша.

Један од разлога што је пољопривредна производња у овом делу Косова на неки начин „замрла“ јесте и то што, како кажу мештани, тржиште држе Албанци и ретко откупљују робу од Срба.

„Пољопривредом се углавном бавимо ми стари, више из мерака и за своје потребе, него што од тога можемо да живимо, јер нема коме да продаш то што произведеш“, прича Трајковић

Партеш, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

У општини имају план да у сарадњи са једном од већих турских организација из области пољопривреде поспеше развој ратарства, сточарства и других пољопривредних делатности, али и да формирају земљорадничку задругу и тако направе крупније помаке на пољу поновног оживљавања пољопривредне производње.

„Имамо предлоге и планове, предали смо одређене захтеве Канцеларији за КиМ који се односе на развој воћарства, сточарства и неких занатских радњи и према последњим информацијама које имамо, ти пројекти су у завршној фази и очекујемо њихову реализацију у наредном периоду“, каже градоначелник Партеша Драган Петковић

„Општина полаже велике наде у развој малих и средњих предузећа.Ту би свакако могли много да помогну мештани који су годинама у иностранству, међутим, политички моменат и овде игра пресудну улогу“, каже Петковић.

Пасјане, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Људи би хтели, али се не усуђују да уложе сав свој капитал овде, првенствено због фактора безбедности, а друго и због политичких одлука попут ове последње о увођењу таксе на робу из Србије и БиХ, која никако не доприноси стварању позитивног амбијента за улагања и долазак потенцијалних инвеститора“, мисли градоначелник Општине Партеш.

Како истиче, у овој локалној самоуправи су отворени и спремни да подрже све конкретне предлоге невладиног сектора на решавању проблема незапослености, самими тим и задржавања младих да остану у својој општини.

„Када говоримо о конкретним активностима око сарадње између локалне самоуправе и невладиног сектора, најбољи пример је Омладински савет који је однедавно активан у Општини Партеш и који на разне начине покушава да анимира и активира младе како би радили на самоусавршавању и тако схватили да би посао могао да се омогући сваком од њих, уколико се труде и вредно раде за добробит своје заједнице“, каже директор НВО „Сократ“ Стефан Стојановић.

Проблем заустављања одласка младих и обезбеђивања посла јесте велики изазов за локалну власт, која за сада може да буде једино задовољна чињеницом да су људи препознали шансу да улажу у своју средину формирањем малих породичних предузећа како би издржавали себе, али и да би могли да приуште посао за одређени број људи.

 

Иван Миљковић


Чланак је настао у оквиру пројекта “Колико су локалне самоуправе отворене за грађане” који реализује ЦБС уз подршку Косовске фондације за отворено друштво. Ставови изнети у чланку и видео снимку су искључива одговорност аутора и ни на који начин је представљају ставове КФОС-а.