Dijaloga sa Srbijom, izazov za političke subjekte na Kosovu

Хашим Тачи и Александар Вучић

Dvojica američkih senatora, Ron Džonson i Kris Marfi su nakon susreta sa političkim sprektrom Kosova,

Dvojica američkih senatora, Ron Džonson i Kris Marfi su nakon susreta sa političkim sprektrom Kosova, održanog u američkoj ambasadi u Prištini, na konferenciji za štampu izjavili da je postizanje sporazuma između Kosova i Srbije ključ njihove budućnosti, a senator Marfi precizirao da rešenje može da bude teško za obe strane.

“Mi očekujemo da sporazum bude smislen i plodonosan. Nadamo se da će obe strane shvatiti da se traži žrtvovanje kako bi se omogućila normalizacija odnosa između ova dva naroda i na način da obe zemlje podignu svoje privrede. Sporazum Kosovo–Srbija će uspešno rezultirati u ekonomskom i političkom razvoju. Mi ćemo imati jasnu poruku i u Beogradu, kao što je imamo ovde na Kosovu”, izjavio je Marfi.

Senator Ron Džonson je izjavio da je došao sa svojim kolegom kako bi pokazao podršku narodu Kosova i regionu. On je istakao da i Evropska zajednica i svi američki biznisi, kao i oni transatlantski mogu da budu uspešni privredni partneri Kosovu, ali da bi to postala i realnost potrebna je posvećenost u oblasti vladavine zakona i sistemu obrazovanja, kao i dijalogu sa Srbijom.

“Posebno smo bili uključeni, ja kao i senator Marfi, u dijalog između Kosova i Srbije, kako bi došli do jednog sporazuma, to je ključ koji otvara potencijal budućnosti”, izjavio je pored ostalog Džonson.

Nakon posete dvojice senatora, predsednik Kosova Hašim Tači je putem svog fejsbuk profila istakao da je podrška Sjedinjenih Američkih Država (SAD), bez obzira da li se radi o demokratama ili republikancima, jedinstvena.

“Naše partnerstvo sa SAD je bilo i ostaće odlučujuće u svakom procesu za Kosovo. Ova podrška će se nastaviti i u procesu dijaloga između Kosova i Srbije, koji će se završiti priznanjem Kosova od strane Srbije i našim učlanjenjem u NATO, Evropsku uniju i Organizaciju Ujedinjenih Nacija (OUN)”, napisao je Tači.

Inače, Aljbin Kurti, lider Pokreta Samoopredeljenje i kandidat za premijera iz ove partije je izjavio da će, ukoliko bude dobio premijerski mandat, primeniti tri principa u dijalogu sa Srbijom. U ovom kontekstu smatra da je važno imati nacionalni konsenzus i da se država mora ojačati.

“Ako mi imamo skandale Vlade, migraciju, sravnjeno obrazovanje gde su naši maturanti kao osnovci u Evropi, normalno da će Srbija reći – daj mi ovo, daj mi ono. Ne možemo da beskonačno čekamo da se odugovlače odnosi sa Srbijom, ali treba da dođemo do pozitivnog trenda razvoja, da idemo tim putem i sprovodimo dijalog. Treba da imamo tri principa u odnosu na dve prethodne godine u odnosima sa Srbijom. Prvo, nema sporazuma bez dijaloga, drugo, nema dijaloga sa mapama i nema mapa sa predsednicima nad njima”, istakao je Kurti.

On je takođe istakao da je važno odrediti zahteve pre susreta sa srpskom stranom, a što se tiče Preševske doline, Kurti smatra da postoji jedinstvena šansa da se iskoriste Poglavlja 23 i 24 za učlanjenje Srbije u EU.

“Besprimerna je diskriminacija i eksploatacija. Kao drugo, potreban je reciprocitet. Više ima Albanaca u Srbiji, nego Srba na Kosovu. Treba naglasiti, pregovori su bojno polje. Ne znamo rezultate. Ne treba da čekamo da vidimo šta traži Srbija, da bi i mi tražili. Ne mislim da treba da uđemo u trgovinu teritorijama. Treba da se konsoliduje država. Treba da se maksimalno angažujemo za njihova prava kao Albanaca i da faktorizujemo te Albance. Kada Srbija ne priznaje mene, ni ja nemam razloga da ih priznam”, izjavio je Kurti.

Kujtim Šalja iz Demokratskog saveza Kosova je izjavio da njegova partija smatra da dijalog sa Srbijom mora da se nastavi jer je status kvo neprihvatljiv, ali da ne treba pregovarati samo da ne bi bilo statusa kvo.

“Ovo nije kompromisni proces, ovo je bio proces normalizacije odnosa. Sada se projektuje kao čisto politički proces, ali pitanje kompromisa se tiče jednog drugog procesa, procesa u Beču. Ako prihvatimo da ga postavimo kao kompromisno pitanje, stvarno ćemo biti protiv osnovnih principa i protiv ustavnog reda Kosova…. Zašto mi treba da činimo kompromise, u smislu zašto treba da prepustimo prostor u jednoj određenoj oblasti u ovom procesu”, izjavio je Šalja.

On smatra da proces dijaloga sa Srbijom treba preorijentisati, dodajući da se problemi zajednički mogu rešiti.

“Evropska Komisija to naziva dijalogom Prištine i Beogada i to u prvom redu relativizuje status Kosova, pre svega što Evropska unija, kao celina, ne dovodi u pitanje status Srbije. Ovo treba da se vrati u proces država sa državom i to je prva garancija koja izgleda kao formalnost, ali koja vraća političku debatu na normalnu razinu diskusije dve zemlje”, kazao je Šalja.

Visar Imeri iz Socijaldemokratske partije Kosova je istakao da njegova patija, koja je u koaliciji sa Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Hardinaja, planira da dijalog donese priznanje Kosova od strane Srbije.

“Ne može biti dijaloga u kojem se strane ne slažu da on bude takav i da na kraju bude sporazuma. Ako imamo dve strane koje misle da su sele za sto iz različitih razloga, u dijalogu može bude pozitivnih rezultata, ali ne priznanja. To je princip broj jedan za nas. Dakle, mi smo odlučili da dijalog treba da počne sa priznanjem kao rezultatom i zatim da slede druga pitanja”, izjavio je Imeri.

Što se tiče stava u vezi dijaloga sa Srbijom koji bi mogao da se obnovi nakon prevremenih parlamentranih izbora koji će se održati 6.oktobra, Enver Hodžaj iz Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija je istakao da njegova partija treba da predvodi poslednju fazu dijaloga sa Srbijom.

“Demokratska partija Kosova će zaokružiti državnost Kosova, a kada je tema dijalog, to će se ozbiljno tretirati. Od sada pa nadalje, međusobno priznanje, učlanjenje Kosova u OUN i dugačka lista pitanja koja se tiče prošlosti i odnosa Kosova i Srbije, pitanje koje se vezuje za nestale osobe, zločine koji je počinila Srbija na Kosovu, seksualno nasilje koje je počinila Srbija nad ženama na Kosovu, pitanja koja se tiču materijalne odštete. Imamo listu, iznećemo je kada započne proces dijaloga, ali glavno pitanje je učlanjenje Kosova u OUN”, izjavio je Hodžaj.

On kaže da nakon postizanja sporazuma sa Srbijom, poslanici skupštine treba da ga ratifikuju, a onda će se za njega izjasniti i građani na referendumu.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj