fbpx

Konačni sporazum otvara put u evropsku porodicu

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн


Kosovski i srpski mediji su poslednjih dana prenosili izjave češkog predsednika Miloša Zemana,

Kosovski i srpski mediji su poslednjih dana prenosili izjave češkog predsednika Miloša Zemana, koji je boravio u zvaničnoj poseti Beogradu, pre svega one koje su se ticale njegovog ličnog stava o kosovskoj nezavisnosti. Zeman je i ranije iznosio lični stav da je njegova zemlja pogrešila što je priznala nezavisno Kosovo, a tokom posete Srbiji on je to ponovio i čak kazao da Češka treba da povuče svoje priznanje.

Nakon posete Srbiji, Zeman je češkoj agenciji vesti “CTC” izjavio da kada bi Kosovom upravljale demokratske partije, nikada ne bi tražio povlačenje priznanja. On je izneo da se njegov stav o povlačenju priznanja zasniva na dva “argumenta”.

Jedan se tiče postojeće Rezolucije češkog parlamenta, kojom se traži povlačenje nezavisnosti Kosova, dodajući da ovu inicijativu nije poštovao tadašnji premijer Mirek Toplanek.

“Drugi argument je Tribunal u Hagu koji se bavi ratnim zločinima izvršenim na Kosovu. Vi treba da znate da političari koji se tamo upućuju su čelnici vođeni od jednog premijera protiv kojeg se vodi istraga zbog ratnih zločina, neki drugi su zbog privrednog kriminala. Ja ću nastojati da dam te argumente”, izjavio je Zeman.

Šef češke diplomatije Tomaš Petršiček je reagujući na izjavu predsednika Zemana poručio da Češka ima korektne odnose i sa Kosovom i sa Srbijom i da je među zemljama koje su priznale Kosovo jer je to u interesu evropske bezbednosti.

„Češka podržava zemlje Zapadnog Balkana, dakle i Srbiju na putu u Evropsku uniju. Kosovo smo 2008. godine priznali, i u interesu je naše bezbednosti i transparentnosti naše spoljne politike da tu ništa ne menjamo“, naveo je Tomaš Petršiček.

Češki premijer Andrej Babiš je na konferniciji za štampu, tokom održavanja Samita premijera zemalja “Višegradske grupe i Zapadnog Balkana” u Pragu, komentarišući izjavu predsednika Zemana oko mogućnosti povlačenja odluke o priznanju nezavisnosti Kosova, izjavio da ovo nisu nove izjave predsednika, odnosno da je sličan stav izneo i 2013. godine kao i da je spreman da o tome razgovara i sa drugim političkim istancama.

“Spoljna politika Češke je uvek u rukama Vlade. Ne vidim nijedan razlog da Češka promeni svoj stav prema Kosovu”, izjavio je Babiš, prenose kosovski mediji.

Ipak Radio slobodna Evropa, juče je prenela i izjavu srpskog predsednika Aleksandra Vučića , koji je nakon susreta sa papom Frančeskom u Vatikanu izjavio da su Česi iskreni prijatelji Srbije, ali da države, posebno one koje su “u jednom bloku” ne menjaju često svoje odluke.

„Mi bismo to voleli, ali ne mislim da je to realno i jednostavno. Hvala našim českim prijateljima, hvala beskrajno Zemanu, hvala Babišu, ali da ne pravimo od njega neprijatelja ako ne bude odluke koju bismo mi voleli“, rekao je Vučić.

Inače nakon susreta sa papom Frančeskom, Vučić je izjavio i da Vatikan želi razgovore i mirno rešenje između Srba i Albanaca.

„Srbija je čvrsto uverena da razgovori predstavljaju jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja, zbog čega smo se i nakon uvođenja taksi uzdržali od recipročnih mera i bilo kakvih poteza koji bi dodatno otežali postojeće stanje“, izneo je stav Vučič.

Mediji prenose i da je izjavio da srpska strana “nastavlja konstruktivno zalaganje za pronalaženje održivog i kompromisnog rešenja za pitanje Kosova isključivo putem dijaloga, dok prištinska strana povlačenjem iracionalnih jednostranih poteza i konstantnim provokacijama onemogućava bilo kakav dijalog i dogovor“.

Ono što očekuje međunarodna zajednica je obnova dijaloga između dva kruga izbora, prevremenih parlamentranih izbora na Kosovu 6. oktobra i lokalnih izbora u Srbiji, najavljenih na proleće.

U ovom cilju se očekuje da Kosovo poseti specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer, a svoju posetu regionu završili su i američki senatori Kris Marfi i Ron Džonson. U intervjuu za Glas Amerike redakcije na ukrajinskom jeziku, Ron Džonson je izjavio da su posetili Kosovo i Srbiju da bi videli da li je moguće postići sporazum o njihovim međusobnim odnosima.

“Ono što mogu da kažem je da dve zemlje imaju čelnike koji razumeju da je u interesu obe zemlje da ostave po strani razlike i postignu sporazum. Međutim, pronalaženje tog sporazuma je veoma teško. Obe zemlje traže veće uključivanje Sjedinjenih Američkih Država (SAD)”, istakao je Džonson dodajući i da je to Amerika to uradila, ali ne u smislu da utiče na nešto ili vrši pritisak da se nešto uradi, već jednostavno da se podrže čelnici obeju zemalja ako budu postigli sporazum.

“To je nephodno kako bi se ubedili narodi Kosova i Srbije, jer to može da bude sporazum koji može da im se ne dopada, baš kao Prespanski sporazum. Građani Grčke i onog što je danas Severna Makedonija nisu bili zadovoljni njime. Potrebna je politička hrabrost za postizanje ovog Sporazuma. Verujem da obe ove zemlje, nakon ne puno meseci će se sećati ovoga i reći: zašto smo to preuveličavali? Zašto smo se svađali tako puno?”, izjavio je pored ostalog Džonson.

I izvršna direktorka organizacije “Nova perspektiva” Džoana Hanson je pored ostalog izjavila da u nastavku dijaloga između Kosova i Srbije postoji mogućnost postizanja neke forme teritorijalnog sporazuuma između Kosova i Srbije, ali da i unutar ovih država ima velikih protivljenja ovakvom rešenju.

“Pitanje je da li bi bilo prihvatljiv takav sporazum za međunarodnu zajednicu i međunarodne institucije, posebno za Evropsku uniju”, zapitala je Hanson.

Ona smatra da bi sporazumi postignuti u Briselu trebali u potpunosti da se implementiraju i da se “kompletira” put ove dve zemlje prema učlanjenju u Evropsku uniju.

“Tu bi u pravom trenutku bilo uključeno konačno recipročno priznanje. Ne mislim da neko novo pitanje treba da bude uključeno u pregovore. Treba da budemo strpljivi, diplomatija traži vreme. Lideri država treba da sa pažnjom ocene reagovanja i njihov rečnik, i da imaju na umu da se razumevanje i sporazum tiču poboljšanja života njihovih građana i izgradnje poverenja između dve države i zajednica unutar Kosova”, smatra Džonson.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj

%d bloggers like this: