Јаминијева „борба“ против смећа

У Гори је, како и обично преко лета буде, и ове године прошло близу 15 хиљада туриста. Многи су своје вријеме користили да се разоноде и забаве, други су правили сунете, свадбе, а највећи број је искористио време да обиђе друге делове Косова или прошета по познатим излетнићким мјестима у Гори.

Наша дијаспора доноси разна искуства и културу из земаља у којима актулено живи. Код младих, најчешће је то неко либералније понашање, ваљда због „слободе“ коју имају овдје, у свом родном крају. Неријетко се по сокацима може чути како млади међусобно разговарају на њемачком, француском, италијанском, као и на другим језицима. На први поглед делује интересантно, али је то и важан показатељ да је након рата, велики број становника напустио Гору и да полако губи свој идентитет.

Ипак, оно што је исто за све њих је да када дођу, не само да могу да виде смеће и други отпад у сваком наслељу или селу, већ и сами остављају за собом, посебно грађевински отпад, пошто користе лето и годишње одморе да руше старе и граде нове куће. Ако се овоме дода и чињеница да је током лета утростручен број људи кои ту живе или користе одмор, посебан проблем за домаћинства је свакодневно одлагање смећа.

Многа села Горе нису укључена у систем одношења смећа, па су понека села постале праве депоније. Због чега општина не предузима кораке да се по закону сва села укључе у одношење смећа, питање је које се све чешће поставља.

Менаџер Сали Шаља каже да, иако је било покушаја да се сва села укључе у овај систем, у томе нису успели.

„Имамо неку основну комуникацију са општином, али нам треба нешто више од тога. Треба нам подршка да се сва села обавезно укључе. Такође треба нам подршка инспекције да се санкционишу прекршаји. На пример околна села која нису укључена у систем одвоза смећа, своје смеће бацају или на дивље депоније или доносе у Драгаш и пуне контејнере, избегавајући тако плаћање. Општина би требала да на једној седнициа донесе одлуку да плаћање буде обавезно, на начин како су то урадили у Призрену и да нас подржи инспекцијом, јер како ми сада послујемо, дође му као да они који плаћају то раде добровољно. Ми сваке године повећавамо капацитете, као припрема за свеобухватно укључивање у систем и морам да напоменем да у општини постоји Канцеларија за заједнице, преко које може много тога да се помогне, али за сада ми нисмо имали никакву помоћ“, каже Шаља.

Ако је и проблем да се становници села Горе убеде да треба да се укључе у систем редовног одвоза смећа, чињеница је да постоји институционална небрига око редовног одржавања туристичких дестинација. Управо су излетничка мјеста препуна разног отпада и смећа. Немар је и самих туриста, који су изгледа заборавили да својим примером треба да пошаљу поруку да треба бринути о животној околини. Међутим, увек постоји изузетак својој околини, наравно има ту и изузетака.

Муслија Јамини већ 30-ак година живи у Данској и свој годишњи одмор у Гори најчешће користи да уклони смеће.

„Ја одавно живим у Данској и захваљујући данској култури и бризи за очување околине, добио сам велику жељу да у границама својих могућности помогнем Гори, да барем мало личи на Данску, то јест да нема смећа на све стране. Гора је много запуштена и прљава. Разног смећа има на све стране, пластике, најлона флаша и чега не. Ја сам прошле године самоиницијативно почео са чишћењем сеоске махале у самом Злипотоку, а ове године сам баш обилазио туристичке дестинације, од Влашке код Враништа, па све до Циганске чесме у планини код Рестелице, на путу ка Македонији. Ево мало статистике, ако се у Рестелици дневно одлаже по пет тампера смећа, које се избацује код тунела, на годишњем нивоу је 1. 825 тапера. Исто толико тона смећа се одлаже само код тунела. Замислите колико је то смећа. Нису само тунели, ту је и “циганска чесма”, ту су буништа у сваком селу, ту су Влашка, Млички мост, Рапча и где све не. Мала смо средина, али кад овако погледате на овај проблем, стварамо много смећа“, каже Јамини.

Он сам купује најквалитетније најлонске џакове за смеће, скупља папир, кесе, разни отпад од пластике.

„Када накупим подоста тога, убацујем у свој аутомобил и возим у Драгаш. Ја могу скупити нешто мало туристичког смећа, али буњишта као код рестеличких тунела, код Мличког моста, код Кукаљана, за то већ треба да се побрину озбиљне институције.

Он каже да унутар села има доста смећа, јер нема контејнера, због чега све завршава на улици и у природи.

“ Много данског искуства бих могао да пренесем да се квалитетније припремамо за отпад који свакодневно производе људи, али најважније од свега је едукација. Ми који долазимо из уређених земаља, мало више сами пазимо и преносимо искуство на мештане на Косову. Има на Косову организација Данида, сигуран сам да би у многоме изашла у сусрет, када би неко тражио. Када говорим Гора, једнако тако мислим и на Опоје, мада морам признати да је у Опоју много боља ситуација, јер сам обишао и Опоје желећи да сакупљам смеће, али нисам нашао ситуацију где је била потребна моја интервенција“, објашњава Јамини.

Сали Шаља каже да има 99 дивљих депонија у драгашкој општини и да је општина издвојила нека средства за њихово чишћење. Сматра да је проблем што мора да се отвори тендер и да се не зна ко ће га добити. Због тога каже да би требало би да се разговара са „Еко регионом“ да преузме обавезу уклањања ових „црних тачака“ и да се по пропису смеће одвози до депонује коју менаџира управо „Еко регион“.

Драгаш је познат по својим природним потенцијалима и лепотама које радо посећују туристи из иностранства, са самог Косова и из дијаспоре. Због тога је потреба да се што пре реши проблем нагомиланог смећа, јер не само да би се тако створили бољи услови за живот самих станоивника ових села, него и допринело развоју туризма.

Радио Гора- Нухија Таировци