„Босиљко девојко, ти Божје дете, на поклоњење теби долазимо“, архимандрит Иларион

фото: ГрачаницаОнлајн

Порта цркве Преображења Господњег у Пасјану била је данас мала да прими неколико хиљада верника који су дошли на прву годишњицу канонизације најмлађе светитељке, Свете Великомученице Босиљке Пасјанске.

Светом архијерејскoм литургијом је началствовао епископ будимљанско- никшићки Јоаникије, уз саслужење епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, епископа кумановског Јоакима, монаштва и свештенства Епархије рашко -призренске.

У пригодној беседи, епископ будимљанско-никшићки је истакао да је почаствован присуством оволиког броја верника.

„У тим временима била су велика искушења, можда већа него што су ова данас. И тада су Арнаути желели да протерају Србе са Косова и Метохије, отимали жене и девојке да би потиснули наш народ. Али наш народ је овде укорењен вековима. Наш народ је овде подигао прекрасне светиње“, рекао је владика Јоаникије.

Након литургије приређен је богат културно уметнички програм.

фото: ГрачаницаОнлајн

У Житију Свете Босиљке пише да је Босиљка Рајчић рођена у Пасјану код Гњилана, у 19. веку. Породица Рајчић је иначе пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку. Босиљка се одликовала кротком нарави, искреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу помагала је својој породици у кућним пословима и пословима око стоке, браћи и оцу на пољским радовима и око огрева за зиму.

Када је напунила 17 година, родитељи су је из села први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у граду скупља народ из свих околних села.

Због своје лепоте, Босиљка није остала незапажена, па је убрзо привукла пажњу Албанца из Депца, који ју дуго пратио и вребао прилику да је отме. У јесен, Босиљка се заједно са оцем и братом упутила у шуму код Белог камена, на Стружинама, далеко изнад села. Тројица Албанаца су искористили прилику, уграбили девојку и одвукли је према Карадаку, пуцајући све време на њеног оца и брата.

Босиљкина породица и родбина, заједно са свештеником из Пасјана је неколико дана код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Босиљка отета. Због своје наклоњености према Арнаутима, како пише у Житију, турске власти су отезале истрагу, верујући да ће се девојка помирити са тренутном ситуацијом.

У дому отмичара, Босиљка је свакодневно била изложена увредама и уценама да прими ислам и да се уда за отмичара. Непрестано су је убеђивали, нису јој дозволили да спава нити да једе или пије. Упркос свему, Босиљка је одолевала свим искушењима, а губећи стрпљење, њен отмичар је још више мучио, тако што јој је секао косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама.

фото: ГрачаницаОнлајн

 „Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника. Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога бога и моје свете вере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи“, говорила је Босиљка жени која је примила ислам и која ју је наговарала да и она то уради.

Уследила су нова мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је Босиљка цепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби девојку. Позвао је двојицу својих рођака, са којима је изнемоглу девојку одвукао коњем до реке Лапушнице, где су је изболи ножевима, а након тога јој комадали тело.

Након страдања, турске власти су дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране девојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану.

Пре неколико дана, Босиљкине мошти су сахрањене у кивот крај олтара.


Песма Св. Босиљки (саставио архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац)
Света Босиљка

Замириса Морава Биначка

Посвети се вера девојачка.

Растргну се марама и бошча

Па се просу по пропланку цвеће…

Босиљак мирише све више и више,

из пречистих рана разбацаних;

где падоше мошти посејане

да из њих процвета Пасјане.

За мирисом роде долетише

Девојачку чедност закрилише

Па је високо у небо винуше

И у темељ Цркве положише.

Ил’ то беху птице ил’ анђели Бож’ји

Који мудру дјеву пред Женика воде

Јер га је изабрала, верна му остала.

Сад је прима Христос у царство слободе.

 

Босиљко девојко! Ти Божје дете!

На поклоњење теби долазимо,

Да ти растргнуте кости целивамо;

Да с’ босиљем живот удишемо.

Изгубљени дамар пронађемо.

Пред иконом твојом да се преобразимо.

 

Да те лепу к’о Симониду гледамо;

У стуб Цркве узидану да те опевамо.

Да славимо Бога који те овенча:

О царском ти имену васељена прича.

Да чувамо Име којега се ниси одрекла.

Да не порекнемо себе „страха ради јудејскога”.

 

Прегршт моштију о тајни нам пева

Са хором мученица и невеста неба:

Живот је још давно победио злога;

Дете Витлејема је јаче од Ирода;

А косовско дете врата прекланога

Силније од продавца вере и изрода.

 

Певају нам птице пасјанскога неба

Из високог гнезда које све надгледа:

Обећано Царство већ је наступило

И косу смрти навек затупило;

Земљо мученика, крвљу закрштена;

Божија је сила у немоћи савршена!