Бивши шеф УНМИК-а Стју Келок: Обавештајне службе знале ко су осумњичени за смрт новинара

– Убијени и отети новинари на Косову информисали су јавност супротно ономе што је желела Демократска партија Косова (ПДК). Уколико новинари нису одустајали од прича, уследиле би отмице, пребијања и убиства новинара и чланова породица, каже капетан Стју Келок, бивши шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини, у ексклузивном интервјуу за Удружење новинара Србије (УНС).

Келок је један од најодликованијих канадских полицијских инспектора са више од 36 година искуства у полицијској служби Торонта и оружаним снагама Канаде. Први је страни полицајац позван да помогне обавештајно и противтерористичко одељење полицијске управе Њујорка, после напада 11. септембра 2001. на САД. Биo је шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини, од септембра 2000. до јуна 2001. године.

У војној полицији данас је саветник Штаба националне одбране у Отави, професор на програму националне безбедности на колеџу „Дарам”, консултант за питања безбедности и директор Краљевског канадског војног института.

На Косово сам стигао почетком септембра 2000. као истражитељ и касније преузео команду над Одељењем за тешке злочине. Сарађивали смо са Одредом за убиства, али нисмо имали надлежности за убиства која су се десила пре мог доласка. Радили смо на случајевима отмица и несталих особа са одељењем за нестале особе. То време је било изузетно тешко, јер је велики део инфраструктуре правосудног система био уништен у сукобима.

Међу странама постојало је опште неповерење, а Уједињене нације (УН) су се сусреле са неповерењем и мржњом са каквим се до тада нису суочавале, због чињенице да смо први пут у историји Уједињених нација имали примат. Сведоци злочина су се плашили да пријаве инциденте због претњи и застрашивања. Упркос бројним захтевима за програм заштите сведока и амнестију за оружје, надлежни у УН су нас одбили.

Било је уклањања извештаја о убиствима новинара

УНС: Шта је Ваше Одељење чинило да расветли убиства новинара и медијских радника и какви су резултати?

Фото ГрачаницаОнлајн

Келок: Ти новинари су јавност информисали, супротно од порука које им је слала ПДК. Претње и застрашивања били су први кораци. Уколико новинари нису одустајали, уследиле би отмице, пребијања и убиства њих и чланова њихових породица.

УНС: Истрага нестанка колеге Марјана Мелонашија званично је отворена пет година после тог догађаја. Документа јединице за истраживање злочина ово потврђују.

Келок: Не могу са потпуном сигурношћу да кажем зашто његов нестанак није истражен, али Вам могу рећи да је у то време, када сам стигао (септембар 2000), у УНМИК-у била конфузија. На брзину смишљен план за полицијски надзор на Косову направљен је без обезбеђивања инфраструктуре, логистичког, административног и правосудног надзора.

Прва ствар коју сам направио када сам дошао на место руководиоца Одељења био је систем за праћење случајева. Пре тога, сви извештаји подношени су особи која је у том тренутку била на дужности, без организоване методологије праћења или обезбеђивања неопходних ресурса за истраживање тешких злочина.

Извештаји су морали да се преводе. Полицајци са свих страна света имали су безброј начина писања извештаја и широк дијапазон истраживачких способности, квалификација и искустава. Знамо да је било и симпатизера ПДК-а, који су радили као помоћници за језике (преводиоци) или чак у КПС-у (Косовска полицијска служба), који су можда чак и уклањали извештаје ако им се за то указала прилика.

УНС: У истрази убиства новинара Шефкија Попове УНМИК полиција узела је документа из његове куће за које се не зна где су.

Келок: Као што сам рекао, бележење, чување и документовање доказа било је ad hoc и често је зависило од професионалности истражитеља и руководилаца. Такође, доказе је углавном задржавао истражитељ, без централног складиштења/места за чување које би обезбедило континуитет и контролу.

УНС: Да ли сте приметили да су докази током истрага нестајали или да истраге нису вођене савесно?

Келок: Можда на почетку свог боравка, али веома сам се трудио да доведем најбоље, квалификоване истражитеље у своје Одељење. Нисам прихватао ништа мање од стопроцентне професионалности и објективности. Отпустио сам неколико људи због тога што то нису били.

Осим тога водио сам истраге против запослених у УН-у када је то било неопходно и слао извештаје ланцу команде.

Укупно гледано, моји истражитељи су предано, професионално и објективно радили додељене случајеве и доводили их до краја кад год је било могуће. Очигледно смо имали радно окружење пуно изазова, а свакако са мањком ресурса и људства. Својски смо се трудили да урадимо све што можемо, посебно да утешимо и подржимо жртве, сведоке и њихове породице.

Годишњица отмице Ранка Перенића и Ђура Славуја, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн
Келок: Локалне судије и тужиоци помагали су оптуженима

 „Косовско-албански победници“ поново су исписивали историју. „Ослобођење“ Албанаца од Срба створило је илузију да су УН „у џепу“ бивших припадника ОВК. То је негативно утицало на сваку сарадњу са цивилном полицијом УН, која је заправо по први пут у историји имала извршна овлашћења. Могли смо да истражујемо, хапсимо и задржавамо у притвору лица која су прекршила разне прописе, као и да пружамо помоћ у кривичном гоњењу преступника.

Бројни случајеви против косовских Албанаца који су стизали до локалних судија и тужилаца нису процесуирани, јер су они подржавали оптужене и оптужнице су одбациване. То је додатно појачало неповерење у систем и у нашу способност да објективно истражујемо злочине. Чак и по мојој објективној анализи кривичних дела почињених од стране и косовских Срба и Албанаца, ствари су очито биле намештене тако да иду наруку косовским Албанцима. Веровао сам да ћемо првенствено истраживати озбиљне злочине које су починили Срби, а међународни медији су подстицали ту претпоставку. Моја претпоставка се показала погрешном.

Обавештајне службе су се мешале у истраге убистава новинара

УНС: УНС је у истраживању дошао до информација да су интереси обавештајних служби умешани у убиство новинара Џемајла Мустафе, као и да то може бити један од разлога зашто се не зна ко је убица. Да ли Ваша сазнања потврђују наше сумње?

Келок: Верујем да они знају ко су осумњичени за његову смрт. И ПДК и Демократски савез Косова (ЛДК) имали су људе који су сарађивали са разним обавештајним агенцијама које су биле на супротним странама и то нам је знатно отежавало рад.

Спољни актери из САД-а, УК-а, Француске и других држава нису поштовали предност коју је УНМИК полиција имала у кривичним истрагама након престанка акције НАТО-a у региону. Имао сам информације да је у практично сваком случају неко радио за другог како би испунио његове циљеве.

УНС: Да ли сте се током истрага сусретали са притисцима или Вам је сугерисано да неке истраге не би требало спроводити или их треба ставити у страну?

Келок: У сваком случаја који је имао политичку позадину био сам под притиском надређених да будем опрезан (што је значило да они све одобре пре него што предузмем даље кораке) или сам добијао јасне налоге да прекинем даљи рад. Зато смо бившег командата ОВК Сабита Геција директно одвели пред међународни суд, како би се они тиме бавили оптужницом против њега и још двојице.

Мој командант је након пресуда изречених Гецију и његовим сарадницима изјавио: „Нисмо били сигурни да ли ћемо ти дозволити да наставиш рад на томе“, aли на крају су били задовољни исходом јер је то дало значајан кредибилитет УН-у, а посебно нашој јединици.

Јасно сам схватао да су све те истраге утицале и на кредибилитет УН. Очекивало се да следимо њихове налоге, какви год они били. Али, тамо смо били да радимо по закону, нисам могао да нарушим своју професионалност и интегритет, а то ме је често доводило у сукоб са политикантима који су имали друге идеје – укључујући Бернара Кушнера, кога сам испраћао са места злочина који је покушавао да искористи.

Годишњица отмице Ранка Перенића и Ђура Славуја, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн
УН ме је спречио да истражујем Тачија; Већину злочина у мом мандату починили  Албанци

Током мандата, као истражитељ и потом руководиоц Одељења, открио сам да су већину злочина који су нам додељени или које смо преузели заправо починили косовски Албанци. Пример који то илуструје било је хапшење Сабита Геција и његове криминалне групе.

Када сам хтео да истражим Хашима Тачија, спречен сам од стране УН због чињенице да су му САД одредиле да на крају дође на чело земље. Зато је Сабит Геци одмах одведен пред међународне тужиоце, како би они били заокупљени случајем против њега и двојице његових колега. Осуђен je за организовани криминал и тероризам пред међународним судом.

Мислим да је то имало огроман утицај на успостављање кредибилитета Полиције УН и међународног суда. Сведоци су коначно почињали да долазе и судовима пружају доказе о злочинима, говори капетан Келок о атмосфери у којој је радио.

УНС: Александар Симовић је отет у Приштини, а затим убијен. Момир Стокућа је убијен у свом стану у Приштини. Ови злочини су се одиграли након доласка НАТО-а на Косово. Да ли сте знали ко „управља“ Приштином? Да ли су то биле међународне мисије којима је дат мандат или локалне вође ОВК?

Келок: Занимљиво питање. Када сам стигао, НАТО је још увек имао безбедоносни мандат за Косово. Војска је имала примат у, како то зовемо, вршењу свих операција. УН је имао мандат прелазне управе и покушао је да спроведе различита задужења.

Ни ОВК ни ПДК нису имале никаква правна овлашћења. Ипак, они су имали утицај. КФОР није имао капацитет за криминалистичку истрагу нити је имао мандат ѕа то. То је разлог за што није било истраге засноване на доказима пре формирања УМНИК полиције.

УНС: Да ли су локалне вође икада позиване на информативне разговоре? Да ли су икада говориле о тим злочинима?

Келок: Са њима су разговарали политички и представници обавештајних служби како би добили информације о правцу у којем би мисија могла даље да делује.

Уклањање доказа о убиствима и отмицама новинара

УНС: Како коментаришете нестајање докумената о убиству Момира Стокуће из УНМИК-ове архиве? Како коментаришете да истрага о том случају никада није отворена?

Келок: Знамо да је било припадника КПС (Косовска полицијска служба) који су били наклоњени ПДК и бившим припадницима ОВК. Ако су били у позицији, наравно да су учинили све да помогну својим политичким и бившим војним господарима, укључујући и застрашивање сведока и уклањање доказа. Зато смо користили више преводилаца како бисмо добили тачне изјаве од жртава и сведока.

УНС: Љубомир Кнежевић нестао је у Вучитрну. Породице отетих Срба повезују неке од нестанака са причом о трговини органима. Оно што је сигурно је да су поједини сведоци у Вучитрну идентификовали Ганија Имерија као отмичара, који је био припадник Косовског заштитног корпуса, и истрага је прекинута. И истражни тужилац и судија су замењени. Да ли је било и других случајева дискредитовања међународних тужилаца и судија због притисака из паралелних центара моћи?

Келок: Иако нисам упознат са тим конкретним случајем, то је било у складу са апсолутном контролом коју су ПДК и Хашим Тачи имали над свиме што се дешавало на Косову. Он је радио некажњиво и са овлашћењем Велике Британије, САД и агенције ЦИА. Медлин Олбрајт је на преговорима у Рамбујеу 1999. одлучила да Тачи на крају буде шеф државе.

Такође могу да потврдим фрустрацију коју су неки међународни тужиоци имали због политичког притиска на њих. Знам да је то присилило једног британског тужиоца да напусти мисију.

УНС: Да ли су се косовски и међународни центри политичке моћи мешали у истраге убистава и отмица новинара и других цивила?

Келок: Апсолутно, нарочито британске, америчке и француске обавештајне службе, и то не само у случају новинара. Сваки академски грађанин, новинар или политичар био је предмет њиховог утицаја, суптилног или не.

Кушнер је знао све о убиствима новинара и злоупотребљавао свој положај

УНС: Када је у питању Ваш рад у Приштини, понављају се две приче. Прва: да су Ваши надређени били незадовољни због хапшења Сабита Геција, једног од вођа ОВК, и да су након тог хапшења организовани тајни састанци унутар УНМИК-а на којима су Ваши шефови преиспитивали рад одељења на чијем сте били челу. Друга прича је да је наводно (после Гецијевог хапшења) тадашњи шеф УНМИК-а Бернар Кушнер, наредио да се тражи његово изричито одобрење за претресе имовине у власништву водећих породица на Косову. Шта је истина?

Келок:  Обе приче су истините. Кушнер јесте то наредио, а једини начин да задржимо Геција, Иљир Тахирија и Џељадин Геција у притвору био је да их одведемо пред међународни суд. Сигуран сам, да их нисмо одвели пред тај суд, да би они били пуштени и да би вероватно нестали из земље, као што је то био случај са подметачем експлозива под аутобус Ниш експреса (у Ливадицама 2001. године, прим. нов).

Причало се да Иљир Тахири и млађи Геци раде за француску обавештајну службу. Зато су они успели да побегну из митровичког затвора брзо после затварања након изрицања пресуде. То је било невероватно фрустрирајуће.

УНС: Рекли сте да су извештаји о свему што се дешавало на терену подношени Кушнеру, односно да је по ланцу команде имао увид у све што се дешавало: нестанке, убиства, друге злочине против цивила… Tврди да није знао. Реаговао је бурно када је упитан за извештај швајцарског сенатора Дика Мартија о трговини људским органима на Косову. Како то коментаришете?

Келок: Званично изјављујем да је специјални представник генералног секретара УН-а био у потпуности упознат са свим криминалним активностима на Косову. Отишао бих корак даље и рекао да је он заправо на неки начин имао корист од свог положаја.

УНС: Може ли се извући закључак да је унутар УНМИК-а постојало заташкавање злочина?

Келок: Многе земље су имале интересе на Косову, конкретно САД. Изградња кампа Бондстил кроз потписан уговор са Хашимом Тачијем, који у то време није био председник, указивала ми је на то да ће несумњиво то постати. Америчка администрација у време Клинтонових и Олбрајтова су олакшали његов избор за председника.

УНС: Период током којег сте радили на Косову такође поклапа се са временом о којем говори извештај Дика Мартија и мандатом Специјализованих већа за ратне злочине у Хагу. Има ли наде да ће овај суд донети правду нашим колегама, као и другим убијеним и отетим цивилима на Косову?

Келок: Мора. Суд је једина нада за жртве на свим странама да остваре правду за оно што се догодило на Косову.

Што се тиче убистава, застрашивања и нестанака новинара пре мог доласка на Косово, могу само да кажем: Свака особа, укључујући новинаре, политичаре, професоре или свако ко је говорио против ПДК-а био је у огромној опасности од њихових насилника, углавном повезаних са Косовским заштитним корпусом (КЗК).

Некажњиво су деловали под надлежношћу оних који ће касније водити земљу, уз подршку владе САД. Радило се о застрашивању „до даске“- чак је и мени суптилно прећено након што смо ухапсли клан Гецијевих.

Убиство новинара АП-а Керема Лотона

УНС: Истраживали сте и случај убиства новинара агенције АП Керема Лотона, који је убијен у минобацачком нападу близу границе са Македонијом. Албанска страна је окривила Македонце за напад, док су Македонци тврдили да није постојала могућност да њихови војници испале гранате. Ипак, очигледно је да су биле присутне оружане снаге које није требало да буду тамо?

Келок: Веома занимљив случај. По доласку у мртвачницу, дочекало ме је неколико америчких војника, полицајаца и службеника у цивилу. Американци су захтевали да се одмах обави обдукција како би могао да се утврди узрок смрти и врста оружја које је коришћено. На телу господина Лотона било је неколико пробојних рана које су деловале као последица експлозије и уласка шрапнела у тело и главу.

Присутни представници САД захтевали су обдукцију, како би узели трагове и идентификовали порекло употребљеног оружја, док су представници агенције из Уједињеног Краљевства захтевали су да се тело одмах нетакнутно врати у УК. Био је то један од најстреснијих дана на Косову, а таквих дана је било много.

УНС:  Убиство Керема Лотона створило је тензију између Велике Британије, чији је држављанин био, и Сједињених држава. Да ли је реч о прикривању детаља убиства?

Келок: Мишљење је било да је господин Лотон убијен муницијом испаљеном из Македоније, из области Тетова или Куманова. Веровало се да је муниција била америчке производње и/или тип гранате.

Када сам довео међународног истражног судију у мртвачницу, уследила је целодневна истрага и представљање ставова обеју земаља. На крају, после много међународних консултација, судија је пресудио да тело не мора да се подвргне обдукцији и да може одмах да се врати у УК.

Мртвозорник није био опремљен да обави обдукцију по европским или северноамеричким стандардима. Након те одлуке, помогао сам да се тело смести у врећу, а потом и у метални сандук који је заварен, а онда испратио посмртне остатке до приштинског аеродрома, на којем је авион Уједињеног Краљевства чекао са упаљеним моторима да одлети пре надолазеће јаке олује.

Италијански војници су трчали ка нама и ја сам био веома забринут за безбедност свих. Међутим, у изненађујућем чину поштовања, формирали су два реда и постављајући оружје у став одали дирљиву пошту дописнику који је погинуо на дужности. Сви су се укрцали у авион остављајући кола са упаљеним моторима на аеродрому, а његова девојка и ја смо oстали на писти по страшној олуји која се спустила на нас.

УНС: Да ли сте Ви и његова породица икада сазнали како је убијен и ко је убица?

Келок: Чак и након покушаја да то сазнам из медија, нисам чуо ништа. Заправо је медијски представник који је дошао да преузме посмртне остатке Керема Лотона радио на канадској телевизији „Глобал њуз“ и надао сам се да ћу једног дана нешто сазнати о овом случају.

УНС: Каква је могућности да се после толико времена расветле убиства новинара и медијских радника на Косову?

Келок: Бојим се, док је Тачи на месту председника, мало је вероватно да ће објективне истраге расветлити судбине несталих и убијених.

Биће интересантно видети да ли ће Косово ући у НАТО и по коју цену. Још једна занимљива истрага био је масакр у Дреници – Гецијевом родном селу… Зашто су наши истражитељи нападнути док су покушавали да утврде ко је починио убиства? Вероватно зато што су Срби заиста одговорни.

Извор: УНС инфо