Kontaminirane koverte ili mediji?

Preživesmo i ove kosovske izbore. Nema još rezultata, glasovi se prebrojavaju, pa opet broje, pa kontrolišu, kao da ima 100 milona glasača. Ali, da se potvrde, razumem, da ne bude greške, jer je ovde nemoguće da bude greške, nema kupovine glasova, nema pritisaka. Ne daj Bože, nit je bilo, niti će da bude. Izborni proces je ovde na najvišem mogućem nivou, kažu i „evropejci“. Do duše, u srpskim sredinama i ne baš, po njihovom mišljenju, ali u Srbici, Đakovici, Kačaniku, Suvoj Reci, sve super. Dakle, tamo gde nema Srba, nema ni problema.

Ono što je obeležilo poslednje vanredne parlamentarne izbore na Kosovu, nije pobeda Aljbina Kurtija. Glavna vest je da jedino na ovim izborima, umalo da dođe do masovnog trovanja i to kovertama, verovali ili ne. Ali, i to smo preživeli. O trovanju, međunarodni posmatrači ćute. Možda nisu ni smeli da uđu tamo gde se kao u Černobilu, u belim odelima, sa maskama na licu, odvijao proces u demokratskoj atmosferi. Nešto se tu ne slaže, složićete se?

piše: Anđelka Ćup, foto: GračanicaOnlajn

Elem, lično sam bila na vratima prostorije gde su se verifikovali ti „kontaminirani glasački listići“, a snimatelj ove redakcije još bliže i nećete verovati, ni svraba, ni alergije, ni gušenja, ništa. Pitam se, da li smo mi to toliko oguglali da nam ni „hemijski otrovi“, ne mogu ništa. Do duše, malo mi se povraćalo, ali ne od koverti, već od scene. Verujte, normalnom čoveku je prosto moralo da bude muka od predstave zvane „prištinski Černobil“.

Moje cenjene kolege i koleginice koje izveštavaju na albanskom (ne baš sve, ali velika većina), presudile su još 13. oktobra. Trovanje je sigurno, samo se nisu složili oko broja otrovanih, pa je cifra išla od 26 do 12 verifikatora koji osetiše čudne tekobe posle dodira sa kovertama raseljenih Srba. Rekoše moje kolege: „Srbija je poslala otrov“. Kada labaratorije u Prištini pokazaše da otrova nije bilo, onda počinje utrkivanje da se obrazloži prethodna vest.

Jedni objaviše da je jednonacionalnu alergiju izazvao neki materijal od koga se u Srbiji štampaju fiskalni računi i koverte, drugi da je u pitanju sredsto za čišćenje nameštaja, a treći da je u pitanju sredstvo za prskanje voća. Šta da se radi? Verovatno verifikatori koji su osetili alergijske reakcije ne čiste nameštaj, ne prskaju voće i ne uzimaju u ruke fisklane račune. Sve se to slaže, gradski ljudi, ne rade u polju, ne čiste ni kuću ni kancelariju, a o fiskalnim računima da i ne govorim. Verovatno ljudi Imaju poslugu, pa čisti i ide u nabavku. Drugo objašnjenje nemam. Možda ga bude imalo Specijalno tužilaštvo koje je preuzelo slučaj „jednonacionalne alergije“.

Bilo je i kolega koji su išli i malo šire, pa su našli navodne stručnjake za hemijske otrove, pa objavili da ih Srbija šalje na Kosovo, ali zaista ne zaslužuju ni minimum moje pažnje, a ni vas koji ćete ovo da pročitate. Uglavnom, glasove iz centralne Srbije izbrojaše i svi živi, hvala Bogu. I niko nije zadržan ni na infektivnoj klinici. I to je dobro.

Očekivala sam od kolega da demantuju sami sebe, da urednici upute neko izvinjenje, ali toga nije bilo. Očekivala sam reakcije Nezavisne komisije za medije i Saveta za štampu, ali su i one izostale. Verovatno se niko nije žalio, a zaštitinici novinarskih prava i prava čitalaca, gledalaca i slušalaca, nemaju ljude koji bi propratili sve to.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn


Ali, nije prvi put da je reakcija pomenutih izostala. Nije je ni bilo, kada je koji mesec pre izbora, na javnom servisu osvanuo tekst pun uvreda i govora mržnje protiv naše koleginice Brankice Ristić. Do duše, tada je bila reakcija, čini mi se glavnog urednika, ali nije bilo izvinjenja. Da se ogradi ceo kolektiv, sindikat ili ne znam već ko, o tome nema ni govora. A i što bi to radili, kada ih niko neće pozvati na odgovornost. Setimo se kako je bilo 2004. godine.

I šta dalje? Čekamo sada da se te najčuvenije koverte na svetu, u kojima su glasovi opet Srba, vrate iz nama nepoznate zemlje, gde su poslate na naknadno ispitivanje.

Za to vreme, moje kolege, ovaj put, izveštači na srpskom, hvala Bogu, mali deo, prenosi izveštaje Centralne izborne komisije bez provere, drugim rečima, netačne. U danu kada se broje isti oni „kontaminirani“ glasovi, oni objaviše da je Centralna izborna komisija zabranila brojanje glasova koji su došli iz centralne Srbije. I opet ništa. Nema izvinjenja, samo stidljivo promene vest i nikom ništa.

Drage kolege, dragi prijatelji, koji izveštavate na svim jezicima sveta, ljudski je pogrešiti, ali je i ljudski da se uputi izvinjenje, barem javnosti koja nas prati. To ne boli, a vraća veru u našu profesiju. Hvala.