ШТРПЦЕ, И ДОБРО И ЛОШЕ

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

Састављена од двадесетак села, Општина Штрпце смештена на падинама Шар-планине је место у којем се пре рата релативо доборо живело, с обзиром на туристичке потенцијале, најпре захваљујући ски центру Брезовица и фабрикама које су пре 1999. године постојале.

Данас је ситуација другачија. Већина фирми је приватизована, а становници Сирињићке Жупе и даље покушавају да преживе од пољопривреде и од туризма, које су и даље делатности којима се преостали Срби у овом крају баве. На скијање на Брезовицу, осим Срба сада долазе и Албанци, нема више међуетничких тензија, па у току сезоне неколицина мештана који су развили бизнис изградњом викендица и хотела могу добро да зараде.

И поред туристичких потенцијала, као и у већини српских средина на Косову, и овде је на снази тренд одласка младих. Млади одлазе најчешће у Београд на грађевину и школовање. Они који у престоници заврше средњу школу и факултет више се не враћају у свој крај.

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн
САН МЛАДИХ, ЖИВОТ У БЕОГРАДУ

“Део становништва живи лепо, други део тешко. Живи се углавном од донација, минимлаца, пензија. Имамо велики одлив младих, махом ко се школује у Србији више се не враћа овде. У последње три до четири године, отишло је можда до 300 младих људи”, каже шездесетседмогодишњи Драгутин Станојевић из Штрпца.

Седамнаестогдишња Катарина Ђорђевић из Севца, која за неколико дана постаје пунолетна, само је једна од многих младих који су отишли. И њена је дестинација централна Србија, тачније Београд.

“Отишла сам зато што волим Београд пре свега. У Штрпцу нема перспективе по питању образовања и свега, а ја желим да упишем факултет у Београду и да се едукујем, тако да не планирам да се враћам”, испричала нам је свој разлог одласка Катарина, која је у Београду ученица Шесте београдске гимназије.

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

Причу о одласку младих у Београд потврђује нам и седамдесетседмгодишњи Крста Арсовић из Севца којег смо затекли у центру Штрпца.

“Има младих, само нема запослења. Живимо мало од пензије и минималца, неко од малина и сточарства. Али, за младе нема посла. Моји живе у Београду“, каже дека Кртса журећи да са пар јабука у кеси стигне на аутобус до Севца.

“Тешко је, нема посла. Ја покушавам нешто са трговином. Углавном се људи окренули малинарству и сточарству“, речи су Слађана Будурића из Штрпца.

У Општини Штрпце пак кажу да нема већих исељавања становништва, да су миграције појединачне, привремене и повремене.

„Углавном нема неких већих исељавања. Млади одлазе привремено да раде у Србију, углавном је то Копаоник, Златибор или Београд. Углавном грађевина. Немамо тачну бројку, не знам да ли неко воду ту статистику, ми је немамо, али могу рећи да нема великих миграција. Углавном млади одлазе због студија, постоји тренд да и деца после основне школе уписију средњу школу у неким градовима у Србији“, каже заменик градоначелника Штрпца Ивица Танасијевић.

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

Један од најизраженијих проблема који погађа ову општину је незапосленост.

„Проблем у нашој општини као и у свакој на Косову, јесте незапосленост. Ми се надамо да ћемо ускоро успети да оживимо туризам на Брезовици, па да пружимо могућност младима да се запосле“, истиче Танасијевић.

Поред незапослености, у последњих неколико година појавио се и проблем са изградњом мини хидроелектрана.

„Није сјајно, млади немају посао, сви који оду вани да студирају не враћају се, ретко ко да се врати, раде тамо и оно што нису завршили, док се снађу. Инфраструктура је добра, али је велики проблем са водом, немамо воду због изградње мини хидроелектрана. У Доњој Битињи су без воде скоро месец дана“, рекла нам је бивша радница суда у пензији, која је желела да остане анонимна.

Заменик градоначелника Штрпца демантовао је информацију да мештани Битиње месец дана немају воду. По његовим речима, без воде су били само један дан. Истиче да су немоћни у борби против изградње мини хидроелектрана, али да ће заштити еко систем Жупе.

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

„Ту смо немоћни, ми не дајемо лиценцу за изградњу мини хидроелектрана. Надлежне су неке више инстанце, они су добили све дозволе од надлежних, Министарства животне средине, Министарства енегетике и Агенције за воде. И ми смо свесни да то угрожава наше грађане. Оно на чему ћемо ми инстистирати, јесте да те компаније поштују закон и еколошки минимум и не раде у летњем периоду, када су суше. Наши инспектори ће са инспекторима на централном нивоу контролисати њихов рад”, обећава Танасијевић.

ЗИМА НАЈТЕЖА У СЕВЦУ

Они који су остали да живе у овом плнинском месту, кажу да је најтеже зими, с обзиром да се путеви ретко чисте.

„Одржавање путева у Севцу је нула. Остављени смо на милост и немилост у задње три године, то могу да кажем. А за друго, живи се како се ко снађе. Говорим конкретно за Севце, људи иду већином у „печалбу“. Већином одлазе на грађевину у Београд и на Копаоник. Севце је најугроженије по запослењу на територији општине Штрпце. Имамо проблем и са далеководом, неке од махала могу да се запале, постоје бетонски стубови, а само је жица окачена на борове стубове“, рекао нам је становник Севца, замоливши нас да не откривамо његов идентитет како не би имао проблема.

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

Из општине Штрпце поручују да су им у зимским условима приоритет удаљена планинска села, али да некада компаније које су задужене за чишћење не могу свуда да стигну.

„Ми сваке године имамо јавни позив када се одређене компаније јављају за одржавање зимских путева. Општина Штрпце има доста снега и да кажем најгори је онај први снег када компанија није спремна да одговори на све захтеве, иначе сви путеви су покривени и чисте се редовно. Увек су приоритетна та руралнија подручја, као што је Севце, Врбестица, Коштањево и друга села. Оно што грађани на неки начин не могу да разумеју, јесте да се не може одговорити истовремено, јер имамо 16 насеља. Имајући у виду да деца из Севца путују сваки дан до школе, Севце је приоритет. Радимо оно што можемо да олакшамо услове у зимском периоду“, истакао је други човек Штрпца Ивица Танасијевић.

И ПОРЕД ТЕШКОГ ЖИВОТА ПОЈЕДНИ МЛАДИ ЖЕЛЕ ДА ОСТАНУ У ЖУПИ

Има и оних који своју будућност ипак виде у Штрпцу.

Бојан Илић је одлучио да се врати у родни крај након неколико година проведених у иностранству. Развио је приватни бизнис, направио је мотел и ресторан и обезбедио посао за себе и још десетак радника.

„Живи се добро. Ја своју будућност видим овде. Треба да останемо на својој земљи“, поручио је Илић који се недавно оженио. Бојан понавља да ће са породицом остати на свом вековном огњишту.

фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

У Бојановом ресторану ради и Слободан Живковић из Готовуше, отац двоје мале деце. Ради као конобар, али се бави и малинарством.

„И ја и брат радимо као конобари. Имамо и тридесет ари малина, може од тога добро да се живи. Ове године је била лоша цена, надам се да ће следеће бити боље. Сналазимо се, обрађујемо и воћњаке. Видим своју будућност овде, не бих могао на неком другом месту да живим, навикао сам овде. Можда када бих негде нашао добар посао, али не знам, нисам размишљао о одласку“, рекао нам је Живковић.

„Ја сам пензнер, жена домаћица, син ми ради у Дому здравља, снаја је незпослена, живи се, за сада је добро“, рекао је Коста Косић из Штрпца, истакавши да је задовољан оним што општинске власти раде за људе овог краја.

Штрпце, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

У општини Штрпце живи око 13.600 становника, од тога је око 9.100 Срба, 4.500 Албанаца и тридесетак Рома. Ово је општина, која је позната по природним богатсвима, има богату речну мрежу, око 250 природних изворишта воде. Кроз њу протиче река Лепенац која настаје код Севца. Овај крај је богат и природним језерима, а најпознатија су Ливадичко или Штрбачко језеро и Јажиначко. Једним делом се граничи са Северном Македонијом, тако да многи мештани у трговину одлазе до Скопља. Смештена на добром географском положају, на раскршћу путева, општина Штрпце има све шансе за развој у велики трговинско-туристички центар. Међутим, оно што смо приметили, постоји опасност да ову нетакнуту природу, у потрази за послом њени становници напусте, а бизнисмени униште.


Маја Живковић


Чланак је настао у оквиру пројекта “Колико су локалне самоуправе отворене за грађане” који реализује ЦБС уз подршку Косовске фондације за отворено друштво. Ставови изнети у чланку и видео снимку су искључива одговорност аутора и ни на који начин је представљају ставове КФОС-а.