Осам година после: са новинарског аспекта, Бриселски дијалог нетранспарентан и неуспешан

фото: ГрачаницаОнлајн

Новинари се труде да јавност тачно и на време обавесте о Бриселском дијалогу, али због недостатка информација од преговарача, како из Приштине и Београда, тако и из Брисела, то нису увек у стању, један је од закључака са дебате на тему „Осам година после“. Дописница немачког ВДР-а Виолета Ороши Беришај, новинарка Вечерњих новости Драгана Зечевић и директор Медија центра у Чаглавици Будимир Ничић, сложили су се да грађанима није олакшан живот и поред обећања политичара да је Бриселски дијалог започет управо због тога. Неспровођење договореног и међусобне оптужбе преговарача ко је за то крив, уноси додатну конфузију међу грађане. Драгана Зечевић мисли да би дијалог требало одмах наставити, Виолета Ороши да би требало да буде промењен његов формат, док Будимир Ничић сматра да би га требало замрзнути на пет година, јер би се моментални наставак одвијао у ненормалним околностима, у моменту жестоких међусобних оптужби политичара из Приштине и Београда.

Од 2011, године, када је руковањем Едите Тахири и Борка Стефановића, званично започео дијалог у Бриселу, постигнуто је 33 споразума. Већина од њих није или су делимично спроведени, сматрају новинари Виолета Ороши, Драгана Зечевић и Будимир Ничић.

Дописница Вечерњих новости, Драгана Зечевић каже да није сигурна колико је своје читаоце успела да информише, пре свега о реализацији договора у Бриселу, зато што су се и домаћи новинари о свему што се догађало у Бриселу, информисали углавном преко извештаја колега који извештавају из Брисела. Колико Зечевићева примећује, на терену нема неких значајнијих промена на боље, када је у питању живот грађана.

Драгана Зечевић, фото: ГрачаницаОнлајн

„Пре свега бих споменула споразум о слободи кретања, који је пре споразум о неслободи кретања. Искрено, ја мислим да је тај споразум само отежао грађанима живот, нарочито првих година. Тада је уведено плаћање за прелазак аутомобила са регистарским ознакама градова из Србије. Плаћало се 20 евра за недељу дана или 40 евра за две недеље, што је отежавало грађанима кретање. Такође, људи који долазе са друге стране и имају таблице РКС, морају да плаћају пробне таблице, што је додатно оптерећење“, наводи Драгана Зечевић само један од споразума постигнутих у Бриселу. И поред тога, она мисли да би дијалог требало наставити.

За Виолету Ороши нема дилеме, ниједна преговарачка страна, ни у Београду, ни у Приштини, немају довољно политичке воље да искрено преговарају и да заиста постигну компромис и да политичари на обе стране још увек, како каже, употребљавају ратничку реторику.

Виолета Ороши Беришај, фото: ГрачаницаОнлајн

„Овакав начин комуникације између политичара је порука грађанима да још није све готово и показује колико су политичари спремни на компромис, колико они заиста желе мир и колико заиста желе добро своји грађанима. Преговарачи никада нису својим грађанима објаснили шта значи компромис, а компромис значи да не будеш 100% задовољан, а ми смо увек имали само једну страну, изјаве једне или друге стране да су победили. Тако после функционишу и медији и сада се налазимо у ћорсокаку, одакле не можемо да се извучемо и не зна се како дијалог поново да буде покренут. Многе ствари, дакле, зависе од политичке воље“, истиче Виолета Ороши Беришај и додаје да захваљујући таквом понашању политичара, „стабилократа, они остају на власти“. Ипак, мисли Ороши, после почетка преговора, односи међу заједницама су постали релаксиранији.

У време када је реторика оваква и када се приштински и београдски политичари оптужују и међусобно вређају, када међу њима нема нормалне комуникације, није време за дијалог, сматра Будимир Ничић.

Будимир Ничић, фото: ГрачаницаОнлајн

„Не би требало да нам било која светска сила каже да станемо. Ја мислим да би можда требало дијалог замрзнути на најмање пет година, да „се стане на лопту“, да се види шта је до сада постигнуто, шта је спроведено, зашто није спроведено и да се Срби који живе овде позабаве својим правима која им припадају по законима и Уставу Косова, наравно уз помоћ и уз подршку Београда. Ми говоримо о бриселским споразумима и о томе шта је испуњено од договореног, а имамо Устав и косовске законе који нам гарантују одређена права, која до данас нисмо остварили, нити нам је Београд у томе помогао, а ја мислим да је могао“, нагласио је Ничић, поменувши као непоштовање права Срба, независни ТВ канал на српском језику и запошљавање Срба у институцијама.

Новинари, учесници дебате, сложили су се да постоје многе теме о којима је неопходно разговарати у Бриселу, као што је проблем киднапованих и несталих, проблем са исплатом пензија, процес приватизације, узурпацију имовине.

Другу тв дебату из серијала „Осам година после“, организовале су невладине организације „Грачаничка омладинска иницијатива“ и „Комуникација за развој друштва“, уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Приштини и техничку подршку продукције Грачаница Онлајн.

А.Ћ.