Народ са Шаре у борби против МХЕ: Бранимо постојање а потомцима воде

Изградња мини хидроелектране у Штрпцу, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Лепенац је пресушио јер је река зајажила, иде у цеви и остаје суво корито. То је очит пример људске глупости и немарности, неодговорности према будућности. Нисмо ми дати само за сада, него неко треба да живи и после нас, а ми уништавамо оно што је опште добро. Еколошка свест је иманентност људског размишљања. Не могу да објасним толико неразумевање када је у питању овакво узимање реке. Оставимо по страни то што смо ми директно угрожени са егзистенцијалног аспекта, него је у питању много шири проблем уништавања природне лепоте Шаре. Шара је најлепша планина на Балкану: огромна разноликост биљног и животињског света, има доста ендемичних врста, њихов опстанак је врло ограничен јер се траже адекватни еколошки услови и променом ће сигурно нестати“, упозорио је мештанин Штрпца и професор билогије у пензији Добривоје Стевановић. Он је један од упорних мештана Сиринићке жупе који бране своје реке од утеривања планинске воде у цеви тзв. мини хидроелектрана.

Већ дуже од годину дана трају активни протести мештана Штрпца против изградње минихидроелектрана у овој општини, чак и на територији националног парка „Шар планина“. У борби су заједно Срби и Албанци, а ово питање описују као горући проблем Сиринићке Жупе.

Мештани страхују да ће остати без воде, што се недавно и догодило у једном од села, када је багер погодио подземну водну жилу те су се сада мештани вишенационалне Доње Битиње суочили са пресушеним извором. Наводе и да око 2500 мештана Штрпца тренутно користе техничку воду из реке Калуђерке, „која није за пиће и поред тако лепе и здраве средине“.

Неприродно се проширују корита малих притока Лепенца, које и на тај начин пресушују, а МХЕ се не заустављају ни када дође до смањења њиховог водостаја током сушнијих месеци у сезони.

Страхују да ће им егзистенција бити угрожена и тврде да се изградња наставља упркос кршењу косовских закона, уз подршку Министарства за заштиту животне средине и Косовске полиције која је више пута употребила, како мештани сведоче, прекомерну силу како би растерала мештане који протестују.

Маткос група, извођач радова је, ипак, на основу одлуке локалне самоуправе из 2013 и дозвола косовског Министарства за животну средину и просторно планирање, до сада успела да изгради три минихидроелектране на Лепенцу, и четврти објекат изнад Штрпца – на самој граничној тачки Националног парка „Шара“. Мештани тврде да се радови шире од иницијална два објекта на седам, те су тако у току радови и на притокама Лепенца у самом националном парку Шара, који су уједно и извори пијаће воде.

У току су радови и на изградњи пута. Сада су, осим нарушене природе, на удару и приватна имања.

Заштитник грађана је препоручио обуставу активности, а недавно је отворио и истрагу о наводима о прекомерној употреби силе са једног од протеста.

Широм Косова организовала се и акција за прикупљања потписа против изградње МХЕ. После петиције мештана од око 2500 потписа, петицију коју су покренуле цивилне организације потписало је око 27000 грађана.

За то време, општина Штрпце, према наводима мештана, ћути. Каква је ситуација данас, и докле су стигли у својој, како се многима чини, донкихотовској борби, у емисији КоССева „Пропитивање“, говорили су мештани – наставник биологије у пензији Добривоје Стевановић и први председник планинарског друштва „Успон“ са Шаре и службеник при српској општини Штрпце Стојан Јосимовић.

Природа којом се дичимо

„Стање је тешко, нема помака. Наставља се изградња хидроцентрале у сливу реке Лепенац, на самом Лепенцу. Изградила се кућа на месту Обе реке – која је захватила две реке – Калуђерка и Болованка, доносе се цеви, треба да се поставе цеви да би се наставила изградња у сливу реке Калуђерке. Ми се плашимо јер ћемо тако остати без воде. Сматрамо да нам је на тај начин угрожен опстанак, да нам је угрожено људско право – да имамо право на свој срећан живот, на здраву околину. Међутим, ми смо увређени и уплашени као људи. Сви људи реагују, неко на слободан, неко на мање слободан начин, али се сви плашимо да ћемо тако изгубити воду“, казао је Стевановић.

„Боримо се јер сматрамо да тако штитимо закон и наше право“, додао је.

„Живети у једном природном амбијенту где ја живим је дар од Бога. Нама је Бог поклонио такве природне амбијенталне вредности са којима се ми дичимо. Наша је морална обавеза сачувати ту природну целину, не само за нас, него и за наше потомке, а бранећи је, морамо на неки начин да поступимо тако морално да не би ни претке обрукали“, сложио се са својим суграђанином Стојан Јосимовић.

Зачарани круг и колапс система

Тврде да на њихове захтеве институције остају неме. На питање ко сноси одговорност, Јосимовић каже:

„Ово је зачарани круг институција. У савременом друштву, савременој европској демократији, ми имамо тотални колапс институција које су креатори ових закона. Пре свега, ако би формирали лествицу одговорности, несумњиво на првом месту одговорности била би локална самоуправа, на другом месту је Министарство за заштиту животне средине“.

„То је болно, зато се ми бунимо зато што нико не реагује, то је то – колапс система“, додао је Стевановић, истакавши и да се то дешава упркос важећој накнадној одлуци локалне самоуправе о одлагању радова на изградњи МХЕ у Штрпцу.

Упркос томе што инвеститор има потребне дозволе за градњу, саговорници су поставили питање како су до тих дозвола могли да дођу када је у питању, како кажу, „очити пример кршења Закона о водама“, уз Закон о заштићеним зонама.

„Неко ради потајно“, истакли су.

Страх и заједничка борба

У протесту у више села активно учествује између 100 и 400 мештана, али су се саговорници пожалили на мали број оних који јавно исказују свој бунт у односу на то „колико је крупна проблематика“, али и тврдњу да све житеље Сиринићке Жупе погађа пројекат изградње МХЕ, те да је директно угрожено између четири и пет хиљада мештана из неколико места у Жупи.

У питању је страх мештана од поступака локалних власти, објаснили су саговорници.

Позитивна страна је у заједничкој борби Срба и Албанаца.

„Драго ми је што смо заједно на овом фронту у овој нашој борби да спасимо реке, односно да обезбедимо заједнички живот. Ова је борба за наш опстанак, није у питању да ли смо Срби или Албанци, говоримо као људи као грађани Сиринићке жупе којима је угрожен живот“, истакао је Стевановић.

Полиција и сила

Преломна тачка, међутим, били су протести 3. маја, када су мештани покушали да спрече повратак багера упркос „џентлменском споразуму“ са општином о привременој обустави радова.

„Багер се вратио и покушали смо да га спречимо на локацији Мрђинце, тзв. Петровски мост“, објаснио је Јосимовић, додавши да су мештани успели првог дана, али да је Специјална јединица Косовске полиције из Урошевца реаговала, када је повређено, по лекарској евиденцији 17 мештана, међу којима је било деце и старијих.

„Муњевито, брутално, нецивилизованом акцијом, без икаквог упозорења…на том мосту неких 30 до 50 грађана је формирало живи кордон да не дозволе да багер прође…изненадном акцијом специјалне снаге су почеле да гурају људе, да малтретирају. Ту су били различити узрасти, деца и стари људи. Једном учеснику је сломљена рука, једном је повређена глава, прскани смо спрејем“, сведочили су Јосимовић и Стојановић.

На протесту који је потом уследио у Доњој Битињи полицијска акција је по њиховом опису била још бруталнија.

„На снимку се види повређивање мале деце, учешће на том протесту узели су, поред мушкараца, такође и жене са децом, тако да је много већи број људи повређен и то је било гнусно“, казао је Јосимовић.

На реду приватна имања

Пред мештанима Штрпца је нови изазов – да истрају у спречавању постављања цеви и на реци Калуђерки, а на путу инвеститору испречили су се потписи више од 140 мештана који су потврдили да неће дати своја приватна имања, а за то су се, како су нагласили ови мештани Штрпца, „заклели и у цркви“.

„Они врше манипулацију. Сад’ хоће да подмићују људе, да дају паре само како би дозволили да прођу“, наводи Стевновић. Тврди да имовинско правни односи код инвеститора нису решени када су у питању нови радови.

„То се иде ад хок. Значи дође код неког и каже ми ћемо дати толико паре, пусти нас и он пусти. Значи – дај, ја теби нудим, па онда убеђује. Неко да за мање паре неко за веће“, каже Стевановић, док је Јосимовић казао:

„Зачарани круг и то врзино коло је следеће: Локална самоуправа исхитрено, недовољно упућена у проблематику те 2013 године, олако даје грађевинску дозволу за поједине локације на обе реке. Они су дали да се објекат изгради и део јавног пута. Нису могли да дају да инвеститор укопава цеви у приватну својину али надајући се због неких ранијих поступака да ће народ сам да похрли, не схватајући тежину проблема да ће сам да се понуди да цеви пролазе. Скоро цела акција укоповања цеви је повезана са приватном својином“.

Ови мештани сматрају да инвеститор сада ситуацију са питањем приватне имовине покушава да реши и путем „новог геопортала Косова“, на основу којег се катастарске парцеле и границе, по њиховој тврдњи, не поклапају са чињеничним стањем старог катастра.

„Тако да деонице пута који је некад био мали колски пут од метар и по до два, они сада праве целу аутостраду. Желе да пробију деонице пута како би носили цеви“, рекао је Јосимовић, објаснивши да се слично догађа и са проширивањем корита за мале притоке, попут реке Калуђерке, која је у својој највећој водној издашности у мају најшира три до четири метра.

Етике нема овде

„Ми све време тражимо неко разумно оправдање које не мође да се нађе, јер се евидентно крше сви закони на Косову. И људски, етике нема овде. С друге стране, оно што мени највише смета је то што се локална самоуправа толико дрско понаша да неће да разговара. Морамо да станемо да причамо, да нађемо решење“, истакао је Стојановић, додавши да градоначелник ове општине, Братимир Николић није примио чак ни мештане Доње Битине којима је пресушио извор услед ових радова.

Упркос критикама на рачун локалних и сада већ одлазећих централних институција због оног што виде као јасан недостатак слуха за проблеме више хиљада мештана Штрпца, Стојановић и Јосимовић имају „трунчицу наде“.

„Ти људи које смо ми упознали, толико се недговорно понашају према овом проблему, да мени остаје трунчица наде да ће у новом сазиву, на функцији мовог министра бити иоле одговоран човек који ће схватити да смо ми заправо људи који смо у праву. Тражимо само да се закон поштује (…) Надам се да ће наш вапај и јецај бити сагледани у правом светлу“, нагласио је Јосимовић.

До победе

Грађане су на крају замолили да се активно укључе у борбу, јер ово није крај.

„Моји грађани, пријатељи, ми другог родног краја немамо. Немамо другу Шару, нити Штрпце, Јажинце, Доњу Битињу итд. Молим вас, изађите из погрешне димензије, изађите из апатије, изађите из дефетизма, освестите се. Данас бранимо не само своје постојање, већ и чувамо образ према својим прецима, а такође својим потомцима шаљемо једну велику поруку – да ипак у тешкој ситуацији постоје људи који желе да живе на свом простору у свом родном крају, поред своје лепотице Шар планине. Молим вас дајте свој допринос и активно се укључите у ову нашу борбу и надам се крајњој победи“, на крају је поручио Стојан Јосимовић.

Извор: КоССев