Трећа литија Епархије-рашко призренске у знак подршке СПЦ у Црној Гори

Фото: КоССев

Месец дана од усвајања „Закона о слободи вјеросиповести“ протести верника у Црној Гори, али и земљама региона, не јењавају. Између мирних протеста последњих дана догодили су се и инциденти на црногорским улицама. Ипак, протести у виду литије које организује Митрополија црногорско-приморска и три епархије у Црној Гори, али и епархије СПЦ широм региона, остају многољудне и достојанствене, са позивима да нема места насиљу. Данас, по први пут, литија се организује и на Северу Косова.

Након литија у Новом Пазару и Грачаници, Епархија рашко-призренска данас, у знак подршке Митрополији црногорско-приморској и православним верницима у Црној Гори организује и литију на Северу. Кретаће се од Храма светог Ђорђа у Звечану, до Храма Светог Димитрија у Косовској Митровици, а након вечерњег које је почело у 16 сати у овом храму.

Уз владику рашко-призренског Теодосија, ту су представници Српске листе и градоначелници општина са српском већином.

Епископ рашко-призренски Теодосије позвао раније током недеље грађане, не само из Звечана и Косовске Митровице, већ и из других општина са севера Косова, да се придруже литији и молебану и на тај начин искажу подршку за очување српских светиња у Црној Гори – Острога, Цетињског манастира, Мораче и других цркава.

Ово ће бити трећа литија у организацији ЕРП КиМ, међутим, њени клерици су пружали подршку литијама и у Црној Гори. Тако је игуман манастира Драганца, Иларион (Лупуловић), средином овог месеца предводио једну од литија у Подгорици, а у његовој пратњи био је и отац Петар из манастира Високи Дечани, док су претходно владика и свештенство учествовали на скуповима у Подгорици.

„Закон о слободи вјероисповести“, који је најпре предложила црногорска влада, а 27. децембра и усвојила Скупштина, затегао је односе између СПЦ и црногорских власти и то због члана који предвиђа да све верске заједнице, међу којима је и Српска православна црква, морају доказати да су пре 1918. године биле власнице црквене имовине, иначе ће им она бити одузета.

Непосредно након усвајања закона у парламенту Црне Горе, огласила се и Епархија рашко-призренска, истичући страховање да би примена овог закона у Црној Гори, могла ускоро да се као модел пренесе и на Косово и Метохију.

„Подсећамо власти у Црној Гори да својим непромишљеним одлукама могу непосредно да угрозе права и слободе наше Цркве на Косову и Метохији и посебно очување наших древних косовско-метохијских светиња“, поручила је тада ЕРП у саопштењу.

Фото: КоССев

С једне стране, СПЦ, али у првом реду Митрополија црногорско-приморска, закон сматра антидемократским и дискриминаторским, уз оцену да „омогућава отимање и скрнављење светиња, али и гажење завештања њихових ктитора и задужбинара који су их посветили Цркви и Богу посвећивали, а не било којој држави или власти“, док их владајућа странка ДПС и њен лидер, председник Црне Горе, Мило Ђукановић, демантују и окривљују за „лажи и манипулације“ и злоупотребу верника.

Критике због новонастале ситуације у Црној Гори трпи и председник Србије, Александар Вучић. С једне стране, српска опозиција га окривљује да на дипломатском нивоу није учинио довољно како би спречио усвајање овог закона, зато што га, како они сматрају, заједно са црногорским председником подржава; док га, с друге стране, група активиста грађанског друштва окривљује за покушај дестабилизације Црне Горе.

У овој ситуацији МЦП шаље поруке о неопходности раздвајања протеста од политике.

Због овог закона, Уставном суду у Црној Гори предато је три иницијативе за оцену уставности.

Осим иницијативе коју је поднела група београдских адвоката, 17. јануара стигле су и иницијативе Светог архијерејског синода СПЦ и Српске патријаршије из Београда, чији је заступник патријарх српски Иринеј.

У вези са ситуацијом у Црној Гори покренуте су и три петиције. Прво је покренут тзв. Апел 88, који је инцијално потписало 88 интелектуалаца из Србије и из региона, а покренуо Хелсиншки одбор у Београду, у којем се окривљује Србија за дестабилизацију Црне Горе, за којим је одмах покренута друга онлине петиција са супротним садржајем, да би онда група од 100 српских академика и активиста покренула апел са такође супротним садржајем од Апела 88, тражећи заштиту имовине СПЦ у Црној Гори.

Протестне шетње одржавају се у Црној Гори два пута недељно, до сада су протести организовани скоро у свим местима Црне Горе – Подгорици, Никшићу, Бијелом Пољу, Беранама, Пљевљима, Бару, Херцег Новом, Даниловграду, Сињајевини, на Жабљаку, итд.

Извор: КоССев