Одлагање отпада – од жеља до могућности

фото: Јелена Симић

Један од највећих проблема еколошке небезбедности на северу Косова представља неадекватно поступање отпадом, односно непостојање регионалне депоније. У претходним текстовима посебан осврт дат је и на то какав утицај на животну средину, али и на здравље људи имају ова сметилишта која се налазе на неколико локација у три општине на северу Косова, изузев Зубиног Потока, али и зашто проблем до сада није решен изградњом већ планиране регионалне депоније.

Оно на шта сам посебно хтела да укажем током овог истраживачког рада, јесте да је потребно подићи свест свих грађана о управљању отпадом, а не само грађана северних општина на Косову, са посебним акцентом на средњошколски узраст. Такође, веома је важно и упознавање, информисање и сензибилисање грађана и грађанки општина на северу Косова, како да прате и активно учествују, што у унапређењу стања у области управљања отпадом, како на локалном, тако и на регионалном нивоу, првенствено мислећи на север Косова.

Како би дали приказ ситуације у општинама на северу Косово, анкетирано је 40 ученика узраста од 14 до 19 година, а такође је организована и фокус група са грађанима све четири општине.

Скоро 40% процената испитаних оценило је да је животна средина на северу Косова здрава и чиста, а остали мисле да је нездрава и прљава. Интересантан је податак да сви испитани у општини Лепосавић сматрају да је средина нездрава и прљава.

Испитаници су, као највећи еколошки проблем у општини у којој живе навели неколико проблема, међу којима предњаче дивље депоније чији број свакодневно расте, како су навели. По мишљењу анкетираних следе: загађеност ваздуха, смог, затим сеча шума, али и загађеност језера Газиводе.

Са друге стране, већина испитаника оценила је да се у њиховој општини ефективно води рачуна о одлагању отпада, док сви испитаници у Општини Лепосавић пак сматрају да се у њиховој општини врло неефективно управља отпадом.

На питање где најчешће одлажу отпад, највећи број испитаника је одговорио да смеће одлаже у кантама за смеће или у контејнерима, или местима која су за то предвиђено. Ипак, у Општини Лепосавић, испитаници су додали и да нема довољан број контејнера или канти.

Млади имају и предлоге и сугестије и оценили су да је потребно ширити свест о животној средини, организовањем волонтерских акција чишћења, затим и да је потребно спровођење еколошких акционих планова, као и удруженим снагама радити на спречавању настанка илегалних депонија тако што би сами били „одговорни“ и смањити број смећа који сами правимо. Један од предлога био је да би требало више времена да проводимо у природи како би је боље упознали, па самим тим и више чували, али и да би требало да се бавимо едукацијом младих како би стекли „еколошку свест“.

Филип Радојевић, новинар РТВ Мир, такође је радио на сличном истраживању о отпаду у Општини Лепосавић.

Радојевић подсећа да проблем одлагања отпада на северу Косова постоји дужи низ година.

Као главне разлоге за ово, али и за све већи број дивљих депонија, Радојевић наводи „непостојање адекватне депоније, несавесно одлагање отпада, али и недостатак контејнера где би грађани одлагали отпад“.

Према његовим речима, одговорност за то треба да преузму локалне самоуправе, али и сами грађани.

Локалне самоуправе треба да, у сарадњи са предузећима која врше одношење смећа, донесу јасне стратегије којима ће се регулисати одлагање отпада и да повећају број контејнера, додаје Радојевић, али и да је потребно јасно одредити која су то места где отпад може а где не сме да се одложе.

Такође и медије сматра „одговорним“. По његовом мишљењу, медији су обавезни да раде у циљу подизања свести код грађана, јер се управо преко медија на овај проблем може утицати.

„Са друге стране, грађани су ти који својим несавесним одлагањем смећа уништавању природу а ,нарочито речна корита“, оцењује Радојевић.

„Многи обрађују имања која се налазе уз реке и као да нису свесни да им се тај отпад кроз воду коју су претходно загадили, враћа на трпезу. Уколико се нешто не предузме и не направи неко дугорочно ресење, врло брзо ћемо то несавесно одлагање отпада осетити на свом здрављу“, закључио је Радојевић.

Социолошкиња Милена Пилиповић истиче да је потребно радити на мењању свести грађана, али и самог друштва у вези проблема са одлагањем отпада.

„Неразвијена еколошка свест настала је код младих људи као последица ратова и бомбардовања, зато што старија популација није имала времена да се бави еколошким проблемима услед наведених узрока, па самим тим није ни еколошки освестила младе нараштаје“ истиче Пилиповић и додаје:

„Оно што јесте забрињавајуће, јесте да грађани немају развијену еколошку свест, на шта указаје некритичко понашање према том проблему“.

„Потребна је едукација младих људи, потребно је кренути од вртића и основних школа, организовањем радних акција у које би били укључени и наставници и деца, да би деца на конкретном примеру видела како би са тим требало поступати“, наглашава Пилиповићева.

Ситуација са одлагањем отпада на северу Косова, према речима Пилиповићеве, из године у годину је све лошија. Мора да се ради и на едукацији младих, али је веома важна и улога локалне самоуправе, која је за сада веома упитна.

„Морамо освестити не само младе, већ и локалне самоуправе и остале релевантне институције и почети да заједно делујемо против заједничког непријатеља и тиме чувамо наше здравље, али и здравље будућих нараштаја“, оценила је социолошкиња.

„Савремено друштво је довело до тога да смо заборавили да се бавимо животном средином, као да немамо довољно времена услед модерних услова живота“, мисли Пилиповић и подсећа:

„Осврнула бих се на базичну крилатицу екологије „Мисли глобално-делуј локално“ и додала да немамо изговора нити оправдања да оставимо животну средину у оваковом стању будућим генерацијама“.

Са друге стране, као пример добре праксе, јесте тај да се отпад третира као ресурс, те да се користи као важан извор за развој или чак сировина у многим процесима производње, оцењује студенкиња мастер програма на Факулету техничких наука, Светлана Ђуровић:

„Можемо искористити отпад за добијање новог производа и на тај начин да сачувамо нови ресурс. Можемо, уместо што се трујемо тиме што је отпад око нас, да га поново вратимо и да тиме имамо здраву животну средину“.

Овим се елеминише смеће у нашој околини, а нема га ни у рекама, додаје Ђуровић.

„На пример, ако је биљни отпад у питању, он може бити претворен у компост који садржи хумус и друге хранљиве елементе, док метали могу небројано пута бити рециклирани, а рециклажом папира може се добити нови папир“, истиче Ђуровић и закључује:

„Треба и грађани и доносиоци одлука да буду укључени у овај процес јер тиме осигуравају здраву и чисту животну средину.“

Подсетимо, да би се оствариле позитивне промене у овој области, од велике важности је едукација пре свега најмлађих и младих, али и њихових родитеља, како о отпаду, тако и о предностима и важности управљања отпадом. Требало би да постанемо свесни да на посредан начин можемо да утичемо на смањење количине отпада у природи, допринесемо уштеди енергије, смањењу загађења и трошењу природних ресурса.

Јелена Симић

„Ова публикација је израђена уз помоћ Европске уније. Садржај ове публикације је искључива одговорност Јелена Симић и ни на који начин се не може сматрати као став Европске уније или БИРН-а И УНК-а“