Шеснаестогодишњица мартовског погрома над Србима на Косову:уметношћу за незаборав

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Прошло је 16 година од стравичног страдања српског народа, цркава и манастира и српске имовине на Косову, које се догодило пет година после завршетка оружаних сукоба. Од 17. до 19. марта, те 2004., уз присуство 20.000 припадника КФОР-а и 6.000 припадника УНМИК- а, у дивљачком походу преко 50.000 Албанаца, погинуло је деветнаесторо људи, од тога осморо Срба, оштећено и уништено 35 цркава и манастира, запаљено 935 српских кућа, а протерано преко 4.000 Срба. Данас, српски народ на Косову и Метохији, вером и културом покушава да надокнади све уништено.

Традиционално, на данашњи дан, у Грачаници, беле руже за све страдале те 2004., али и за оне пре и после стравичног погрома. Са вером и надом да ће опстати, да ће се прогнани вратити, Срби на Косову и Метохији, не заборављају покушаје да злочинци униште све што је српско.

„Хвала Богу, у томе нису успели, као што и многи пре тога на овим просторима нису успели до краја у својим намерама, али је нанета бол, нанета је рана нашем бићу, свима нама који живимо на овим просторима. Ми се сећамо са тугом тих дана, али и са вером и надом да је Господ са нама и да господ никада неће дозволити да нестанемо са ових простора“, рекао је епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије у беседи после парастоса страдалима у мартовском погрому који је служио у манастиру Грачаница, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске.

епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Пепео и дим запаљених светиња и кућа, јецаји мајки и страх деце, још увек се виде и чују, али светиње су поново васкрсле, а Срби опстали. Један од стубова сећања и опстанка, култура и уметност. У Призрену, у манастиру Светих Архангела, одржана је ликовна колонија, а изложба слика које су том приликом настале, отворена је данас испред Дома културе у Грачаници.

„Колонија, организована пети пут у Призрену је доказ да се на рушевинама рађа живот и да тај живот даје свој стваралачки креативни одговор. Жива је наша уметност, жива је наша култура, живи су њени ствараоци и жив је овај народ, упркос тешким и судбоносним разарањима која сви ми имамо у својим душама и носимо те ожиљке“, истакао је књижевник и новинар Живојин Ракочевић.

Те 2004. године 17. марта, због лажне вести објављене на косовском јавном сервису да су Срби криви за утапање двоје албанске деце у селу Чабра у општини Зубин Поток, кренуо је крвави поход на Србе, њихове цркве и имовину. Шеснаест година после, цркве су васкрсле, а Срби, негујући стваралаштво, опстају.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

„Ово је део наше заједничке културне историје и подвиг који говори како је дух Косова и Метохије стваралачки и неуништив. И данас смо у још једном искушењу, које од нас тражи да се чувамо, да помажемо ближњима, да смо солидарни и да живимо опрезно и одговорно. Знам да смо ми то научили и да то можемо урадити са пажњом и љубављу“, казао је отварајући изложбу „Јесен у Призрену 2019., градоначелник Грачанице, историчар уметности, Срђан Поповић.

Данашња порука из Грачанице је да се никоме никада не понови погром над Србима 2004., али да се никада не забораве страдали: Јана Тучев, Боривоје Спасојевић, Златибор Трајковић, Добривоје Столић, Борко Столић, Драган Недељковић, Бобан Перић, Славољуб Дабић, Југослав Савић, Ненад Весић.

Анђелка Ћуп