Eparhija raško-prizrenska povodom pisanja medija u Prištini: U nevoljama treba uvek da budemo zajedno

Црква Светог Николе у Приштини, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Црква Светог Николе у Приштини, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн


Povodom objavljivanja tekstova pojedinih medija u Prištini da se SPC bori ptotiv COVIDA-19 „neproverenom ruskom metodom“

Povodom objavljivanja tekstova pojedinih medija u Prištini da se SPC bori ptotiv COVIDA-19 „neproverenom ruskom metodom“ i da zvona crkve Svetog Nikole u Prištini, uznemiravaju građane, pre nekoliko dana, saopštenjem se oglasila Eparhija raško-prizrenska. U saopštenju se ističe da je Eparhija razočarana ovakvim pisanjem.

Saopštenje prenosimo u celosti.
Iskreno smo iznenađeni i razočarani tekstom koji se danas pojavio u kosovskim medijima pod naslovom ”Srpska crkva u Prištini protiv Kovida-19 bori se nepotvrđenim ruskim modelom”. U tekstu se pominje da su građani u susedstvu crkve navodno ”uznemireni bukom” koja dolazi od zvona. Ovaj sadržaj objavljen je i na drugim kosovskim medijima javnog servisa RTK i portalima Telegrafi, Boga Sot, Kosovarja itd. U tekstu se navodi izjava Agima Musliua ”bezbednosnog eksperta” koji tvrdi da je reč o ”primitivnoj i provokativnoj ruskoj metodi”. Musliu u nastavku govori o ”dezinformacijama iz Rusije”, da se ”ljudi iz srpske obaveštajne službe kreću u svim crkvama” pa zaključuje ”shodno tome gde je srpska obaveštajna služba tu je i ruska”, pa je zato po Musliuu reč o haosu iz Moskve”.

Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve u ovo tragično vreme pandemije korona virusa sa žaljenjem prima ovaj tekst koji duboko prevazilazi najpristojnije granice profesionalnog novinarstva i predstavlja primer targetiranja Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji koja ovde vekovima postoji. Pre svega treba se podsetiti da se zvona nisu pojavila u Rusiji, već u Italiji u Kampanji u 5. veku i da se vekovima u hrišćanskom svetu koriste ne samo za oglašavanje redovnih službi, već i u trenucima velikog stradanja, pomora ili druge tragedije, kako u pravoslavnom, tako i u rimokatoličkom i protestantskom svetu. Svako veče crkve u Amsterdamu zvone u zvona u znak solidarnosti u vreme pandemije. Razlog za to jeste pre svega da se ljudi podstaknu na molitvu, na solidarnost i da na momenat prekinu redovne poslove i sete se Boga, bez obzira kojoj veri i konfesiji pripadali. U prilogu našeg odgovora navodimo nekoliko zapadnih sajtova iz kojih se vidi da je ista praksa uvedena i u zapadnim hrišćanskim, pre svega rimokatoličkim, sredinama širom sveta, od Amerike, Kanade, Francuske, do Australije i Filipina, a ne samo u pravoslavnim sredinama. Zvuk zvona, uostalom, kao i molitva mujezina za minareta 5 puta dnevno, ima prvenstveni cilj da pozove na molitvu i to nije sporno za nikoga ko veruje u Boga i poštuje druge. Ovim pokazujemo solidarnost koju  naša Crkva oseća za sve građane Kosova bez obzira na veru i jezik jer svi smo jednako ugroženi pandemijom. U vreme zvonjave zvona molimo se za sve bolesne, ne samo u našoj sredini, već širom sveta, za one koji se nesebično brinu o njima u bolnicama, i uznosimo molitvu Bogu da epidemija prestane i da se život vrati u normalne okvire.

Zvonjava zvona, kao i pozivanje na molitvu sa minareta, regulisano je zakonodavstvom Kosova u decibelima i svaki dobronamerni čitalac može sam da zaključi da hrišćanska zvona ne stvaraju nimalo veći zvučni efekat nego li molitve sa desetina džamija po većim gradovima. Zvona su deo civilizacije evropskog kontinenta na kome živimo i jako je loše da sa Kosova ide glas da ona nekome smetaju. U svakom slučaju, Episkop Teodosije je doneo odluku da se u crkvi Sv. Nikole u Prištini prestane sa češćim zvonjenjem iako paroh prištinske stare crkve o. Saša Mitrović tvrdi da mu se niko od okolnih komšija nije požalio, a da su neki čak izrazili podršku.

Naša Eparhija izražava iskreno očekivanje da u ovom vremenu humanitarne katastrofe koja je zadesila ceo svet neće biti više ovakvih članaka, niti komentara neobaveštenih i očigledno nedobronamernih ”eksperata”, već da će nas sve ovo najnovije stradanje podstaći na solidarnost, međusobno razumevanje i nadilaženje svih političkih i među-nacionalnih razlika, kojima, nije mesto u vreme kada imamo toliko obolelih, posebno starih lica. U nevoljama uvek treba da budemo zajedno i pokažemo pre svega jedan komšijski duh i toleranciju jer živimo na prostoru gde vekovima postoje različite verske tradicije koje treba da žive u miru i poštovanju.

Iz Kancelarije Eparhije Raško-prizrenske