Васкршња посланица: Да учинимо све да себи и другима помогнемо, да добро размислимо о себи и о свету

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

„Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!“ – поручио је у својој Васкршњој посланици патријарх Иринеј.

Подсећајући да се Васкрс ове године дочекује у тешким условима и у невољама у каквим су га верници „ретко кад у прошлости дочекивали и славили“, пандемији која је изненада задесила човечанство, патријарх је нагласио:

„Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити.

Поручио је да се уз истовремену молитву, води рачуна о свом и здрављу других.

Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.
„Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће?“

Подсетио је и на прошлогодишњу прославу 800. годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве, у чијем је јубилеју сагледана ширина, дубина и висина постојања српског народа, али и на прославу 100-годишњицу обновљења статуса српске Патријаршије ове године.

„После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење“, наводи се у посланици.

Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у “плаве гробнице“? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

Васкршњи празници се ове године и за католике (који су га прославили у прошлу недељу) и за православце прославља усред пандемије коронавируса. На делу је забрана окупљања, али и изласка, па ове дане већина проводи у својим домовима.

Претходно је српски председник Александар Вучић поручио патријарху Иринеју да неће укидати забрану кретања, а СПЦ да ће поштовати мере. А српске мере су од данас у 17 сати до уторка у 5, 24-часовна забрана кретања.

И Митрополија црногорско-приморска најавила је да ће ускршње литургије бити без присуства верника, уз могућност преношења литргије Интернетом.

Извор: КоССев