Цивилно друштво након ванредног стања у јавном здравству – или, да ли ћемо ово прихватити као разлог за ограничавање слобода?

Пише: Таулант Хоџа, директор КЦСФ-а

Пандемија коронавируса има велики утицај на све сфере наших друштава, глобално. Период ванредног стања је углавном фокусиран на спречавање ширења вируса и спасавање што је могуће више живота. Оправдано је што је одржавање наших здравствених система функционалним без ризиковања њиховог пада због експоненцијалног пораста инфекције изгледа главни циљ политике многих влада, укључујући и Владу Косова.

Ово је време када би доктори, а не политичари требало да (и тако је било много пута) доносе најважније одлуке. Ипак, како се ванредна ситуација постепено ближи крају, дуготрајни ефекти ће се проширити и на теме које превазилазе сферу јавног здравства. Њихов обим је и даље предмет нагађања, али све док је спасавање живота главни циљ, фрагменти дугорочног утицаја већ постају видљиви.

Економије у паду, смањени приходи за јавне буџете и промена приоритета, као и промена дневних рутина појединаца, је само нешто од онога што ће нас пратити макар неко време у пост-COVID-19 периоду. И, изнад свега, смањење цивилног простора…!

Одувек се, кад је цивилно друштво у питању, радило о окупљању људи, стварању простора за заједничку комуникацију и рад да би се заступао њихов интерес, протестовало у залагању за оно што их брине и служило онима којима је то потребно.

Мање отворени кругови експерата и професионалаца који се баве „високом политиком” су додатак релативно новијег датума који је додатно обогатио мозаик цивилног друштва и потврђујући правило да је оно само због различитости толико суштински значајно за демократију.

Шта ће се десити са сектором који има свој ДНК у социјалној интеракцији у периоду када је кључна реч (и вероватно ће тако остати неко време) социјално дистанцирање? Више је питања него одговора, али два су главни елементи којима би се требало детаљније позабавити.

Ограничења одрађеног броја фундаменталних слобода, као што су слобода кретања и слобода окупљања су на Косову широко прихваћена у позитивном духу као неопходне мере да би се заштитило јавно здравље. Тако је упркос многобројним расправама о злоупотреби ових мера у политичкој борби која се распламсала усред епидемије.

Али нису све државе доживеле исто, укључујући и неке у нашем окружењу (само погледајте ограничења наметнута медијима чији је спонзор премијер Рама у Албанији или неосновано држање у притвору и суђења по кратком поступку преко Скајпа која подржава председник Вучић у Србији или потпуну контролу од стране премијера Орбана у Мађарској). Овакви примери који постају све чешћи на планети су најбоља илустрација шта се дешава са слободама ако се препусте на милост политичарима типа Раме, Вучића или Орбана.

Ово отвара занимљиву дебату о обиму и дужини трајања ових мера или, конкретније, где је линија на којој заштитне мере постају ограничавање слобода? Да ли потребно да искусимо злоупотребу ових мера да бисмо схватили њихов рестриктивни потенцијал или нам је искуство других довољно као упозорење од самог почетка? Управо је позитивна реакција јавности оно што сада може да зазвони као упозорење за будућност – да ли је ова пандемија променила наше колективно ментално стање и сада смо спремни да се лако одрекнемо наших слобода у име јавног здравља?

Ако је ово само и привремена тишина, говорити о томе неће бити довољно. Пре, ми – грађани – треба да се вратимо стварном активизму чим се нормалност појави на хоризонту. Упркос очекиваној промени друштвених норми. Или управо због очекивања промене друштвених норми, бар што се грађанског активизма и основних слобода тиче.

Одговор цивилног друштва на COVID-19 је такође био различит. Неки су на првој линији реаговања. Како се и очекивало, многи даваоци социјалних услуга и добротворне (хуманитарне) организације су одмах реаговали и прилагодили свој посао упркос системским тешкоћама кроз које пролазе радећи то.

Други су имали тешкоћа због измењених околности у њиховом основном послу. Омладинске организације, интересне групе, јавни простор који води цивилно друштво, али и многе експертске групе у разним областима у којима је спровођење одређених политика заустављено преко ноћи, остали су без свог главног средства – друштвене интеракције.

Прелиминарни налази студије коју је управо објавила Косовска фондација за цивилно друштво (КЦСФ) о утицају COVID-19 на косовско цивилно друштво показују да је криза у цивилном друштву тек почела и да најгоре тек треба очекивати након фазе ванредног стања. Привремене тешкоће могу постати трајне у предстојећим месецима ако се модалитети рада и подршке не промене.

Док и донатори И влада морају да одиграју велику улогу тако што ће променити своје модалитете подршке, реакција цивилног друштва је кључна у избегавању такве кризе. Изгледа да ће преживети само оне организације цивилног друштва које се прилагоде новом контексту.

Прилагођавање у периоду у коме се велике потребе суочавају са ограниченим ресурсима биће углавном питање релевантности. То значи изнад свега служити онима који су у невољи – сиромашнима, женама, лицима са инвалидитетом, мањинама, старима! Ово се увек очекивало од овог сектора али у пост-COVID-19 периоду, то, изгледа, неће имати алтернативу.

Они који су на маргинама нашег друштва већ много година исти су они који сада највише осећају последице ове пандемије. Већ постојећа неједнакост у нашем друштву постаће још дубља као резултат кризе ако ове групе не буду у фокусу током фазе опоравка. Цивилно друштво ће бити спремо да одговори овом изазову.

Шта је са цивилним друштвом у областима Косова које су насељене Србима? Уклонимо реч „Косово” из текста и заменимо је неком другом државом региона или ван њега и приметићете да и даље има смисла. Исто је и ако је заменимо одредницом „северни део Косова” или „Грачаница” или „Штрпце”.

Овим се не игноришу врло конкретни изазови са којима се суочавају српске организације цивилног друштва на Косову, посебно зато што функционишу између два система, две владе и две политичке реалности. Слободе грађана и даље треба да буду заштићене, а они са маргина треба да буду у средишту фазе опоравка.

Без обзира на то ко је на другој страни. Без обзира на то да ли су рестриктивне одлуке написане ћирилицом или латиницом. Без обзира на то да ли се мере опоравка рачунају у еврима или динарима.

Текст је написан у оквиру иницијативе Косовске фондација за отворено друштво – КФОС „Отворено о …“ Мишљења, ставови и закључци или препоруке припадају ауторима и не изражавају неопходно ставове Црно белог света, нити Косовске фондације за отворено друштво.