Оглашавањем звона са балкона обновљеног здања Симе Андрејевића Игуманова – Призренске богословије данас је обележен крај петогодишњег школовања девете генерације богословаца. Ове године, уместо њих, то је учинио ректор – владика Теодосије и професори. Школа Св. Кирило и Методије данас је уједно обележила и своју славу. У пандемији коронавируса – такође без ђака.
Протекла два месеца настава се и у овој школи одржавала на даљину.
„Ипак је звоно у Призренској богословији и ове године зазвонило – Обичај је да са балкона чика Симине зграде матуранти звоном огласе крај последњег часа свог петогодишњег школовања. Иако су ове године били спречени, ипак је имао ко уместо њих то да уради – Епископ рашко-призренски Теодосије, в. д. ректора Призренске богословије, са још двојицом професора. оцем Исидором и оцем Јованом“, огласила се Богословија, поделивши на друштвеним мрежама и фотографије са данашњег догађаја.
Призренска богословија данас уједно прославља своју славу Св. Кирила и Методија. И слава је ове године, без присуства ђака, обележена скромније. Ђаци своју школску славу прослављају у црквама својих родних места и градова.
Ово је девета генерација младих богослова, углавном са Косова и Метохије, али их има из централне Србије.
У школи је ове године било укупно 43 ђака.
Школа Светих Кирила и Методија у Призрену основана је 1871. године као прва средња школа на српском језику на територији тадашњег Османског царства.
Управо Призренац Сима Андрејевић Игуманов, има највећу заслугу за отварање ове школе, који је, у тузи за изгубљеном сопственом децом, основао задужбину којој је завештао сав свој иметак.
Без престанка, Богословија је радила до 1999. године, када су професори и ђаци евакуисани у Ниш. Тада су у њене просторије ушли призренски Срби, протерани из својих домова, они који нису отишли из свог града.
У мартовском погрому 2004. комлекс зграда је запаљен и уништен, да би се обновљена 2011, примила прве ђаке након рата. Прва генерација богослова после рата матурирала је у Призрену 2016. године. Био је то до тада најдужи период од 12 година када су просторије школе биле неприступачне за ђаке богословије.
Призренску богословију завршили су, или су били њени професори, готово све најважније личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима патријарси Варнава, Гаврило Дожић, патријарх Павле и садашњи патријарх Иринеј.
