Бојан Стаменковић упутио писмо Независној комисији за медије у Приштини због нетачних информација у емисији ТВ Клан Косова

манастир Убожац, фото: Бојан Стаменковић

После емисије ТВ Клан Косова, у којој су манастир Убожац у селу Мочаре и црква Ваведење Пресвете Богородице у селу Ваганеш у близини Каменице, представљени као албански верски објекти, потпредседник Општине Каменица Бојан Стаменковић, упутио је писмо Независној комисији за медије у Приштини, у коме тражи да ова организација реагује на, како је рекао “неистините информације”, које не доприносе међунационалној и међуверској сарадњи.

У емисији “Ора 7”, између осталих, приказана је и прича фотографа Бујара Гашија, који тврди да је црква Ваведење Пресвете Богородице у селу Ваганеш албанска, као и да се за манстир Убожац у селу Мочаре тврди да је албански, пише Стаменковић.

This slideshow requires JavaScript.

“Имајући и у виду недавну историју Косова и да су поменуте етничке заједнице прошле кроз тежак период и проблеме који и даље постоје, а у вези са погледом на историју, изражавам своје разочарање и забринутост због начина на који се ова тема обрадила. Обавеза новинара је да приликом обраде одређених тема узме у обзир просторни и временски контекст, а у овом случају постоји велики јаз који резултира повредом великог дела српске заједнице која живи у Каменици”, пише између осталог Стаменковић.

Потпредседник Општине Каменица је уз писмо приложио и документ из катастра који документују да су оба објекта, објекти Српске православне цркве, а такође је позвао Независну комиисју за медије да реагује на неистините информације, посебно када су у питању осетљиве и историјске теме.


Манастир Убожац или Рђавац је некадашњи српски православни манастир, чије се рушевине налазе у близини села Мочаре, недалеко од Косовске Каменице. Време његовог настанка није познато, а у научним круговима се његово подизање смешта или у средину XИВ века или у доба отоманске владавине. Ктитор је према предању св. Јелена Дечанска, међутим подаци постоје за период када је патријарх био Пајсије (1614 – 1647), који је рођен у овом делу Поморавља. Он је манастиру наменио, вратио и завештао рукописне књиге. Сама основа цркве, као и њена спољашња обрада указују да је реч о споменику Моравске школе, насталог током последње трећине XИВ века, под утицајем цркава из Душанове задужбине Светих Архангела.

Црква у Ваганешу је саграђена 1355.године за време владавине Душана Немањића, док је осликана 1360. у доба владавине цара Уроша. Црква је једнобродна, са спољном припратом која потиче из каснијег периода. Храм је посвећен Светој Богородици. Као задужбинар овог храма помиње се локални властелин Дабижив са својом породицом, тврде научни историјски кругови. Нема никакве сумње да је Дабижив српски властелин и ктитор, јер су сачувана чак три ктиторова натписа у храму где он помиње своје име као ктитора, као и имена своје породице. Он потиче из властелинске породице, отац му је те 1355. већ био покојни, а сам ктитор се пред крај свог живота замонашио.

Подаци о ова два објекта постоје и на званичној страници Министарства културе Косова, у којима се такође каже да су ово споменици Српске православне цркве, документ 1 и документ 2.

А.Ћ.