Црква Светог Пантелејмона у Призрену, вапи за нашом помоћи

црква Светог Пантелејмона, фото: Нада Хаџи Перић

У насељу Пантелија у Призрену дана 01.09. 2019. године крећући се улицом према цркви Светог Пантелејмона срели смо само две старије жене. Непрепознатљиве куће изгледале су беживотно. Само су из једне допирали људски гласови. На вратима неколико кућа стајао је натпис: “На продају”. Онако оронуле, тужно су те капије сведочиле о неком прошлом времену које је ту истрошено.

Зид који је некада био препознатљив са чесмом окреченом у бело , вратима и прозором, са степеником испред који су сведочили да је ту била једна од многих светиња Призрена (некад их је било колико дана у години) сада са слојем блата, нараслог бршљена и заборава преко, ствара језу у човеку, чим тај призор угледа. Даске којима су прекрили отворе где су били прозор и врата на цркви, промениле су боју тако да је и на њима видљив заборав. На месту где су била врата две – три даске су однете а из тог дела зјапи унутрашњост цркве која је препуна разноразног отпада. Црква садашњим становницима Пантелије (Албанцима) служи као контејнер.

Дошавши до цркве нас двоје смо најпре неко време стајали на платоу испред и ћутке посматрали како саму цркву, односно њене остатке, тако и простор около.

Бранислав (мој супруг) потом стаде код отвора од дасака, из кесе изнесе икону Светог Пантелејмона коју смо наменили овој цркви, прекрсти се и помоли.

“О, многострадални, предивни страстотерпче Христов исцелитељу наш Пантелејмоне! Прими од нас милостиви овај мали принос, од болести нас безбројних исцели и заступништвом твојим од непријатеља видљивих и невидљивих сачувај и моли Господа да се од вечног мучења избавимо, да бисмо му у царству небеском непрестано узносили похвалну песму: Алелуја.

Изговоривши ову молитву, прислони икону која се тачно висински уклопи у тај део скинутих дасака, и заврши речима “Догодине да те обновимо и ту одржимо литургију”. Сузних очију окрете се потом према једним металним, сивим вратима, поред саме цркве и тихо рече:

„Сећаш се да сам ти раније показивао кад смо долазили да је овде била кућа мог деде Барџић Љубе. Ту је рођена моја мајка Душанка.“Окрете се потом према сокаку лево и показа ми руком на прву кућу преко пута: “Ту је живела тетка Љупка, мамина другарица, а до њих у овом усеку Даница Пасуљајка. Све су то биле добре комшије. Како је некад лепо и топло изгледала ова црква. А тек калдрма у улици којом се до цркве стизало. Била је беспрекорно чиста, могао си да се у сваком камичу огледаш.“

црква Светог Пантелејмона, фото: Нада Хаџи Перић

Док он прича, препознајући оронуле куће около, ја онако тужна, на пустој улици посматрам све те капије и дворишта познатих људи, којих ту више нема, и ову даскама заштићену богомољу, преврћући по глави чињенице које су ми о цркви Светог Пантелејмона познате.

Росанда Тимотијевић, некад кустос призренских светиња је у својој публикацији из 2015. године “Старине Призрена” записала да је црква изграђена на темељима старог храма, да се помиње заједно са Црквом Свете Ане као нарочито поштована међу Призренцима још 1651.године, у извештају католичког свештеника Гргура Мазрека, већ тада као рушевина. И др Александра Новаков је ове године у свом водичу “Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине” записала да је обновљена 1937. године на темељима старе средњовековне цркве, као и да су је Албанци демолирали у мартовском погрому 2004. године.

„Насеље Пантелија је , док су у Призрену живели и Срби, славила 09.08. по новом календару славу Светог Пантелејмона, као своју славу. Литургија је била изјутра на дан славе када се резао колач, а жене су ишле и поподне у навечерје празника. После литургије могао си да свратиш у било коју кућу у Пантелији и да будеш лепо дочекан. Цркву је, у време нашег детињства, отварала Васка Кујунџић (позната као Пантеница) . После је о цркви бринула Доца Долашка, а онда Бранислава Кујунџић, побожна жена, скоро је умрла и сахрањена је у Крушевцу. Увек је црква била чиста и уредна и долазили су људи по исцелење. Сад баш јадно изгледа, много ми је жао, ваљда ће дати Бог да је обновимо. Владика Теодосије је дао благослов, надам се да ће Друштво пријатеља Манастира Светих Архангела покренути ускоро акцију док се потпуно не уруши“, понавља у тој језивој тишини мој супруг Бранислав.

„Даће Бог“, рекох видевши да је врло тужан. Пантелејмон значи по свему лав, свемилостив, биће милостив према свима нама, расељенима из Призрена ма где били, а растурени смо на све стране света, и за сав српски народ, да се удружимо и заједнички је обновимо, помислих.

Крећући се назад, поново пролазимо поред чесме која се налази на зиду на којем је и Црква Светог Пантелејмона и Бранислав рече:

„Источник, изворник који још истиче под светим зидинама Пантелејмона у истоименом насељу Пантелија на брежуљку испод шумарка званог Шукље, које смо напустили под претњом и принудом. Ако га обновимо, даће Бог, биће добро за све нас.“

Након неколико месеци од тренутка када само се испред постављене иконе помолили за обнову светиње, стиже вест да је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски, Господин Теодосије благословио обнову ове цркве. Друштво пријатеља Манастира Св. архангела код Призрена, уз подршку црквене општине Призрен је иницирало обнову, а Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије урадио је пројекат обнове.

У Београду је, по благослову формиран и Одбор за обнову цркве Светог Пантелејмона са жељом да окупи добронамерне људе који својим новчаним прилогом могу помоћи и тиме својим даром уградити себе у обнову ове светиње.

Више него икад потебно нам је јединство и хитност. Светиња може нестати у простору, јер је притиснута небригом. Донације се уплаћују на рачун црквене општине Призрен.

Док светиње у Призрену трају дотле у овом граду трајемо као народ. Јер, како рече у беседи владика Теодосије: „ Светиње у овом граду сведоче да је Призрен српски Царски град“.

Извор: Часопис Жрнов
Нада Хаџи-Перић

(Ауторка је песникиња, добротворка и суткиња Апелационог суда)
Редакција часописа Жрнов позива све пријатеље и сараднике да се придруже овој акцији и помогну обнову светиње. Број рачуна је: 205-171950-84
шифра плаћања 187, позив на број 09-08-2020, прималац је Српска православна општина Призрен; сврха уплате: Прилог за обнову цркве св. Пантелејмона у Призрену.