Ко је и зашто убио српску децу у Гораждевцу?

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

На данашњи дан, 2003. године, догодио се још један неразјашњен злочин над Србима на Косову и Метохији. Убијени су дванаестогодишњи Пантелија Дакић и деветнаестогодишњи Иван Јовововић, а четворо српске деце је тешко рањено у Гораждевцу, недалеко од Пећи. Починиоци злочина никада нису пронађени, а Еулекс је 2011. истрагу затворио због, како су рекли, недостатка доказа.

Безбрижна игра и купање на реци Бистрици, претворени у крвави пир нељуди.

„Желим да подсетим све који су чули за овај злочин, да је на реци тада било деведесет седморо или деведест осморо деце, а испаљено је 87 метака. То је злочин ван злочина и тако нешто може да уради само болесни ум. Десило се мени, али је трагедија могла да буде много већа“, са погледом у даљину, одговара на питања новинара Милисав Дакић, отац убијеног Панта.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Панто Дакић и Иван Јововић, у црној метохијскох земљи. Они никада неће основати своје породице, а Драгана Србљак, Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић и Богдан Букумирић, никада неће заборавити тај црни 13.август 2003. Они, као и остали који су се тог кобног дана безбрижно купали у реци Бистрици, већ 17 година чују рафале испаљене на данашњи дан.

„Слике су ми и данас исте као тог дана на месту злочина. Кад год дође овај дан, много ми је тешко. Да је среће да су и ова два дечака сада овде међу нама, али…Тешко ми је… То што још увек нису позната имена убица не знам како да коментаришем. То је јако жалосно да нису пронађене убице после 17 година. Они су затворили случај… а као да их је неко платио да нас побију“, једва суздржавајаћи сузе, прича на гробу Панта Дакића један од тада тешко рањених, Ђорђе Угреновић.

Ђорђе Угреновић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Данашњи дан је најгори. Још увек нам одзвања у глави та вриска, та кукњава, тај лелек. То не може никоме и никада да изађе из главе, посебно породицама које су изгубиле своју децу и онима који су имали повређену децу“, додаје мајка тада такође рањене Драгане Србљак, Мирјана.

Док убице слободно шетају, Срби у Гораждевцу опстају са својом тугом.

„Имам млађег сина Немању и некада му кажем да иде из Гораждевца, па после да не иде. Има нека моћ која нас везује за ову земљу. Није овде пала само моја крв, већ је цело Косово крваво“, завршава причу о данашњем дану Милисав Дакић.

Еулекс је 2011. године писмом обавестио породице Дакић и Јововић, као и породице рањене деце да се истрага обуставља због недостатка доказа.

Парастос убијенима Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу, у цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу, служио је месни парох Ненад Нашпалић, уз саслужење пароха пећког Драгана Радовановића.


Како смо сазнали, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију, Зоран Бојовић, рано јутрос је положио венац испред споменика страдалим Гораждевчанима у центру села, не сачекавши парастос.


Анђелка Ћуп