Ko je i zašto ubio srpsku decu u Goraždevcu?

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Na današnji dan, 2003. godine, dogodio se još jedan nerazjašnjen zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Na današnji dan, 2003. godine, dogodio se još jedan nerazjašnjen zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Ubijeni su dvanaestogodišnji Pantelija Dakić i devetnaestogodišnji Ivan Jovovović, a četvoro srpske dece je teško ranjeno u Goraždevcu, nedaleko od Peći. Počinioci zločina nikada nisu pronađeni, a Euleks je 2011. istragu zatvorio zbog, kako su rekli, nedostatka dokaza.

Bezbrižna igra i kupanje na reci Bistrici, pretvoreni u krvavi pir neljudi.

„Želim da podsetim sve koji su čuli za ovaj zločin, da je na reci tada bilo devedeset sedmoro ili devedest osmoro dece, a ispaljeno je 87 metaka. To je zločin van zločina i tako nešto može da uradi samo bolesni um. Desilo se meni, ali je tragedija mogla da bude mnogo veća“, sa pogledom u daljinu, odgovara na pitanja novinara Milisav Dakić, otac ubijenog Panta.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Panto Dakić i Ivan Jovović, u crnoj metohijskoh zemlji. Oni nikada neće osnovati svoje porodice, a Dragana Srbljak, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević i Bogdan Bukumirić, nikada neće zaboraviti taj crni 13.avgust 2003. Oni, kao i ostali koji su se tog kobnog dana bezbrižno kupali u reci Bistrici, već 17 godina čuju rafale ispaljene na današnji dan.

„Slike su mi i danas iste kao tog dana na mestu zločina. Kad god dođe ovaj dan, mnogo mi je teško. Da je sreće da su i ova dva dečaka sada ovde među nama, ali…Teško mi je… To što još uvek nisu poznata imena ubica ne znam kako da komentarišem. To je jako žalosno da nisu pronađene ubice posle 17 godina. Oni su zatvorili slučaj… a kao da ih je neko platio da nas pobiju“, jedva suzdržavajaći suze, priča na grobu Panta Dakića jedan od tada teško ranjenih, Đorđe Ugrenović.

Đorđe Ugrenović, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Današnji dan je najgori. Još uvek nam odzvanja u glavi ta vriska, ta kuknjava, taj lelek. To ne može nikome i nikada da izađe iz glave, posebno porodicama koje su izgubile svoju decu i onima koji su imali povređenu decu“, dodaje majka tada takođe ranjene Dragane Srbljak, Mirjana.

Dok ubice slobodno šetaju, Srbi u Goraždevcu opstaju sa svojom tugom.

„Imam mlađeg sina Nemanju i nekada mu kažem da ide iz Goraždevca, pa posle da ne ide. Ima neka moć koja nas vezuje za ovu zemlju. Nije ovde pala samo moja krv, već je celo Kosovo krvavo“, završava priču o današnjem danu Milisav Dakić.

Euleks je 2011. godine pismom obavestio porodice Dakić i Jovović, kao i porodice ranjene dece da se istraga obustavlja zbog nedostatka dokaza.

Parastos ubijenima Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, u crkvi Presvete Bogorodice u Goraždevcu, služio je mesni paroh Nenad Našpalić, uz sasluženje paroha pećkog Dragana Radovanovića.


Kako smo saznali, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Zoran Bojović, rano jutros je položio venac ispred spomenika stradalim Goraždevčanima u centru sela, ne sačekavši parastos.


Anđelka Ćup