Тражимо нестале колеге већ 22 године

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

На данашњи дан 1998. године, на путу између Велике Хоче и Ораховца, последњи пут су виђени новинари Радио Приштине, Ђуро Славуј и Ранко Перенић. И ове године су се на месту нестанка својих колега, окупили новинари, чланови Удружења новинара Србије.

Ранко Перенић и Ђуро Славуј су кренули да извештавају о отмици монаха манастира Зочиште, извештај никада нису написали, нити су се вратили својим кућама.

“Ми 22 године не знамо шта се десило са нашим колегама. Тек 2017. године смо сазнали да је ЕУЛЕX отворио и затворио истрагу, а да запараво праве истраге није ни било”, рекла је чланица Управе УНС-а, Јелена Петковић, док је председник Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић:

“Дошли смо овде да по ко зна који пут поново затражимо правду, не само за Славуја и Перенића, већ за све остале наше колеге, без обзира на веру и нацију, које су убијене и отете у периоду од 1998. до 2005. године.”

Од 1998. до 2005. године, на Косову и Метохији је киднаповано и убијено 17 медијских радника, Срба, Албанаца и трочлана екипа немачког Штерна. Надлежности за расветљавање злочина су се мењале, од Унмика, преко косовских судова и ЕУЛЕX-а, па до специјалног суда за ратне злочине.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Рад Специјалистичких већа суда у Хагу је вероватно последња прилика да међународна заједница, која такође сноси огромну одговорност за ситуацију у којој смо ми нашли на данашњи дан у протекле 22 године, покаже да јој је стало да се расветли судбина отетих и несталих и да се дође до епилога трагичне судбине наших колега. Бојим се да, ако суд у Хагу не искористи ову прилику, да ће међународна заједница једног дана када оде са ових простора отићи црна образа”, истакао је члан Суда части УНС-а, Горан Аврамовић.

За новинара Живојина ракочевића дилеме нема. За убиства и отмице новинара, али и за непозната имена њихових киднапера и убица, крив је систем.

“На овом злочину почива слобода Косова и Метохије, слобода професије и без обзира да ли ће Специјални суд радити или неће радити свој посао, овај глас одавде говори, тражимо своје нестале колеге, тражимо људе, тражимо очеве, наше пријатеље и колеге који су само професионално радили посао и од којих је већина страдала у миру”, нагласио је Ракочевић.

На месту нестанка колега, УНС је поставио спомен плочу, која је седам пута рушена и на којој пише: „Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Тражимо их.”

А.Ћ.