Савићи из Батуса не верују више локалним властима, помоћ очекују од председника Вучића

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Из Батуса је давне 1986. године кренула петиција, којом је тадашња српска и југословенска власт обавештена о тешком положају Срба и Црнгороца на Косову и Метохији. Данас се Батушани опет селе, напуштају своја имања и одлазе пут централне Србије, како због крхке безбедности и недостатка перспективе, тако и због, како нам је рекао Славољуб Савић, неправде. Због тога је Славољуб у име своје породице, писмо послао српском председнику Александру Вучићу, којим га обавештава о проблемима које има, а које локалне власти, од оснивања општине Грачаница, па до данас, каже, не чују.

Шесточлана породица Савић обрађује 3,5 хектара земље, Славољуб прима минималац, а његова супруга Весна је радник Пореске управе Републике Србије. Имају два сина и снаху, а 13. јула их је доласком на свет обрадовала унука Ирина. Али, Весна се нажалост, разболела. Пре десетак година је оперисала карцином, а пре три године и срце. Каже, непрекидно има терапију, а лекови скупи. Због ситуације са корона вирусом и њеног здравственог стања, ради од куће. Мора, јер осим за њене лекове, треба новца и за Ирину, њену прву радост. Пелене, храна, средства за хигијену, гардероба, по нека играчка, али и све остале кућне потрепштине, све од Веснине плате.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Немојте да ме погрешно схватите, али срамота да нас тројицу мушкараца издржава једна жена“, каже Славољуб, показујући кућу стару скоро 100 година, која је одавно почела да се урушава и за коју је 2014. године добио решење да је небезбедна за становање. Надао се да ће му локална самоуправа помоћи да изгради нову или да барем деци реши стамбено питање, међутим, 2016. добија грађевински материјал у износу од 1.900 евра да кућу реновира.

„Поклонио сам тај материјал јер је ову кућу немогуће реновирати. Свуда сам био, молио сам све градоначелнике који су били, и Бранимира Стојановића и Владету Костића и сада Срђана Поповића. Ништа, једва су чекали да изађем из канцеларије. Овде долазе и локални чиновници и ови из Канцеларије за КиМ и помажу оне који имају, а за нас никога није брига. Велика је неправда“, прича Славољуб разочарано и због тога је, каже, написао писмо председнику Србије Александру Вучићу. Једино њему верује, ако писмо дође до њега, додаје.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Славољубови синови, Александар и Ђорђе покушавају на све начине да опстану у Батусу. Радили су по кафићима, али сталног посла нема. Александар који је у браку са Јованом из Грачанице, каже да мора да оде.

„Идем прво ја, па кад се снађем и супруга и ћеркица. Морам. Не желим ја да напустим село и Косово и Метохију, али немам од чега да живим, а немам ни где. Кућа ће да се сруши. Конкурисао сам за стан код општине Грачаница, наводно био конкурс за младе брачне парове. Нисам добио, а нисам добио ни обавештење зашто сам баш ја избачен са списка“, прича Александар, надајући се да ће, како каже, његова мука допрети до оних који су за то плаћени и који себи за право дају да деле преостале Србе на КиМ.

Двадесетвогодишња Јована, стидљиво додаје да немају купатило, али и да за бебу треба издвојити новца.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Сви смо на свекрвиним леђима. Њена плата да је три пута већа, не би нам била довољна. А она је болесна, треба јој за лекове. Тешко је, много је тешко“, неколико пута наглашава Јована реч „тешко“.

Савићи су скромни, желе да раде, не траже милостињу, кажу, али видели су да из општине помоћ стиже многима, добрим делом онима којима није потребна, има породица у којима ради по троје четворо, а код њих нико.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Волела бих да деца буду поред мене, али шта ће, мораће да иду. Синови су посао тражили свуда, молили, не бирају шта ће да раде, али за нашу муку нико не чује“, понавља Весна.

И млађи Славољубов син Ђорђе, осим што нема посла, има и проблем са видом.

„Често га сада боли глава, али ко зна шта би са њим било да као дете није оперисан у Русији. Тада ми је помогла Епархија рашко-призренска и организација Мајка 9 Југовића и госпођа Светлана. Хвала им до неба. Црква је била и увек је ту за нас, па и тада нам је помогла“, завршава своју исповест Славољуб, показујући сву, и медицинску и документацију на основу које је тражио помоћ.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

И док Савићи чекају помоћ од српског председника јер их, како кажу, у Угљару, тј. у српској општини Коосво Поље и у општини Грачаница нико не чује, и ми се надамо да ће ове редове прочтати људи који могу и желе да помогну, барем због Ирине која има мање од месец и по дана.

Анђелка Ћуп