fbpx

Srbi ne veruju u rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i ubijenih

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Više od 1.300 Srba i drugih nealbanaca, po podacima porodica, kidnapovano je i ubijeno na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2004. godine.

Više od 1.300 Srba i drugih nealbanaca, po podacima porodica, kidnapovano je i ubijeno na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2004. godine. Posle dvadeset godina, rešavanje sudbine nestalih biće tema dijaloga između Beograda i Prištine, ali i u Specijalnom sudu za ratne zločine bivših pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih na KiM se juče oglasilo saopštenjem, u kojem se kaže da „optužnicama moraju biti obuhvaćeni i zločini počinjeni 1998. godine u Klečki, Radonjić jezeru, Lapušniku, Likovcu, Volujku“.

I posle dve decenije, od 1.300 kidnapovanih i ubijenih Srba i drugih nealbanaca, još se ne zna sudbina njih 654. Porodice su privatnim istragama sakupile dokaze.

„Ja o svom suprugu imam podatke, ne podatke, nego dokaze, i ko ga je kidnapovao i gde je kidnapovan. Do sada, ta lica koja su izvršila zločin nijednom nisu saslušani, a kamoli da je neko od njih izveden pred lice pravde. Jedan od kidnapera moga muža radi u Kosovskoj policiji, a jedan u jednoj organizaciji UN-a”, kaže koordinatorka Udruženja kidnapovanih i nestalih na KiM, Silvana Marinković.

Silvana Marinković, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Za otkrivanje počinilaca zločina, od 1999. pa do danas, bili su zaduženi KFOR, UNMIK, Međunarodni crveni krst, kasnije EULEKS i kosovske institucije ali, po rečima Silvane Marinković, nijedna institucija nije bila zainteresovana da rasvetli sudbinu nestalih Srba, čak su i prijave nestajale.

„Nema institucije gde oni nisu prijavljeni, ne jednom nego više puta. Ja prijavim i odem posle izvesnog vremena da vidim dokle se došlo sa slučajem, međutim, tih slučajeva nema nigde”, tvrdi Marinkovićeva.

Sin kidnapovanog i ubijenog Miodraga Perića, Nebojša, tvrdi isto.

„Istraga povodom kidnapovanja, kasnije i ubistva mog oca je vođena od strane istražitelja Unmika i pripadnika specijalnih britanskih snaga. Iz jednog razgovora sa jednim pripadnikom specijalnih snaga, došao sam do saznanja da im je potrebno 24 sata da reše slučaj. Međutim, istraga je odjednom prekinuta i kada sam kasnije pokušavao i preko zvaničnih, ali i nezvaničnih sastanaka, da saznam šta se desilo sa slučajem, desilo se da je fajl nestao, i nikakvih podataka i detalja od tog dana ne možemo da dobijemo”, dodaje Perić.

Nebojša Perić, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Po mišljenju kosovskih Srba, kosovsko društvo i albanska politička elita, nažalost, broje samo svoje žrtve, koje naravno niko ne negira.

„Većim delom, tu političku elitu čine ljudi koji su činili ta zlodela ili su učestvovali u nekim zlodelima. Kosovo, tj. čitava administracija nažalost funkcionišu na pritisak, odnosno na zahteve međunarodne zajednice, pre svega mislim na zemlje Kvinte, posebno na SAD. Kosovski lideri nisu spremni da prihvate bilo kakvu odgovornost, ali ono što je najgore, čak ni kosovsko društvo nije spremno da se suoči sa istinom”, ističe Nebojša perić koji je i dugogodišnji civilni aktivista.

“Iza zločina, iza otmica, iza nesreće ovog prostora, nalazi se sistem koji je sada na vlasti i koji permanentno onemugaćava bilo kakvu normalnu istragu“, misli i novinar i književnik Živojin Rakočević, koji je to ponovio na obeležavanju 22 godine od nestanka novinara Đura Slavuja i Ranka Perenića.

A hoće li ikada biti kažnjene ubice porodica Kostić iz Opteruše i Šutaković iz Đakovice i zašto je pobijena porodica Baljošević sa trinaestomesečnom bebom, kao i još 1.300 ljudi koji nisu bili Albanci? Možda će odgovre dati Specijalni sud.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Ja apsolutno ne verujem u taj Specijalni sud, s obzirom da smo nekoliko puta imali sastanak sa njihovim predstavnicima, kada nam je rečeno da apsolutno pojedinačni slučajevi neće da se uzmu u obzir, već samo grupno ubijanje. Vrlo mali broj njih će da bude ispred Specijalnog suda, ali ja sam sigurna da neće da imaju dokaze i vrlo brzo će da budu oslobođeni”, kaže Silvana, dok Nebojša misli da porodicama kidnapovanih i ubijenih ostaje samo nada.

“Posle svih nesreća koje su nas zadesile 1999., ali i pre i posle toga, mi članovi porodica tih nesrećnih ljudi, pokušavamo da dođemo do nekih podataka, očekujemo da pravda konačno bude zadovoljena i ne ostaje nam ništa drugo nego da se nadamo da će pravda kad-tad izaći na videlo”, kaže Perić.

Klečka, Likovc, Lapušnik, Batlava, Orlate, Radonjićko jezero, kao i Žuta kuća u Albaniji, samo su deo lokacija koje bi trebalo istražiti. A za većinu, ako ne za sve zločine, po mišljenju Nebojše Perića, odgovorna je međunarodna zajednica.

“Oni su najodgovorniji. Najodgovorniji su za nečinjenje, jer su prihvatili obavezu Kumanovskim sporazumom, prihvatili su obavezu Rezolucijom 1244 SB Ujedinjenih nacija. Nažalost nisu izvršili te obaveze i nisu preduzeli ništa da reše zločine“,misli Perić.

„Svu odgovornost za zločine počinjene 1999., 2000., 2001., 2004.. godine na Kosovu i Metohiji snose generali KFOR-a i ukoliko Specijalni sud u Hagu za zločine OVK ne podigne optužnice prema vođama terorističke OVK, neće biti pravde za srpske žrtve“, poručuju i iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM.

Sutra se očekuje obelodanjivanje prvih optužnica protiv bivših pripadnika takozvane OVK, mada po pravilima Specijalnog suda, imena mogu da se objave tek kada počne suđenje.

Anđelka Ćup
%d bloggers like this: