Људска права на Косову за време пандемије корона вируса

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Пандемија корона вируса је, као и свуда у свету, нанела огромне штете и косовским грађанима. До 7. септембра је преминуло 568 људи, а оболело 10.643 лица, што је Косово сврстало на прво место у свету по броју жртава на милион становника. Економска ситуација постаје све теже, а фирме отпуштају раднике због тешке материјалне ситуације. По речима председника Независног синдиката приватног сектора Косова Јусуфа Аземија, 40 хиљада људи је остало без посла до краја јуна, а да се до краја септембра тај број може повећати за још 20 хиљада. Проблемима који су задесили грађане, нужно је додати и (не)поштовање људских права, односно угрожавање основних људских права мерама за спречавање ширења епидемије, донетих од стране Владе Косова. Уставни суд је мере Владе Косова прогласио неуставним и затражио доношење закона против COVIDa-19, који је донесен тек пет месеци после доношења антиковид мера.

Прве мере за сузбијање епидемије, косовска влада чији је премијер тада био Аљбин Курти, прогласила је 11. марта увече, када још није било заражених корона вирусом на Косову. Поред затварања школа, донета је одлука и да један од родитеља буде ослобођен од посла, осим ако су запослени у здравственом и безбедносном сектору. Прекинуте су ваздушне и друмске линије за и из земаља са високим или средњим ризиком заразе од корона вируса, наређена је обавезна контрола путника и грађана који долазе из “опасних” подручја. Превентивне мере укључивале су и забрану рада ресторана, ноћних клубова и теретана после 23 часа.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Физичка и правна лица која не поштују и крше одлуке, биће кажњена у складу са законима на снази“, изјавио је тадашњи премијер Косова Аљбин Курти.

Ванредно стање у јавном здравству је ступило на снагу 16. марта, а за његово спровођење је задужено Министарство здравља. Како је тада речено у саопштењу поменутог министарства, које је на српском језику прослеђено више од 12 сати касније, затворене су све копнене границе, осим за грађане Косова, али сви који улазе на Косово су били подвргнути додатним лекарским контролама, уз наредбу да се самоизолују на 14 дана, а отворен је и карантин за све који долазе на Косово. Такође, привремено су прекинути сви авио летови са приштинског аеродрома, осим војних и ургентних медицинских летова. Затворени су сви ресторани, кафићи и тржни центри, изузев апотека и продавница прехрамбене робе, а прекинуте су све културне и спортске активности на Косову.

Мере за спречавање ширења епидемије биле су и забране кретања грађана, прво од 21 до пет часова ујутру, а затим се то мењало од града до града, да би се увеле и мере да грађани могу да се крећу само два сата у року од 24 сата, а касније два пута по два сата, у зависности од броја личне карте.

Улице Грачанице за време забране кретања, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Управо због мера забране кретања грађана, међу првима је реаговао косовски председник Хашим Тачи, затраживши увођење ванредног стања, како би се те мере спроводиле. Међутим, тадашња влада Аљбина Куртија је одбила увођење ванредног стања, па је Тачи позвао на непоштовање мера. Ова реакција је изазвала збуњеност међу грађанима, јер нису знали чије саопштење да поштују, председниково или косовске владе.

“Куртијева влада је вечерас флагрантно погазила Устав Републике Косова. Њена одлука је институционално неодговорна и у супротности са Уставом и законима Косова. Одлука о ограничавању слободе кретања грађана представља непоштовање права и обавеза грађана Косова како је то предвиђено Уставом Косова”, рекао је Тачи на ванредној конференцији за медије коју је сазвао 24. марта.

После само три дана, после пада Куртијеве владе и избора нове, неке од мера су остале на снази, неке су укинуте, а касније је нова влада Авдулаха Хотија увела и нове мере (двочасовно кретање у току дана, а касније два пута по два сата).

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Грађани имају различита мишљења о томе да ли су мере и једне и друге владе угрозиле њихова људска права. Припадници невећинских заједница са којима смо урадили истраживање, углавном не знају да ли су било које мере косовске владе кршиле људска права, али су сигурни да нису испоштована права невећинских заједница.

“Информације нисмо имали, а ако смо их имали на српском, касниле су по неколико дана. Углавном смо се трудили да седимо код куће, да пратимо медије, како бисмо сазнали које мере треба да поштујемо”, рекао нам је Александар из Доње Гуштерице.

Сања, мештанка Грачанице, тврди да су била прекршена и људска права свих грађана, у смислу угрожавања слободе кретања, а посебно мањинска права, како је рекла, јер мањинске заједнице нису ни за кога битне, ни за албанске, ни за српске политичаре.

“Чекали смо по два три дана да добијемо информације на српском, шта смемо а шта не смемо”, каже Фаик из Грачанице.

Из институције Омбудсмана на Косову тврде да су помно пратили ситуацију и доношења мера, али да није било жалби од стране грађана.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

„Институција Омбудсмана од самог проглашења пандемије,од средине марта до данашњег дана, са дужном пажњом посматра и одлуке владе и генерално ситуацију у земљи. Такође, Устав Косова и међународни инструменти који су директно применљиви, предвиђају могућност ограничавања људских права. Што се тиче самих одлука донетих од стране обе досадашње владе, став институције Омбудсмана је да на основу могућности ограничавања људских права, за то је потребан закон који би дао правну основу за то. Став институције Омбудсмана је да тренутно постоје закони као што је Закон о спречавању заразних болести и Закон о здравству, који су база за то ограничавање људских права. Такође, оно што бих рекла је непостојање подзаконских аката који би на специфичнији начин одредили поменуту ситуацију. Иако је закон о спречавању заразних болести на снази од 2008. године, институција Омбудсмана је у свом ставу изразила став да до сада није дошло до усвајања подзаконских аката, иако је то неопходно“, одговорила је на питање, да ли су одлуке Владе Косова на било који начин кршиле људска права, заменица Омбудсмана Марија Радуловић.

За правнике који нису запослени у косовским институцијама, људска права јесу прекршена увођењем мера, како Владе Аљбина Куртија, тако и Владе Авдулаха Хотија.

“Свакако да јесу кршена људска права, нарочито право на слободу кретања, које је основно људско право зајамчено Уставом. То право је угрожено када је Влада Косова увела полицијски час. Полицијски час је у почетку трајао у континуитету осам сати, а онда знатно дуже, јер су грађани могли да се крећу само неколико сати дневно.Требало је да буде уведено ванредно стање, међутим на Коосву није уведено ванредно стање, али је био уведен полицијски час. Полицијски час има право да уведе Влада Косова и без проглашења ванредног стања, али забрана кретања, односно ограничење слободе кретања грађана не сме бити дуже од 8 часова“, мисли дипломирана правница Душица Васић Костић.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

По њеном мишљењу грађани би требало да се жале надлежним судовима.

„Грађани имају право да се жале и да правду потраже пред судовима, зато што им је угрожено једно од основних људских права, а то је право на слободу кретања. У току пандемије, многи грађани су били кажњавани и то казнама које је прописала Влада Косова, међутим када су те казне дошле на наплату, косовски судови су казне поништавали, управо због тога што није било проглашено ванредно стање“, тврди Васићева.

Највише информација о епидемији, броју оболелих и преминулих, као и о мерама заштите, грађани су добијали од медија. Новинари су радили и још увек раде у тешким условима, јер епидемија још увек траје и већина је радила професионално, трудећи се да на време обавести грађане о ситуацији и предузетим мерама. Медији су се такође бавили и својеврсном едукацијом о до сада непознатом вирусу, обавештавали су грађане о мерама које треба предузимати у циљу спречавања ширења заразе, међутим, било је и оних који су директним извештавањем, уместо заштитом, директно угрозили људска права. Реакција институције Омбудсмана је била неопходна у случају портала Сињали на албанском језику, који је објавио имена и презимена, као и личне податке особа са севера Косова које су биле у самоизолацији.

Илустрација фото: pixabay/fernandozhiminaicela

„Нисмо примили жалбу у вези овог случаја, али смо отворили случај, јер нама закон даје могућност да отворимо екс официо случај, односно случај по службеној дужности када из неких извора, који год то били, имамо сазнања о могућем кршењу људских права. Поменути портал (Сињали) је објавио имена и презимена припадника српске, ромске и горанске заједнице, било их је негде око 200, са именом и презименом, са датумом рођења, једино је број телефона био блурован, тј. сакривен. Пар сати, а можда и мање након објављивања те вести на порталу, институција Омбудсмана је реаговала, упутили смо писмо препоруке Агенцији за заштиту личних података, јер је то агенција која има мандат за заштиту личних података. Дакле, у објављивању овог портала је пронађено кршење члана Устава, а затим и Закона о заштити личних података и Закона о здравству. Право на приватност је право загарантовано уставом, право на заштиту личних података је право загарантовано законом и право пацијената је да њихови лични подаци буду сачувани. То је било прекршено и писмо препоруке смо упутили поменутој агенција која има мандат да се бави овим стварима и након неког кратког временског периода поменути портал је „блурово“ личне податке, али су имена остала. Дакле, нисмо примили жалбу, али смо самоиницијативно реаговали и жалба је решена позитивно“, тврди заменица Омбудсмана Марија Радуловић.

Против непрофесионалног извештавања и објављивања личних података у поменутом медију, реаговала су српска новинарска удружења УНС и НУНС, као и косовски Савет за штампу, а стриктно поштовање заштите људских права, поводом овог објављивања, затражиле су мисије ОЕБС и УНМИК.

Да су људска права била угрожена, показује одлука косовског Уставног суда, који је 31. марта донео одлуку у којој се каже да мере које је Влада Косова донела 23. марта 2020. о ограничавању слободног кретања грађана, нису у складу са Уставом Косова и одлучио да их прогласи неважећом. Суд је утврдио да се „ограничење основних права и слобода може извршити само законом донетим у Скупштини Косова“, а не административним актима које су доносиле и влада Аљбина Куртија и влада Авдулаха Хотија. Међутим, због политичког нејединства у косовском парламенту, Закон о пандемији, односно Закон против COVIDa-19, како пише у скупштинским документима, изгласан је тек 7. августа, дакле пет месеци после увођења првих мера од стране тада актуелне косовске владе.


Напомена: У тексту је обрађена само уопштена тема о кршењу људских права, без детаљне обраде кршења права невећинских заједница.

Анђелка Ћуп

Овај производ је израђен у оквиру пројекта „Промоција медијског образовања и јачање независног новинарства на Западном Балкану“, а који је финансирало Министарство спољних послова Уједињеног краљевства преко Британске амбасаде у Приштини и AlbanyAssociates-а.
Садржај овог производа је искључива одговорност аутора и нужно не одражава ставове Министарства спољних послова Уједињеног краљевства.