Meštani opštine Parteš: Izolacija nije neobična, ali nedostatak informacija o nepoznatom virusu plaši

фото: ГрачаницаОнлајн

фото: ГрачаницаОнлајн


Opština Parteš, koja obuhvata sela Parteš, Donja Budriga i Pasjane, naseljena uglavnom Srbima, nema obolelih od COVIDA-19,

Opština Parteš, koja obuhvata sela Parteš, Donja Budriga i Pasjane, naseljena uglavnom Srbima, nema obolelih od COVIDA-19, ali strah kod meštana je i dalje prisutan. Nepoznati virus za ceo svet razlog je straha, ali nedostatak informacija, ne samo o prirodi korona virusa, već i merama zaštite od njegovog širenja, unosi dodatnu zbunjenost. Meštani Parteša, kao i ostali pripadnici nevećinskih zajednica, retko su na svom jeziku mogli da dobiju informaciju o stanju epidemije i o merama zaštite, uglavnom zbog neblagovoremenog prevoda zvaničnih informacija. O korona virusu su se, kako su nam rekli, uglavnom informisali preko medija na srpskom jeziku.

Početak epidemije korona virusa, karantin i izolacija, manje i otežano snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i lekovima, za meštane Parteša je bila uspomena na neko davno vreme posle oružanog sukoba, ali i opomena da se mere stručnjaka moraju poštovati

U opšini Parteš, pohvalno je da su mladi odmah pritekli u pomoć svojim sugrađanima, snabdevajući ih hranom i lekovima, kako bi pripadnici rizičnih grupa bili što manje izloženi opasnosti od zaraze.

„Društveni život u Partešu za vreme korone skoro da je sasvim prestao. Bilo je vrlo malo ljudi na ulicama, poštovale su se mere zabrane kretanja i okupljanja. Ovakvo stanje za nas nije bilo ništa novo, navikli smo da nam je kretenje ograničeno, ali je strah ipak bio prisutan, samo sada iz malo drugačijih razloga, naravno. Ovo zaista nismo do sada doživeli, pa smo bili uplašeni od nepoznatog i nevidljivog neprijatelja, odnosno virusa, a bojali smo se i da ne dođe do nestašice lekova i hrane i odsečenosti od centralne Srbije, gde se mnogi ljudi odavde leče“, kaže predsednik humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“, Nikola Vasić iz Parteša.

foto: GračanicaOnlajn

Prekid komunikacije među ljudima, nemogućnost da se ljudi druže i posećuju, razdvojenost članova porodice, kao i prekid rada škole, posebno je pogodio zaposlene prosvetne radnike.

“Nakon proglašenja epidemije korone u Partešu, nastaje muk i neverica kod mnogih ljudi, jer nismo znali ništa o virusu koji hara i odnosi živote. Zabrinutost je bila prisutna kod većine, pridržavanje mera zaštite prisutno je u domovima kod svih meštana, kako tada na početku, tako i danas. Svi smo pratili televizijski program i ostale medije, kako bismo došli do važnih informacija, kako bi se sačuvalo zdravlje. Poštovanje mera predostrožnosti koje su predložili stručnjaci, mi smo sve vreme poštovali. Deca nisu išla u školu i bilo mi je neobično, ali najvažnije je sačuvati živote i naši ljudi su bili zaista obazrivi”, reči su Slađane Karadžić, učiteljice.

Nikola Vasić ističe da su članovi njegove organizacije odmah po proglašenju vanredne situacije okupiili tim mladih ljudi koji su pomagali starijima i svima kojima je pomoć bila neophodna.

„Naša organizacija, u skladu sa svojim mogućnostima, pružila je pomoć oko nabavke i deljenja lekova, što je bio najveći problem za ljude, jer zbog ograničenog kretanja nisu imali načina da do njih dođu. Bilo je puno poteškoća zbog zatvaranja prelaza prema Srbiji, ali smo nalazili načine da svi ljudi dobiju lekove na vreme. Takođe, u tom periodu podelili smo blizu tri tone hrane, dezinfekcionih sredstava i zaštitnih maski, ne samo u Partešu već širom Kosovskog Pomoravlja“, ističe Vasić.

foto: GračanicaOnlajn
Strah od nevidljivog neprijatelja

Strah od zaraze je bio najveći na početku pandemije. Društvenih kontakta nije bilo, čak nije bilo kontakta ni između članova porodica koji žive u istom selu, a različitom domaćinstvu. Ljudi su se plašili za zdravlje svoje dece. Humanitarci iz Kosovskog Pomorvlja kažu da su malo vremena provodili sa svojom porodicom, baš upravo zbog toga, da ne bi kojim slučajem preneli virus.

„Naravno da je postojao strah, možda je on i doprineo da se niko iz našeg tima ne zarazi. Vodili smo računa, pridržavali se svih mera zaštite. Izbegavali smo kontakt sa porodicom, jer smo puno vremena provodili u kancelariji gde su ljudi dolazili svakodnevno. Nisam puno razmišljao u tom trenutku, neko je morao da preuzme odgovornost, radili smo profesionalno i nadam se ispunili misiju. Pošto pandemija još uvek traje, pratimo situaciju i spremni smo da ponovo reagujemo ako za tim bude bilo potrebe“, optimistično odgovara Vasić.

Pored straha i novog nevidljivog neprijatelja stanovnici Parteša, Budrige i Pasjana, imali su i otežan pristup informacijama. Otežano informisanje za srpsku zajednjcu najviše je pogodilo starije ljude, koji nemaju dovoljno znanja i ne komunicaraju preko interneta i pametnih telefona.

„Ljudima je najviše nedostajao život pre korone, da se slobodno kreću, druže, pogotovu mladima, koji su navikli da budu aktivni. Što se tiče hrane, vrlo brzo je regulisana nestašica, bilo je svega u našim prodavnicama, baš sve robe. Međutim, u srpskim sredinama na Kosovu su nedostajale pouzdane informacije o prenošenju virusa, kao i koje mere prestaju i kada, a koje se uvode. To smatram ozbiljnim problemom, jer je neobaveštenost kod ljudi izazivala dodatni strah i paniku“, priseća se Vasić.

foto: GračanicaOnlajn

Učiteljica Slađana dodaje da je u vreme pandemije svaka informacija važna, nažalost, kaže da je bilo i onih neproverenih, ali da su se Srbi iz ovog kraja Kosova uglavnom informisali preko medija, kako lokalnih, tako i onih iz centralne Srbije.

“Nažalost, zbog jezičke barijere, nismo mogli da pratimo medije na albanskom, ali srećom pa je u medijima na srpskom bilo objavljivano sve ono što je donosila i kosovska vlada”, ističe Slađana.

“Informisali smo se preko medija i preko društvenih mreža i onda to prenosili onima koji ne koriste internet. Međutim, dosta informacija smo dobijali i od ljudi od struke, medicinskih radnika, najviše iz seoskih ambulanti. Svaka informacija je bila dobro došla”, priča Tanja Cvetković, profesorka srpkog jezika i književnosti.

Onlajn nastava protiv žive reči

Prosvetni radnici, učenici i roditelji su se sa pojavom korona virusa susreli sa novim vidom nastave, takozvanom onlajn nastavom. Problema nekoliko, nedostatak kompjutera i takozvanih pametnih telefona, često loš internet u selima, ali i početno nesnalaženje, kako dece, tako i nastavnika, a posebno roditelja.

“Otežano funkcionisanje institucija, najviše se osetilo u obrazovnim ustanovama. Način izvođenja nastave putem internet platformi je u primeni, ali klasična nastava u školama je nezamenjljiv način rada kada je obrazovanje u pitanju”, kaže profesorka Cvetković.

foto: GračanicaOnlajn

Nastavu na daljinu najteže su prihvatili učenici nižih razreda i predškolci. Za njih je škola mesto za druženje, a nemogućnost da se sreću sa drugarima i učiteljicom za decu je bilo neshvatljivo. Bilo je potrebno dosta vremena da shvate šta je virus i da je opasno da se druže sa vršnjacima, ali i rodbinom. I prosvetnim radnicima u školama u opštini Parteš, kao i širom Kosova i regiona, bilo je potrebno vreme da se naviknu na novi sistem obrazovanja.

“Za sve prosvetne radnike je mnogo teži rad tokom nastave na daljinu, živa reč i ponavljanje gradiva za vreme časa ima svoju prednost. Nastava na daljinu je jako naporna i za učenike i za nastavnike iz mnogih razloga. Ima i prepisivanja i deca nisu u ovim situacijama uvek samostalna u radu. Takođe, ovakav vid nastave je opterećenje za celu porodicu, pogotovo za onu koja broji vise đaka jer se suočavaju sa nedostatakom digitalnih sredstava za praćenje nastave” ističe učiteljica Slađana Karadžić koja je pola svog života u obrazovanju. Ona dodaje i da nisu svi roditelji dovoljno obrazovani kako bi deci pomagali.

Roditelji tokom onlajn nastave imali su dodatni posao oko dece. Ono vreme koje bi deca provela u školi sa učiteljima i profesorima, zbog koronavirusa provode pored TV ekrana kod svojih kuća, a roditelji svakodnevno dok traje nastava, ako je reč o deci nižeg uzrasta, moraju da im pomažu, kako bi se što bolje snašli u potpuno novim uslovima.

foto: GračanicaOnlajn

“Kako počne nastava ujutru, ja sam sa sinom pored televizora, nešto od gradiva na ekranu brzo prođe, pa se snalazimo, uslikamo telefonom, da bi dete moglo sve da stigne da prepiše. Nakon toga sledi izrada domaćih zadataka, pa brzi odgovori u grupi na viberu. Ove godine mi i ćerkica krenula u predškolsko, tako da i sa njom moramo da radimo. Baš je teško… Drugačije je kada u školi sve čuju od učiteljice, ali izgleda da moramo ovako da se snalazimo. Sa druge strane, verovatno je još teže roditeljima sa troje i više dece”, majka dvoje dece iz Donje Budrige, Marina Živković.

Đaci u školama u srpskim sredinama koje rade po sistemu Republike Srbije, kako je najavljeno, vratili su se u školske klupe od ponedeljka 21. septembra, pa će i roditeljima i nastavnicima biti lakše.

Situacija sa koronavirusom u opštini Parteš, koja broji oko 5.000 stanovnika za sada je stabilna, a građani se i dalje pridržavaju preventivnih mera zaštite, nose maske i redovno koriste dezinfekciona sredstva, naročito tokom posete većim trgovinskim radnjama.


Priča je podržana od strane Misije OEBS-a na Kosovu. Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i autora i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a.
The story is supported by the OSCE Mission in Kosovo. The views and opinions expressed are those of the participants and the author and do not necessarily reflect the views of the OSCE.

Maja Živković – Anđelka Ćup