Zaigralo kolo, zasvirao kaval u centru Prištine

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Napolju hladno i kišovito, a u Srpskom kulturnom centru, tik pored crkve Svetog Nikole u Prištini, veselo i po malo setno.

Napolju hladno i kišovito, a u Srpskom kulturnom centru, tik pored crkve Svetog Nikole u Prištini, veselo i po malo setno. Zbog epidemiološke situacije, bez publike, ali to nije smetalo da prvi profesor kavala u Srbiji, koji predaje u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, Miloš Nikolić, predstavi jedan od najstarijih muzičkih instrumenata u istoriji muzike, kaval. Nikolić je često na Kosovu i Metohiji, trenutno drži radionicu sviranja na kavalu u Gračanici, a onda nastavlja isti posao i u Štrpcu, gde se kako kaže i zaljubio u kaval.

„Kaval smo vratili tamo gde mu je mesto, srpskoj tradiciji, onako kako su ga svirali naši preci, pa i kako su ga do skoro svirali svirači kavala iz Sirinićke Župe, koje sam imao sreću da poznajem i da razgovaram sa njima, ali i da od njih učim. Mislim da će radionice kavalskog sviranja i pevanja uz kaval odjeknuti, pre svega u dušama mladih ljudi koji su polaznici tih radionica i ja već sada osećam da su oni kao i ja što sam bio na početku, zaljubljeni u kaval i da će nastaviti da vežbaju“, istiće Miloš Nikolić, koji je prethodno objasnio kako se dobijaju tonovi na kavalu i kakve sve tonove može dobar kavalista da dobije na njemu.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Sviranje na kavalu je relativno teško, dodaje profesor Nikolić, zahteva kontinuitet u sviranju i svakodnevno vežbanje, ali osim vizantijske i tradicionalne muzike, kaval se sve više koristi u stvaranju moderne komercijalne muzike.

A Nacionalni ansambl „Venac“, po ko zna koji put u Srpskom kulturnom centru, kao svoji na svome. Danas ih je bilo malo, iz dobro poznatih epidemioloških okolnosti, ali ih je i četvoro bilo dovoljno da pokažu svu lepotu srpskog kola, upisanog na Uneskovu svetsku listu nematerijalne kulturne baštine. Šef umetničkog sektora „Venca“ Miloš Cile Mitić, kaže da srpsko kolo možemo i moramo sačuvati od raznih uticaja.

„Mislim da za nematerijanu kulturu ima budućnosti. U jednom trenutku smo se mi koji se bavimo folklorom uplašili da ne znamo kuda ćemo, ali sada lepo trasiramo put onoga što je prezentacija nematerijalnog nasleđa, zatim onoga što je savremeno stvaralaštvo inspirisano nematerijalnim nasleđem i onda nam predstoji samo da radimo“, kaže Mitić.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Srpski kulturni centar, sa malo zaposlenih i skromnim budžetom, za kratko vreme je uspeo da u Prištinu vrati delić srpske kulture. Ovaj projekat, predstavljanje delića prebogate nematerijalne kulture kosovskometohijskih Srba je posebno značajan. Otkud tema „Nematerijalno je bogatstvo“?

„Ovu temu smo izabrali jer smo nematerijalnu kulturu sami zapostavili na neki način. Svedoci smo toga da se naša materijlan kultura uništava, prisvaja i falsifikuje, dok smo za nematerijalno bogatstvo sami krivi. Nekako smo nematerijalnu kultutu gurnuli u stranu i zanemarili je. Upravo iz tog razloga, mi smo želeli da na to skrenemo pažnju“, objašnjava menadžer projekta Tijana Arsić.

Predstavljanjem srpskog kola i najstarijeg muzičkog instrumenta sa kosovskometohijskih prostora, kavala, završen je projekat pod nazivom „Nematerijalno je bogatstvo“, koji je sproveo Srpski kulturni centar iz Prištine, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

A.M.