Јелена и Саша из Скопља се на вечну љубав заклели у манастиру Грачаница

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

У цркви Успења Пресвете Богородице у манастиру Грачаница, венчао се пар из Македоније. Јелена Брауновић, рођена у Скопљу, пореклом из Прекобрђа у Црној Гори и Саша Богдановић из Скопља, дошли су на Косово и Метохију како би се заклели на вечну љубав. Чин венчања је обавио парох призренски Јован Радић, уз саслужење архимандрита Илариона, игумана манастира Драганац и протосинђела Андреја, игумана манастира Црна Река.

Јелена и Саша су желели да благослов цркве за заједнички живот добију баш у Грачаници.

„Овде је започела наша љубав, ту смо долазили често, што због празника, што због неких хуманитарних активности и акција које смо имали ту на Космету. Хтели смо да ту нашу љубав, која је овде започета, овде и овековечимо, баш у Грачаници“, са осмехом објашњава младожења Саша Богдановић.

This slideshow requires JavaScript.

И Јеленино рођење, по речима њеног брата, повезано је са овом светињом.

„Ја се сећам да смо овде први пут дошли 1986. године и купили смо једну иконицу цара Константина и царице Јелене и следеће године смо добили Јелену, моју сестру која до данас чува ту иконицу из Грачанице и одлучила је данас да обави своје венчање са својим супругом, баш овде“, поносан на своју сестру, прича Милутин Брауновић.

Барјактар, Милош Стојковић, српску заставу је донео из Скопља у Грачаницу, из једног у други део старе Србије, из једне у другу Милутинову задужбину, каже.

„Пошто ми у Македонији немамо право венчавања у канонској цркви, у нашим храмовима, између осталог и у храмовима краља Милутина, на неки начин смо приморани да уместо у задужбинама краља Милутина у Македонији, долазимо овде у Грачаницу“, објашњава Стојковић.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Грачаница, Морача, Скопље, један народ, једна црква, поручују Јеленини и Сашини гости, а проблеми које тренутно има Српска православна црква и српски народ су пролазни, мисли младин брат.

„Најбитније је шта је камен темељац те цркве, а камен темељац цркве је Христос. Он је глава цркве и тај камен ће остати непоколебљив док траје света и века, тако да су ти проблеми пролазни. Црква је све то издржала и надјачала и остаће све тако до дана Васкрсења и потпуног другог доласка Христовог. Без обзира колико год биле тешке околности, ми се овде окупљамо у радости, у нади и у чврстој вери у Христа Бога“, надахнуто беседи Милутин Брауновић, онако како је својствено Морачанима.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Гости из Скопља поручују да није питање да ли ће Срби да сачувају свој идентитет и своје светиње.

„Можемо и морамо, то је једна обавеза коју су нам преци, као што је краљ Милутин, оставили и њихове свете мошти. Оно што су они зидали и градили, ми и морамо чувати за оне који долазе после нас“, наглашава Милош Стојковић, а младожења, док се у традиционалној српској ношњи фотографише са гостима додаје:

„Има опстанка и борићемо се за то. Свако живо биће треба да се бори за своја права, тако да и ми то радимо. Чувамо традицију коју имамо и надам се да ћемо успети у томе, не само за нас него и за будућа поколења.“

Исту поруку као и њен супруг, срећна млада, уместо причом, шаље песмом ђакона Ивана Црногорчевића.

„Весели се српски роде, српски роде због слободе,
И због славних Немањића, Обилића, Петровића,
И због славне Грачанице, Студенице, Раванице,

Нек’ се српски барјак вије, од Призрена до Румије”, заорио се умилан Јеленин глас портом манастира Грачаница. Чини се да је одјекнуо даље и од Мораче и од Скопља.

Анђелка Ћуп