Извештавање медија на српском језику; за време епидемије, мисија испуњена

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Медији на Косову који извештавају на српском, а који се не финансирају из буџета, било српских или косовских институција, за време пандемије корона вируса, сретали су се и још увек се срећу са различитим изазовима, од недостатка фондова због пројектног финансирања, до недостатка саговорника, као и информација на српском језику. Ипак, новинари су испунили своју мисију упркос проблемима, са минималним закашњењем и тачно су обавештавали своју публику о епидемиолошкој ситуацији и мерама које се предузимају у циљу спречавања ширења инфекције, али су у исто време и едуковали грађане о до сада непознатом вирусу.

Пандемија корона вируса је за медије који извештавају на језицима невећинских заједница обновила старе и донела нове проблеме. По речима новинара који извештавају на српском језику, и поред велике жеље, ипак нису увек могли да одговоре изазовима које су им наметале, како косовске, тако и српске институције. Неколико проблема се ипак посебно издваја. Новинарка Медија центра Чаглавица Катарина Маринквић каже да су се новинари сналазили како су знали и умели, журили да нађу преводиоце за саопштења из косовских институција, али и да нађу адекватне саговорнике јер, како тврди Маринковићева, није било лако доћи ни до представника српских здравствених установа.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

„Један од главних проблема са којим су се новинари, тачније са којим сам се ја сусретала у време пандемије јесте недоступност појединих саговорника. Ту заправо мислим на представнике здраствених институција, конкретно на директора Клиничко болничког центра Приштина са седиштем у Грачаници, затим и осталих здравствених радника. Други проблем је кршење Закона о употреби језика. Институт за јавно здравље Косова, као и Министарство здравља Косова су често слали саопштења само на албанском језику, не и на српском, а своју обавезу о поштовању двојезичности, кршила је и Влада Косова”, тврди Катарина Маринковић.

Новинар радио Гораждевца Дарко Димитријевић каже да новинари који извештавају на српском језику, увек имају дупле проблеме у односу на колеге из већинске заједнице.

„У почетку, када се корона вирус појавио на овим просторима, имали смо ситуацију која је била јако конфузна, не само за медије, него и за читаво друштво. Многи нису знали како да се понашају у таквим околностима, како да функционишу, тако да је то био главни проблем који укључује и проблем који су имали медији. Посебни проблеми су били кретање, информисање на матерњем језику и приступ информацијама и документима од јавног значаја”, каже Димитријевић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Посебне проблеме су имали, али нажалост имају их и сада, новинари који на српском језику извештавају из средина где су Срби у мањини.

„Јако је тешко функционисати. Чак и ако обезбедите неке фондове да нешто радите, тешко је доћи до младих људи који желе да се баве овим послом. Дакле, недостатак тих кадрова је од пресудне важности када је у питању наш рад, а са друге стране недостатак јавних фондова, пре свега од стране општина, од стране локалних институција и од стране надлежних министарстава која треба да обезбеде неке фондове за медије, који би требало да се расподељују на јавним конкурсима. То се до сада није догађало и ми опстајемо искључиво захваљујући подршци међународне заједнице. Поред тих неких општих проблема, не постоји могућност да имате плаћену рекламу или маркетинг, јер сви знамо да је ситуација у српској заједници када је економија у питању јако лоша и да не постоје привредни субјекти који би у таквим ситуацијама плаћали рекламе и маркетиншке услуге”, истиће Димитријевић, поново наглашавајући проблем непоштовања Закона о употреби језика, посебно у срединама где су Срби мањина.

А за грађане невећинских заједница, медији су били једини прави извор информисања о до сада непознатом вирусу, али и о мерама које су доносили надлежни кризни штабови. Срби са Косова су углавном били окренути српским медијима, чак и више онима чије је седиште ван Косова, али су били и збуњени, због дуплих мера влада Србије и Косова, али и због потпуне незаинтересованости косовских институција за епидемиолошку ситуацију у већински српским срединама.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

У помоћ медијима су притекле и организације цивилног друштва које функционишу у срединама у којима живе невећинске заједнице. Заједно су успели, како кажу, да спрече панику и помогну грађанима да имају праву информацију о томе шта се дешава, шта је то COVID-19, коме грађани да се јаве у случају сумњивих симптома и које су то мере које грађани морају да поштују у циљу спречавања ширења епидемије.

„У сваком смислу, као и у свакој сфери је рад био отежан. НВО и цивилни сектор су имали проблем у томе што се рад заснива на комуникацији са људима, грађанима и са институцијама, а то је све било онемогућено. Такође смо имали проблем када је све било затворено, па смо радили само онлајн. Чини ми се да су организације донекле успеле да се пребаце у тај, да тако кажем, виртуални свет, да ту тече нек комуникација. У сваком случају, мислим да су грађани и заједница остали ускраћени за планове које је цивилни сектор имао за ову годину. Што се медија тиче, мислим да су они успели да одраде свој посао боље него што је цивилни сектор то радио”, речи су Ивана Тодоровића, директора НВО “Мрежа за грађански активизам”, која окупља 13 организација цивилног друштва.

По мишљењу Живојина Ракочевића, књижевника и новинара, медији на српском језику су реаговали управо како је и требало, највише захваљујући искуству у још тежим и несигурнијим околностима.

„Ми смо живели у периодима изражено наглашеног страха и тај страх се у нашем извештавању о пандемији додао као један од страхова, па смо ми одавде настојали да имамо што више информација и да упозоримо људе са којима живимо. И то је била најважнија улога медија, да упозоре становништво у, слободно могу да кажем, гетима да се чувају. Ми имамо тај рефлекс да се чувамо од спољне средине, у гетима и изван гета, ми смо опрезни и када смо на Врањевцу у Приштини, и када смо у Пећи итд, тачно знамо шта говоримо, где говоримо, куда се крећемо, колико смо гласни или нисмо гласни, али када смо почели да се чувамо самих себе у гету, онда је то требало да објаснимо себи и другима. Мислим да су медији ту добро одговорили и да су били одговорни, да су ослобађали страхове и медицинске раднике чак и да су инсистирали на инфомацијама, што је сасвим нормално. Информације су у почетку биле тешко доступне, јер су и медицинари, доктори, медицински радници, имали потребу да их склоне од јавности, јер ни њима није било јасно шта се дешава”, истиче Ракочевић, понављајући да је најважније то што су новинари својим извештавањем успели да грађане сачувају од панике и додаје:

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Проблема је било много, како доћи до информација, па онда каква је процедура у случају заразе, са вама, са мном, са пацијентом. Ту је наравно и борба да се дође и до информација, шта да чинимо ако та пандемија букне или ако се понови италијански сценарио, куда ћемо ми овако дворстуко изоловани? Исто тако су новинари постављали опасна питања докторима, истражујући, бавећи се и појединачним случајевима, да ли је неко инфициран или није инфициран. То је било изузетно важно и мислим да су новинари на неки начин стабилизовали читаву заједницу, како она поред свих страхова које ионако има, не буде разорена овим унутрашњим страхом”.

Медији који извештавају на српском језику, због недостатка финансијских средстава, немају новинаре који се баве само једном облашћу. Сви углавном раде све. У ситуацији када је корона вирус харао, а нажалост још увек је и те како присутан, помоћ новинарима и медијским радницима, запосленим у независним медијима, и у едукацији и у виду финансијске подршке, није стизала ни од локалних, ни од централних институција. И међународни донатори су прилично споро реаговали на проблеме медија који извештавају на српском језику. Једини позитиван пример је, како кажу представници медија који на српском језику извештавају јужно од реке Ибар, Косовска фондација за отворено друштво, која је осим заштитне опреме, финансирала и свакодневне активности медија, куповину опреме, али и пројекте које су медији понудили у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Анђелка Ћуп

Овај производ је израђен у оквиру пројекта „Промоција медијског образовања и јачање независног новинарства на Западном Балкану“, а који је финансирало Министарство спољних послова Уједињеног краљевства преко Британске амбасаде у Приштини и AlbanyAssociates-а.
Садржај овог производа је искључива одговорност аутора и нужно не одражава ставове Министарства спољних послова Уједињеног краљевства.