Izveštavanje medija na srpskom jeziku; za vreme epidemije, misija ispunjena

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн


Mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom, a koji se ne finansiraju iz budžeta, bilo srpskih ili kosovskih institucija,

Mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom, a koji se ne finansiraju iz budžeta, bilo srpskih ili kosovskih institucija, za vreme pandemije korona virusa, sretali su se i još uvek se sreću sa različitim izazovima, od nedostatka fondova zbog projektnog finansiranja, do nedostatka sagovornika, kao i informacija na srpskom jeziku. Ipak, novinari su ispunili svoju misiju uprkos problemima, sa minimalnim zakašnjenjem i tačno su obaveštavali svoju publiku o epidemiološkoj situaciji i merama koje se preduzimaju u cilju sprečavanja širenja infekcije, ali su u isto vreme i edukovali građane o do sada nepoznatom virusu.

Pandemija korona virusa je za medije koji izveštavaju na jezicima nevećinskih zajednica obnovila stare i donela nove probleme. Po rečima novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku, i pored velike želje, ipak nisu uvek mogli da odgovore izazovima koje su im nametale, kako kosovske, tako i srpske institucije. Nekoliko problema se ipak posebno izdvaja. Novinarka Medija centra Čaglavica Katarina Marinkvić kaže da su se novinari snalazili kako su znali i umeli, žurili da nađu prevodioce za saopštenja iz kosovskih institucija, ali i da nađu adekvatne sagovornike jer, kako tvrdi Marinkovićeva, nije bilo lako doći ni do predstavnika srpskih zdravstvenih ustanova.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

„Jedan od glavnih problema sa kojim su se novinari, tačnije sa kojim sam se ja susretala u vreme pandemije jeste nedostupnost pojedinih sagovornika. Tu zapravo mislim na predstavnike zdrastvenih institucija, konkretno na direktora Kliničko bolničkog centra Priština sa sedištem u Gračanici, zatim i ostalih zdravstvenih radnika. Drugi problem je kršenje Zakona o upotrebi jezika. Institut za javno zdravlje Kosova, kao i Ministarstvo zdravlja Kosova su često slali saopštenja samo na albanskom jeziku, ne i na srpskom, a svoju obavezu o poštovanju dvojezičnosti, kršila je i Vlada Kosova”, tvrdi Katarina Marinković.

Novinar radio Goraždevca Darko Dimitrijević kaže da novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku, uvek imaju duple probleme u odnosu na kolege iz većinske zajednice.

„U početku, kada se korona virus pojavio na ovim prostorima, imali smo situaciju koja je bila jako konfuzna, ne samo za medije, nego i za čitavo društvo. Mnogi nisu znali kako da se ponašaju u takvim okolnostima, kako da funkcionišu, tako da je to bio glavni problem koji uključuje i problem koji su imali mediji. Posebni problemi su bili kretanje, informisanje na maternjem jeziku i pristup informacijama i dokumentima od javnog značaja”, kaže Dimitrijević.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Posebne probleme su imali, ali nažalost imaju ih i sada, novinari koji na srpskom jeziku izveštavaju iz sredina gde su Srbi u manjini.

„Jako je teško funkcionisati. Čak i ako obezbedite neke fondove da nešto radite, teško je doći do mladih ljudi koji žele da se bave ovim poslom. Dakle, nedostatak tih kadrova je od presudne važnosti kada je u pitanju naš rad, a sa druge strane nedostatak javnih fondova, pre svega od strane opština, od strane lokalnih institucija i od strane nadležnih ministarstava koja treba da obezbede neke fondove za medije, koji bi trebalo da se raspodeljuju na javnim konkursima. To se do sada nije događalo i mi opstajemo isključivo zahvaljujući podršci međunarodne zajednice. Pored tih nekih opštih problema, ne postoji mogućnost da imate plaćenu reklamu ili marketing, jer svi znamo da je situacija u srpskoj zajednici kada je ekonomija u pitanju jako loša i da ne postoje privredni subjekti koji bi u takvim situacijama plaćali reklame i marketinške usluge”, istiće Dimitrijević, ponovo naglašavajući problem nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika, posebno u sredinama gde su Srbi manjina.

A za građane nevećinskih zajednica, mediji su bili jedini pravi izvor informisanja o do sada nepoznatom virusu, ali i o merama koje su donosili nadležni krizni štabovi. Srbi sa Kosova su uglavnom bili okrenuti srpskim medijima, čak i više onima čije je sedište van Kosova, ali su bili i zbunjeni, zbog duplih mera vlada Srbije i Kosova, ali i zbog potpune nezainteresovanosti kosovskih institucija za epidemiološku situaciju u većinski srpskim sredinama.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

U pomoć medijima su pritekle i organizacije civilnog društva koje funkcionišu u sredinama u kojima žive nevećinske zajednice. Zajedno su uspeli, kako kažu, da spreče paniku i pomognu građanima da imaju pravu informaciju o tome šta se dešava, šta je to COVID-19, kome građani da se jave u slučaju sumnjivih simptoma i koje su to mere koje građani moraju da poštuju u cilju sprečavanja širenja epidemije.

„U svakom smislu, kao i u svakoj sferi je rad bio otežan. NVO i civilni sektor su imali problem u tome što se rad zasniva na komunikaciji sa ljudima, građanima i sa institucijama, a to je sve bilo onemogućeno. Takođe smo imali problem kada je sve bilo zatvoreno, pa smo radili samo onlajn. Čini mi se da su organizacije donekle uspele da se prebace u taj, da tako kažem, virtualni svet, da tu teče nek komunikacija. U svakom slučaju, mislim da su građani i zajednica ostali uskraćeni za planove koje je civilni sektor imao za ovu godinu. Što se medija tiče, mislim da su oni uspeli da odrade svoj posao bolje nego što je civilni sektor to radio”, reči su Ivana Todorovića, direktora NVO “Mreža za građanski aktivizam”, koja okuplja 13 organizacija civilnog društva.

Po mišljenju Živojina Rakočevića, književnika i novinara, mediji na srpskom jeziku su reagovali upravo kako je i trebalo, najviše zahvaljujući iskustvu u još težim i nesigurnijim okolnostima.

„Mi smo živeli u periodima izraženo naglašenog straha i taj strah se u našem izveštavanju o pandemiji dodao kao jedan od strahova, pa smo mi odavde nastojali da imamo što više informacija i da upozorimo ljude sa kojima živimo. I to je bila najvažnija uloga medija, da upozore stanovništvo u, slobodno mogu da kažem, getima da se čuvaju. Mi imamo taj refleks da se čuvamo od spoljne sredine, u getima i izvan geta, mi smo oprezni i kada smo na Vranjevcu u Prištini, i kada smo u Peći itd, tačno znamo šta govorimo, gde govorimo, kuda se krećemo, koliko smo glasni ili nismo glasni, ali kada smo počeli da se čuvamo samih sebe u getu, onda je to trebalo da objasnimo sebi i drugima. Mislim da su mediji tu dobro odgovorili i da su bili odgovorni, da su oslobađali strahove i medicinske radnike čak i da su insistirali na infomacijama, što je sasvim normalno. Informacije su u početku bile teško dostupne, jer su i medicinari, doktori, medicinski radnici, imali potrebu da ih sklone od javnosti, jer ni njima nije bilo jasno šta se dešava”, ističe Rakočević, ponavljajući da je najvažnije to što su novinari svojim izveštavanjem uspeli da građane sačuvaju od panike i dodaje:

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Problema je bilo mnogo, kako doći do informacija, pa onda kakva je procedura u slučaju zaraze, sa vama, sa mnom, sa pacijentom. Tu je naravno i borba da se dođe i do informacija, šta da činimo ako ta pandemija bukne ili ako se ponovi italijanski scenario, kuda ćemo mi ovako dvorstuko izolovani? Isto tako su novinari postavljali opasna pitanja doktorima, istražujući, baveći se i pojedinačnim slučajevima, da li je neko inficiran ili nije inficiran. To je bilo izuzetno važno i mislim da su novinari na neki način stabilizovali čitavu zajednicu, kako ona pored svih strahova koje ionako ima, ne bude razorena ovim unutrašnjim strahom”.

Mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku, zbog nedostatka finansijskih sredstava, nemaju novinare koji se bave samo jednom oblašću. Svi uglavnom rade sve. U situaciji kada je korona virus harao, a nažalost još uvek je i te kako prisutan, pomoć novinarima i medijskim radnicima, zaposlenim u nezavisnim medijima, i u edukaciji i u vidu finansijske podrške, nije stizala ni od lokalnih, ni od centralnih institucija. I međunarodni donatori su prilično sporo reagovali na probleme medija koji izveštavaju na srpskom jeziku. Jedini pozitivan primer je, kako kažu predstavnici medija koji na srpskom jeziku izveštavaju južno od reke Ibar, Kosovska fondacija za otvoreno društvo, koja je osim zaštitne opreme, finansirala i svakodnevne aktivnosti medija, kupovinu opreme, ali i projekte koje su mediji ponudili u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Anđelka Ćup

Ovaj proizvod je izrađen u okviru projekta „Promocija medijskog obrazovanja i jačanje nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu“, a koji je finansiralo Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog kraljevstva preko Britanske ambasade u Prištini i AlbanyAssociates-a.
Sadržaj ovog proizvoda je isključiva odgovornost autora i nužno ne odražava stavove Ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog kraljevstva.