Дарко Димитријевић: УНС је морао да реагује на писање „Вечерњих новости“

Поштовани председниче Удружења новинара Србије, као прво, нисам знао, нити очекивао да ће моје писмо упућено УНС-у и НУНС-у бити јавно објављено а још мање сам очекивао да ћеш ми ти јавно одговорити.

Ја сам питао да ли ће УНС и НУНС реаговати и оно што сам очекивао је саопштење УНС-а у виду реакције, какве сте имали и у претходном периоду. Међутим, пошто је полемика постала јавна мислим да сам у обавези, како због себе, тако и због двадесетак својих колега које су ме звале и пружиле подршку након твог текста и одговорим.

Мислим да је са професионалне стране сам наслов твог писма „Може ли истинито извештавање да угрози Србе на Косову и Метохији?“, у овом случају проблематичан, јер мислим да се овде не ради о извештавању (извештају), већ о неком другом, мени непознатом новинарском жанру и да ли је све то што је написано уопште истина.

Ја сам у писму послао два линка са сајта Вечерњих Новости са следећим насловима. „ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМАК: Српски свештеник скинуо албанску заставу која на Кошарама стоји од 1999. године“ и „АЛБАНСКА ОСВЕТА ЗБОГ СКИДАЊА ЗАСТАВЕ: Терористи дошли на Кошаре, а оно што су урадили је увреда за све српске жртве!“

У овим текстовима постоји један, једини извор а то је „свештеник“. Такође је „свештеник“, и у комплетном тексту (штампаном, а касније и онлајн издању) истакнут као једини извор и то као анонимни извор.

Подсећам те да у Кодексу новинара Србије пише да је новинар дужан да поштује „захтев извора информисања за анонимношћу“. Међутим, такође пише да анонимност треба омогућити изворима који могу да пруже информацију од изузетног значаја за јавност.

Из овога се поставља питање да ли је и зашто, то што је „Српски свештеник скинуо албанску заставу која на Кошарама стоји од 1999. године, информација од изузетног значаја за јавност?“ Из тог разлога сам и позвао на реаговање, јер сматрам да је прекршен Кодекс.

Као што сам навео, није ми баш јасно, ком новинарском жанру припада текст Вечерњих Новости. Правила новинарства налажу да новинар не мора да открије свој извор али мора да истражи да ли је то што анонимни извор говори истина, односно да ли су у питању чињенице или непоткрепљена исповест. Из текста се може закључити да је у питању „слепо“ веровање извору, јер новинар Вечерњих Новости није био и видео све то што је написао, већ је из онога што смо видели и прочитали, просто поверовао свом извору.

Кад смо већ код истине, да ли је можда истина и то што су сутрадан писали албански медији да је албанска застава била на свом месту кад је полиција дошла да изврши увиђај?

Значи ли онда то да „свештеник“ можда није баш до краја испричао истину? Из овога се може закључити да је заставу само скинуо за сликање/снимање и поново је вратио – зар не? – или у овом случају један од медија не говори истину? Међутим, коме веровати и шта је истина?

Како што свака роба има свог купца, тако и сваки текст има свог читаоца. Међутим, ми као професионалци, новинари, представници једног новинарског удружења и људи који по природи посла морају да шире сагледају ствари, не би смели да „слепо“ верујемо било коме, сем чињеницама и онима који се држе новинарских правила и стандарда.

Величање неког свештеника за кога се истиче да је храбар, мислим да има везе и са новинарском етиком, јер не знам како то колеге мере нечију храброст?! Посао новинара је да преносе истину и чињенице, а не да било кога величају или деле паушалне етикете – „храбар“ или „албански терористи“.

Последице те његове „храбрости“ и оних који величају такво „херојство“ ће сигурно трпети људи који овде живе и раде, а посебно ми новинари који смо стално на терену, а посебно због тога што су се „свештеник“ и његов пријатељ лажно представљали као новинари. Српска застава у Лепосавићу је већ то „осетила“.

С обзиром да у тексту Вечерњих Новости нисмо прочитали ниједну чињеницу, мислим да је УНС морао да реагује, као што је то и раније радио кад су у питању слични „испади“ новинара и медија, ако ништа друго да позове да се сличним темама приступа са посебном новинарском пажњом, како и пише у Кодексу новинара.

Одговор на твоје питање зашто је полиција извршила увиђај на Кошарама можда најбоље можеш пронаћи у тексту Вечерњих Новости, које вероватно због жудње за сензационализмом немају времена да се баве односом већинске заједнице према Србима и њиховим проблемима на Косову.

Српски медији на Косову о томе пишу свакодневно.

Дарко Димитријевић
Радио Гораждевац