Нема разлике у поштовању Закона о употреби језика пре и за време пандемије

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Закон о употреби језика гарантује равноправну употребу српског и албанског језика. Албански и српски су службени језици, па су због тога све институције и пружаоци јавних услуга дужни да обезбеде њихову равноправну употребу у централним и локалним институцијама, у правосудном систему, у јавним предузећима, образовању и здравству, социјалним услугама, медијима, као и у приватном сектору. У време пандемије корона вируса, као и пре ње, овај закон се није или се недовољно поштовао, што је директно угрозило здравље људи из мањинских заједница.

Више жалби због непоштовања Закона о употреби језика

Закон о употреби језика је један од најважнијих закона који се односи на права заједница, међутим и после 14 година од усвајања, велики је број притужби због његовог непоштовања или делимичног поштовања. То потврђује и повереник за језике Славиша Младеновић.

У периоду од избијања пандемије, било је неупоредиво више жалби него раније. Верујем да је разлог тај што су људи постали свеснији чињенице како непоштовање закона утиче на њихова остала права и то је постало очигледније у тренутку када непоштовање Закона о употреби језика утиче и на њихово здравље“, тврди Младеновић.

Славиша Младеновић, повереник за језике, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

За представнике цивилног сектора, нема велике разлике између поштовања једнакости службених језика, за и пре епидемије корона вируса.

Што се поштовања Закона о употреби језика тиче, тај закон није био поштован ни када је ситуација била много боља, када није било пандемије. Нажалост, током пандемије се све мање поштовао, па је било много проблема на терену и да би ситуација у суштини била још гора, од стране институција није било превише труда да се проблем реши”, каже извршни директор НВО “Комуникација за развој друштва – ЦСД” Иван Николић.

У време пандемије, из централних институција до грађана информације на српском језику стижу споро или никако. Грађани српске заједнице су о епидемиолошкој ситуацији и мерама предузетим за спречавање ширења заразе, могли да се информишу само од медија, а новинари тврде да су се сусретали са огромним и скоро нерешивим проблемима.

Ту су проблеми били вишеструки и није проблем само у томе што су каснили преводи. Морам да кажем да су велику пажњу читалаца изазивале информације о увођењу мера надлежних институција и увек су тражили више информације о томе шта конкретно мере значе. Наћалост, мере и на албанском нису увек биле јасне, а превод је онда представљао додатан проблем у разумевању онога што се очекује од грађана и што се у том тренутку дефинисало као одговор на епидемиолошко понашање”, истиче новинарка портала Коссев из Северне Митровице, Милица Андрић Ракић.

Милица Андрић Ракић, ГрачаницаОнлајн
Непоштовање права на матерњи језик утиче на здравље и живот људи

Канцеларија повереника за језике је скоро свакодневно интервенисала код надлежних институција како би се ситуација променила, институционално и званично, али и лично. Повереник Славиша Младеновић подвлачи да се разликују реакције званичника када са њима прича приватно и када им се обрати службено.

У много случајева, потпуно су другачији одговори које да човек човеку, од онога што добијемо као одговор служба служби и то је мени фасцинантно. Зашто се та добра воља појединаца не може пресликати у политике институција?, пита се Младеновић.

Прва седница Владе на којој је усвојен план борбе против корона вируса је одржана 10. марта, а саопштење са седнице није послато медијима на српском језику истог дана, већ са закашњењем од 24 сата. За повереника за језике, то је стари проблем, који се сада директно одражава на живот и здравље људи који не припадају већинској заједници:

Непоштовање права на употребу језика је доказано утицало и на здравље, тј. ризиковано је људско здравље и животи, али и на слободу кретања. То је само интересантна илустрација шта се може догодити као резултат непоштовања Закона о употреби језика, а других илустрација имамо и у области неприступања правосуђу, праведним суђењима, немогућности запошљавања, неостваривања права на рад.“

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Администрација Скупштине Косова у сазиву којим председава Вјоса Османи, од свог конституисања, од преко сто, послала је саопштење на српском језику само четири пута и исто толико пута и обавештења о заказаним седницама. На свим конференцијама за медије, на којима говори председница Скупштине, превода на српски језик нема. Због корона вируса нема присуства новинара на скупштинским седницама, па нисмо утврдили да ли и даље важи „правило“, да уколико нема српских посланика у сали, онда нема ни превода на српски језик.

Недостатак политичке воље, а не капацитета

На питање зашто се Закон о употреби језика не поштује, представници институција најчешће одговарају: недостатак капацитета, са чиме се не слаже Повереник за језике, али ни представници цивилног сектора и новинари.

То више не може да служи као аргумент, јер ако смо исти тај аргумент чули 2015. и 2014., а у међувремену нико није тражио већи буџет и капацитете, нико није захтевао веће буџете, онда више тај аргумент не стоји. Оно што је моја брига, јесте моје убеђење да чак и када би тражили више људи који би се бавили овом темом, ми те људе немамо, јер се системски не бавимо тиме већ 30 година, кадрови се не креирају и не образују, а квалитетни преводиоци и кадрови који говоре два службена језика су само плод пуке случајности, околности у којима је неко растао, али не резултат рада образовног система или администрације“, истиче Младеновић.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн
Језичка дискриминација

Мере Владе Косова за спречавање ширења епидемије су се мењале из дана у дан, а препоруке и извештаји о епидемиолошкој ситуацији, свима који не говоре језик већине, стизале су са закашњењем од неколико дана или нису ни слате медијима на српском, уколико их новинари нису тражили. На конференцијама за медије министра здравља, превода често није било, а ако га је и било, био је на веома лошем српском језику. На службеним интернет страницама институција, такође, или су информације на српском касниле, или их није ни било. Новинари, осим недостатка политичке воље, као разлог, наводе и дискриминацију.

Ми живимо са језичком дискриминацијом и она како се невоље повећавају, постаје све већа, а ово јесте општа глобална невоља, било би природно да се неко сети да каже “аха, ту у оквиру нас постоје људи који имају потребе да им се обратимо на српском језику”. То се дешава у неким случајевима, онако изнуђеним, а када у ситуацији зла, тј. пандемије, морате да присиљавате некога коме је то законска обавеза да вам шаље на вашем матерњем и службеном језику нека обавештења, онда сте ви у грдном проблему и онда се највише фокусирате на себе, на своју заједницу и слушате те гласове који долазе са оне стране, као са оног света. Наћалост, ми у највећој могућој мери не интересујемо тај систем”, закључак је новинара и књижевника Живојина Ракочевића.

Посебан проблем су имали грађани који живе у срединама где су Срби мањина, као и новинари који су извеђтавали са тих подручја.

Живојин Ракочевић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Много тога је усвојено на Косову и стоји на папиру, али се не поштује, као и тај Закон о употреби језика. То је један круг из којег не може да се изађе. Ако одете и питате институције да ли поштујете Закон о службеној употреби језика, они ће одговорити: да, ми хоћемо да поштујемо, ми поштујемо у великој мери, али ми немамо капацитета. Са друге стране, ми смо сведоци да се у многим сегментима друштва, у јавним институцијама не поштује поменути закон, често има и непријатних ситуација и просто је невероватно како од тада па до данашњег дана није могло да дође до изградње капацитета, да се коначно почне са поштовањем језичких права, Када је у питању право на службени језик, ја мислим да је од пресудне важности недостатак политичке воље”, закључује уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић.

ОЦД нуде помоћ, одговора нема

Осим новинара, са проблемом непоштовања основног права невећинских заједница, права на употребу матерњег језика, сусретале су се и организације цивилног друштва. И једни и други су покушавали да помогну грађанима.

Ми смо покушали као организација да помогнемо и покренули смо инцијативу у сарадњи са Повереником за језике, па смо направили јавни позив, позвали смо предводиоце и лекторе да се укључе, како би били на услузи тим институцијама које не објављују вести и информације на српском језику. Канцеларија Повереника је подржала ту акцију, направљен је тим од неких 12-13 људи који су били у сваком тренутку спремни да се укључе, како би све информације биле објављене на српском језику, међутим тај тим никад није био искоришћен од стране било које институције”, каже директор НВО “Мрежа за грађански активизам” Иван Тодоровић.

Организације цивилног друштва су и појединачно покушавале да помогну институцијама да обезбеде информације на оба службена језика, али првенствено грађанима.

Иван Николић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Ситуација се све више компликује, јер је сваким даном све мање преводилаца и лектора, тврди Повереник за језике, а нема системског решења око образовања нових. Грађанима је помоћ неопходна. Представнци цивилног друштва наглашавају да Канцеларија повереника ради врло озбиљно у том правцу, али да јој је потребна помоћ.

“Има пуно идеја од стране организација цивилног друштва које су већ у неколико наврата предлагане и Канцеларији повереника, али и неким другим донаторима. Ми хоћемо да се системски бавимо решавањем тог проблема, од највишег нивоа, с обзиром на то да се показало као и не баш тако продуктивно, када се спорадично бавимо малим проблемима који настају у току непоштовања Закона о употреби језика, решења уствари нема. Ми хоћемо да се овим проблемом бавимо озбиљније, тематски, са највишег нивоа да радимо директно тамо где је извор проблема и да на тај начин покушамо да системски решимо овај врло озбиљан проблем”, предлаже Иван Николић.

Системске, а не ад хок промене

Повереник за језике Славиша Младеновић мисли да притисак на све оне који не поштују Закон о употреби језика треба вршити константантно.

Мислим да никада није довољно приче о томе, јер прича о проблему језика ствара притисак на доносиоце одлука, а тај притисак неминовно након одређеног времан мора да резултира бољим политикама. Политике су на столу и ви сте свесни да је канцеларија у којој радим произвела неколико јако квалитетних докумената које мапирају пут шта се треба урадити у циљу бољег спровођења Закона о употреби језика, а сада је неопходна само та политичка воља да би се све то спровело у дело и ја верујем да би то након одређеног времена дало јако добре позитивне резултате“, каже Младеновић.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Канцеларија повереника за језике, са скромним буџетом и малим бројем запослених, сама не може да промени однос централних институција према Закону о употреби језика.

Мислим да је веома важно да представници институција коначно реагују и заложе се да се језик поштује онако како то предвиђа закон, а то је потпуно равноправана употреба српског са албанским језиком”, закључује Зорица Воргучић, истакавши да је редакција у којој ради у више наврата слала жалбе и Канцеларији повереника за језике и институцији Омбудсмана и да су они реаговали, али нажалост, како каже, институције које треба да промене своје навике, нису испоштовале те њихове препоруке.

Тек од 27. септембра, шест месеци после почетка пандемије, Министарство здравља Косова почиње редовно да обавештава медије који извештавају на српском о епидемиолошкој ситуацији. Скупштина и сва министарства осим оних у којима су министри Срби, то још увек не раде. Једина светла тачка је Председништво Косова, одакле саопштења редовно стижу на српском језику, а на конференцијама за медије је превод увек обезбеђен.

Анђелка Ћуп

Овај производ је израђен у оквиру пројекта „Промоција медијског образовања и јачање независног новинарства на Западном Балкану“, а који је финансирало Министарство спољних послова Уједињеног краљевства преко Британске амбасаде у Приштини и AlbanyAssociates-а.
Садржај овог производа је искључива одговорност аутора и нужно не одражава ставове Министарства спољних послова Уједињеног краљевства.