Мештани Ранилуга: Корона нас је уплашила, али и зближила

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

Када кренете из Гњилана према Каменици, са обе стране магистралног пута, у плодној моравској равници, протежу се села општине Ранилуг, укупно 13 са српском већином и два насеља у којима живе Албанци. Плодна земља, вредни мештани, ниједан педаљ земље не остављају необрађеним. Миран крај, без међуетничких сукоба, људи живе и сарађују међусобно. За време епидемије COVIDA-19, кажу, живот људи на целом свету се изменио, па и мештана општине Ранилуг.

Због забране кретања, али и страха од непознатог вируса, од марта месеца, људи су се повукли у своје куће, посебно у јеку највећег броја оболелих. У породичне посете се ишло само ако се мора, свакодневно су мештани Ранилуга пратили медије како би сазнали шта се дешава и шта треба да раде како би своје најмилије сачували од вируса који је харао светом. Створена је и мала паника, кажу мештани, јер су сваки здравствени проблем повезивали са “короном”, а и информисање није баш било на нивоу.

Марија Кенић из Томанца, само је једна од многих коју је током пандемије корона вируса задесила прехлада. У времену када је на свим информативним програмима и порталима, како у земљи тако и у свету главна вест COVID-19, уопште није било свеједно суочити се са наизглед безазленим проблемом, каже Марија. Пре пандемије то је била обична прехлада коју је свако од нас лечио чајевима и није придавао важност, додаје, али за време вируса корона, овакав вид сезонске прехладе изазвао је страх унутар целе породице, али и окружења.

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Прехлада која ме је пратила током короне додатно је изазвала страх. Успаничила сам се и забринула за своје, али много више за здравље моје породице. Недељу дана сам имала сличне симптоме као особе које су боловале од короне (малаксалост, температура, вртоглавица, бол у грлу), али захваљујући правовременом реаговању наших лекара и њиховим саветима, брзо сам победила ту прехладу. Могу само да замислим како је тек било људима који су оболели од COVIDA-19”, присећа се Марија, како рече, пакленог искуства.

Изолација нас је зближила

Свакодневне информације о броју заражених и умрлих, као у свету, тако и у Србији, али и на Косову у најближем окружењу, додатно су узнемиравали грађане, забринутост је расла.

“Најтеже је свакако било сазнање да људи умиру, како у свету, тако и у Србији и на Косову, као и то да ће корона харати још дуго. Непрекидно сам се распитивала за родбину и пријатеље”, каже Марија, саветујући све људе да је једини начин да се ова пошаст победи, поштовање савета стручних људи.

По Маријином мишљењу, њене комшије су ситуацију схватили крајње озбиљно.

“Страх је свакако био присутан, као и жеља да победимо корону и да се све што пре заврши. Људи су заиста поштовали сва правила и мере, пратећи време изласка, носили су маске, одржавали дистанцу. Колико год да је било тешко и тужно, мислим да смо сви, поштујући ове мере, схватили колико је важан живот, како сопствени, тако и животи других. Штитећи себе, штитили смо и друге, али смо и схватили да је живот један и да би требало да се не обазиремо на безначајне ствари”, истиче наша саговорница.

Заиста, у поређењу са непознатим непријатељем, вирусом који убија, сви проблеми са којима се срећемо су безначајни, сматра и Милош Ристић из Дреновца, наглашавајући да је изолација имала и позитивне стране, јер су се људи бавили пословима којима иначе не би и за које не би имали времена.

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Живот у току ванредног стања се свакако разликовао од устаљеног начина живота и натерао нас да размишљамо о томе како у једном дану све може стати. Епидемија нас је, поред страха, натерала да схватимо да су уствари све наше дневне обавезе и проблеми безначајни и ситни у односу на ово што нам се сада догађа. Искрено, мени је у почетку пријала промена, почео сам да шетам кроз шуму, да уживам у чистом ваздуху, сређивао сам двориште и радио неке ситне поправке, које у нормалним околностима нисам ни примећивао. Међутим, после извесног времена јавила се потреба за враћање ‘нормалном’ начину живота, недостајали су ми пријатељи, колеге, рођаци”, прича нам Милош своје искуство током врхунца епидемије.

Он каже да су у периоду када је било дозвољено кретање и окупљање мање групе људ, мештани Дреновца оргаизовали акције чишћења пута и озелењавали јавне површине.

“Многи људи су током пандемије схватили да се живот може изгубити за трен, тако да је велики број оних који су после ванредног стања доживели неки вид просветљења, па се реченица “живот је само један, проживи га најбоље што можеш” сада све чешће чује међу нама. Ова ситуација са короном је једно искуство из којег можемо да научимо да се мање нервирамо око свакодневних и неких безначајних проблема”, истиче Милош.

Зоран Станковић из Ранилуга, и поред проблема које је донео вирус, сматра да је он у неку руку ојачао породичне и родбинске, као и пријатељске везе. Схватили смо колико једни другима значимо и неодстајемо, додаје Зоран.

“Недостајало нам је дружење са другим људима, али смо се у породици некако зближили, јер смо имали више времена за ситне породичне радости. COVID-19 нам је показао колико мало времена проводимо са породицом. Јурећи за свакодневним обавезама, заборавимо на наше најближе, тако да смо овај период искориситили како би провели што више времена са децом, са партнером”, прича Зоран.

Информисање преко друштвених мрежа, опасност од дезинформација

Косовски медији на свим језицима су се максимално трудили да испуне своју обавезу у време пандемије. Осим тачног и брзог информисања о епидемиолошкој ситуацији, броју заражених и преминулих, бавили су се и едукацијом грађана о до сада непознатом вирусу. Нажалост, по мишљењу мештана Ранилуга који немају локалне медије, информације су много брже и чешће стизале преко друштвених мрежа. Њима су, како кажу, недостајале информације, посебно из косовских централних институција због непоштовања Закона о употреби језика, а на београдским медијима је било мало информација са Косова. Зоран Станковић каже да је због тога владала неизвесност.

 

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Информисао сам се путем друштвених мрежа као и други, а што се медија тиче, само преко медија на српском језику”, каже Зоран Станковић из Ранилуга.

По Станковићевом мишљењу, нажалост, у српским срединама јужно од Ибра, дезинформације о вирусу у српским срединама су се брзо шириле, изношени су различити бројеви заражених и преминулих, што је изазивало пометњу и панику. Са друге стране, Милош Ристић из Дреновца каже да је информисање било релативно добро, али да је постојао други проблем, а то су различите мере Београда и Приштине.

“Углавном смо се информисали преко интернет портала, телевизије, као и преко саопштења из општине. Дешавало се и да буде нагађања и дезинформација, али данас је ипак лако проверити информације, посебно у малим срединама каква је наша. Најважније је било да смо поштовали препоруке, а оне су биле доступне. Оно што нас је бунило јесу различите мере Београда и Приштине, па смо имали осећај да се налазимо у дуплој изолацији”, објашњава Ристић.

Марија Кенић из Томанца сматра да је информисање у општини Ранилуг било на нивоу и да је свако ко је хтео могао да има праве податке о свему што га занима. Међутим, она је углавном веровала српским, како медијима, тако и надлежним органима, али и додаје да је било и добрих страна што су грађани поштовали мере и косовске и српске владе.

“Углавном смо се информисали путем медија и фејсбук страница, како српске општине Косовска Каменица, тако и општине Гњилане. Чешће је било правих информација и управо због тих тачних информација, становништво је схватило озбиљност ситуације. Што се тиче информација из Београда и Приштине, оне су нам помогле да се припремимо за оно што следи, јер у периоду када су Београд и Приштина били жаришта заразе, код нас није било заражених”, каже Марија.

Набавка намирница у почетку отежана

Куповина основних животних намирница након проглашеног ванредног стања је била отежана, јер се одмах повећала потражња за млеком, брашном, шећером и зејитином, тако да су рафови у продавницама на почетку проглашене епидемије, били празни.

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

“У почетку је било проблема око снабдевања намирницама, јер су основне намирнице услед страха грађана да ће остати без истих биле разграбљене, али је касније снабедавање ишло својим нормалним током. Уместо свакодневног одласка у набавку, ишли смо једном недељно”, каже Зоран Станковић, нагласивши да је касније било довољно лекова и хране захваљујући Кризном штабу општине Ранилуг и општинског Омладинског Савета.

“Уколико узмемо у обзир да је још увек била на снази забрана увоза робе из централне Србије на Косово, а добар део намирница, млеко, месо и сухомеснате производе купујем у Врању, у почетку није било лако. Било је немогуће отићи у набавку тамо. Ипак, људи су успели и то да превазиђу, те је у неким продавницама ускоро било могуће купити већину намирница”, додаје Милош Ристић.

Настава на даљину, кад се мора, није тешко

Одмах по проглашењу епидемије, деца су престала да иду у школу, што је додатно, и узнемирило грађане, али их и натерало да прихвате један нови вид образовања.

“Настава на даљину је кренула без припреме наставника и ученика, као и родитеља, али су се убрзо снашли и они од којих се најмање очекивало, рецимо старији наставници и родитељи који нису високо образовани. Међутим, и поред тога, сматрам да је непосредан контакт у учионици, одлазак у школу и дружење са другарима најздравији начин за одрастање и учење, а настава на даљину можда више као додатни вид, евентуално”, каже Милош Ристић, који је професор енглеског језика и има вишегодишње искуство у раду са децом.

И његова колегиница Марија Кенић има слично мишљење о школовању на даљину.

 

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Нисам родитељ, али сам професор и било је заиста напорно, како деци, тако и нама професорима, али смо успели да пронађемо решење и да се прилагодимо и управо тај стални рад нам је помогао да се увежбамо, и ми и деца”, поручује Марија.

Међутим, наш саговорник Зоран Станковић сматра да је настава на даљину добар корак ка почетку ере дигиталног образовања.

“Настава на даљину је изнуђено решење, али се показало као ефикасно у тренутној ситуацији, у процесу дигиталног образовања не само деце, већ и наставника. Овиме се покренуо процес усавршавања деце и наставника у сфери дигиталне технологије, што истовремено представља будућност образовања на глобалном нивоу”, каже Зоран.

Епидемилошка ситуација у општини Ранилуг је тренутно стабилна, а мештани поштују све одлуке у циљу спречавања ширења епидемије. Ђаци су се вратили у школске клупе, такође уз поштовање свих заштитиних мера. Школе се редовно дезинфикују, наставници и ученици носе маске, седе на сигурној удаљености, а редовно је и мерење температуре, кажу наши саговорници.

Маја Живковић – Анђелка Ћуп

Производњу ове приче подржала је Мисија ОЕБС-а на Косову као део серије чланака о новинарству у заједници како би се помогло развоју локалних медија. Изражена мишљења и ставови у њој представљају мишљења и ставове самих учесника и аутора и не одражавају нужно ставове ОЕБС-а.