Медији на Косову уз притиске и немаштину, ипак професионални

Већина медија на Косову професионално раде и извештавају у доба пандемије корона вируса, иако им недостају и технички и људски капацитети, као и финансијска средства, речено је на дебати одржаној у Центру грађанске енергије у Грачаници. Дугогодишњи новинари Виолета Ороши Беришај и Будимир Ничић, говорили су о положају медија и проблемима са којима се новинари и медијски радници срећу на терену, на дебати „Енергија у доба короне, из перспективе новинара“, коју је уз подршку Косовске фондације за отворено друштво организовала НВО „Комуникација за развој друштва – ЦСД“ из Грачанице, у партнерству са НВО „Омониа“.

На почетку пандемије, новинари су били збуњени, као и сви грађани, па је било грешака у извештавању, као што је објављивање имена оболелих, али су се врло брзо снашли, иако је било тешко доћи до правих информација и података о епидемиолошкој ситуацији, броју оболелих, као и о мерама за спречавање ширења епидемије, закључак је Виолете Ороши и Будимира Ничића.

„Нажалост, у оваквим ситуацијама, када имамо и ограничења кретања и разне мере које је донела влада, новинари раде само на основу званичних информација и то јесте добро јер се тако спречило ширење панике. Мислим да је најважније да новинари користе праве информације. Оно што су новинари успели, јесте да нису подлегли лажним и непровереним вестима са друштвених мрежа“, казала је Ороши, истакавши да је Косову потребно истраживачко новинарство, којим не могу да се баве сви, већ само добро обучени новинари.

У српским срединама је проблем био двоструки, недостатак информација на српском од стране централних институција, али и недовољна или селективна сарадња локалних власти и здравствених установа, додаје Ничић.

„Професионално извештавање је наша обавеза без обзира у којој се ситуацији налазимо, јер грађани, односно наша публика хоће да чује тачне проверене, истините информације. То је посебно сада важно у доба пандемије, јер се сада на неки начин ради о животима људи. Свака част лекарима, институцијама, организацијама и појединцима који се боре за сузбијање епидемије, али улога медија је у овој ситуацији на неки начин примарна. Имали смо ситуацију, посебно ми у општини Грачаница, да нам се људи, пацијенти и здравствени радници јављају са одређеним проблемима, да нам кажу да немају заштитну опрему, да нема довољно тестова, да неће да их тестирају и слично. Имамо и политичаре и представнике здравствених институција, који покушавају да умање озбиљност ситуације, али и да селективно обавештавају медије о тренутној епидемиолошкој ситуацији“, тврди Будимир Ничић, додајући да је непоштовање Закона о употреби језика такође огроман проблем у извештавању и да и поред огромне борбе Канцеларије повереника за језике, у централним, али и локалним институцијама не постоји политичка воља да се тај закон примењује.

Улога новинара у кризним ситуацијама је огромна, кажу учесници дебате „Енергија у доба короне, из перспективе новинара“, али због недостатка грантова за медије који се не финансирају из буџета или Владе косова или Владе Србије, велики број новинара је остао без посла или су им смањене плате, а један број медија се и угасио, каже Виолета Ороши.

„Последице пандемије је отпуштање радника као и у другим секторима. На Косову нема више штампаних медија, за разлику од региона. У региону је остао по неки штампани медиј, а на Косову за сада само Коха Диторе излази једном недељно, а људи су за ових неколико месеци изгубили рутину куповине новина. Дакле, сви медији, без обзира да ли извештавају на српском, албанском, бошњачком или било ком језику, имају заједнички проблем, а то је како доћи до новца и задржавања одређеног броја запослених“, рекла је Виолета Ороши.

Одмах на почетку проглашења епидемије на Косову, у помоћ независним медијима је притекла Косовска фондација за отворено друштво, доделом брзих грантова за свакодневне активности, заштитне опреме, али и наменских грантова, а тек после неколико месеци остали међународни и домаћи донатори.

„Осим финансијске, нама могу да помогну ти људи, односно институције, тако што ће дам дају правовремене и тачне информације, јер ми често не можемо да дођемо до појединаца. Нама је градоначелник Грачанице пре два три месеца обећао да ће на недељном нивоу да држи конференције са представницима здравствених установа, али то се није десило. Такође, врши се селекција медија, односно само одређени медији се позивају на догађаје и њима се дају изјаве. То нам много отежава рад. Њихов посао је да буду доступни сваком новинару, а не само појединим који су им, из не знам којих разлога, по вољи. Они морају да одговарају на наша питања јер ми то не радимо због нас, него због јавности“, нагласио је Ничић.

Притисака на медије је било увек, тврде саговорници дебате „Из перспективе новинара“, а у време пандемије, они су били још јачи, међутим, колико ће тај притисак да уроди плодом, зависи од медијске куће или појединца, односно колико су спремни да се боре за истину и да не подлежу цензури и аутоцензури.

„Притисак је и то када неко неће да вам се јави на телефон, када неће да вам да изјаву, притисак је на неки начин и селективно позивање медија. Ми се годинама суочавамо са разним притисцима и нападима и то није ништа ново и у ових неколико месеци, од почетка пандемије смо имали и привођење колегинице Татјане Лазаревић из Коссева, јер је неко проценио да она није на радном задатку, што је недопустиво, затим су и колеге са РТВ КИМ имали непријатности јер су их неки људи фотографисали и претили им у Кузмину, ја сам такође имао непријатност…против притиска ми можемо да се боримо тако што професионално радимо свој посао и морамо да будемо свесни да смо ми ту и да по 20 година радимо свој посао, а политичари су пролазни“, наглашава Будимир Ничић, поручивши да новинарским послом не може професионално да се баве они који не могу да издрже притиске.

„ОЕБС је од почетка епидемије евидентирао седам напада на новинаре, вербалних и физичких. Тај податак говори где су наши медији данас. Један од закључака је да је то удар на слободу мишљења, на плурализам и слободу медија и то јесте тако. Ако знамо, да од тих неколико случаја који су пријављени полицији, ниједан није решен, онда видимо и како функционише наше правосуђе. Дакле, о положају новинара говори и тај крајњи резултат, да ли је неко од нападача на новинаре кажњен, а знамо да није. Новинари годинама раде у таквој ситуацији, имају права, која не могу или их веома ретко остваре, изузев ако су новинари великих медијских кућа“, закључила је Виолета Ороши и додала да нажалост на Косову има врло мало објективних медија који нису у спрези са неком политичком партијом, појединцем или организацијом.

И поред не баш завидног положаја новинара на Косову, али и у региону, Виолета Ороши и Будимир Ничић позивају младе људе да почну да се баве новинарством јер, како кажу, и поред великог утицаја друштвених мрежа, независни медији ипак остају најважније средство информисања грађана у свим ситуацијама, а посебно у кризним. Такође, са дебате је поручено да је у раду новинара потребна солидарност, без обзира за коју медијску кућу раде и на ком језику извештавају.

Ана Марковић