Mladi iz Gračanice i okoline, kao i pre, tako i za vreme epidemije, žele da odu

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Bez posla i perspektive, spremni da napuste Kosovo čim im se učini da je negde bolja i sigurnija budućnost,

Bez posla i perspektive, spremni da napuste Kosovo čim im se učini da je negde bolja i sigurnija budućnost, u jednoj rečenici je Bojana Manitašević iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“, organizacije koja je radila istraživanje o migraciji mladih iz srpske zajednice, opisala život mladih u opštini Gračanica i Kosovskom Pomoravlju. Korona virus je dodatno iskomplikovao i otežao život mladima na čitavom Kosovu, kaže Manitaševićeva, a pripadnicima nevećinskih zajednica, kako sami kažu mladi sa kojima smo razgovarali, najviše. Lokalna samouprava, renoviranjem škola, izgradnjom stanova za mlade bračne parove i otvaranjem novih radnih mesta pokušava da pomogne, tvrdi predsednik opštine Gračanica Srđan Popović.

Kvalitet života, ionako loš, pogoršan za vreme epidemije

Istraživanje „Tiha migracija mladih“ pokazuje da su nezadovoljavajući kvalitet života, život skoro pa isključivo u ruralnim sredinama, nedovoljan izbor zanimanja u srednjim školama, udaljeni univerzitetski centri u kojima mogu da se školuju na svom jeziku, a posle završetka škole nedostatak posla u struci i niska primanja, najvažniji razlozi odlaska mladih iz Gračanice i njene okoline sa centralnog Kosova.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Veliki broj mladih Srba iz centralnog centralnog dela  Kosova, kao i iz Kosovskog Pomoravlja želi da srednjoškolsko, ali i visoko obrazovanje, zbog bezbednosti i kvalitetnijih uslova života i školovanja nastavi širom centralne Srbije, ali i u inostranstvu. Međutim, zabrinjavajući je podatak da više od 32 % anketiranih učenika i studenata nema nameru da se po završetku školovanja vrati na Kosovo, ukoliko se nalazi na školovanju u centralnoj centralnoj Srbiji ili na nekom drugom mestu. Ovo su pokazali podaci istraživanja „Tiha migracija mladih iz srpske zajednice“ koje su obavile Mreža za građanski aktivizam (MGA) u saradnji sa Komunikacijom za razvoj društva (CSD) iz Gračanice”, tvrdi Bojana Manitašević.

„Jedan od problema koje su mladi naveli je i nepostojanje javnog prevoza na teritoriji svih opština, čime su oni uskrrkaćeni da budu društveno aktivni i čime im je ograničena sloboda kretanja. Drugi problem je rad u više smena u svim školama, što za posledicu ima skraćene časove čime, kako je naglašeno, na godišnjem niovunivou mnoge nastavne jedinice ostaju neobrađene. Svi ostali problemi, kao što je nedostatak grada i urbanih aktivnosti, nedostatak posla i još uvek krhka bezbednosna situacija, dodatno u mladima izazivaju želju za odlaskom“, kaže direktor Mreže za građanski aktivizam, koja okuplja 14 organizacija civilnog društva sa područja Gračanice i njene okolinecentralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja, Ivan Todorović.

Ivan Todorović, Mreža za građanski aktivizam, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn
Dupla izolacija

Mladi ljudi iz srpske zajednice, doba pandemije korona virusa doživljavaju kao još jedan vid izolacije u kojoj su, kako kaže dvadesettrogodišnja Zorica Milatović, odrasli.

„I za vreme, kao i pre epidemije korona virusa, ovde je nesigurno i nestabilno. Za godinu dana završavam Medicinsku školu i kuda ću? Moram negde da tražim posao, a ovde ne verujem da ću ga naći“, kaže Zorica.

Sličnog je mišljenja i devetnaestogodišnji Gojko Radaković iz Suvog Dola, sela u blizini Lipljana, koje pripada opštini Gračanica.

„Iznenadna pojava korona virusa nije mnogo promenila naše živote. Tako je naš život izgledao i pre korone. U našem selu ne postoje kafići i diskoteke, pozorište, bioskop, tako da njihovo zatvaranje nismo ni osetili. Najteže je bilo ograničeno kretanje, a mi smo okrenuti administrativnom centru u Gračanici. Do Gračanice nama treba nekih 20 minuta i da se vratimo isto toliko, i nismo stizali da obavimo sve što je trebalo. Ukoliko je neko od naših ukućana imao i zdravstveni problem, bilo je mnogo problema, jer nam policija često nije verovala da prosto moramo da prekršimo pravila“, objašnjava Radaković, dodajući da je ovde život monoton i da nema perspektive za mlade.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Nenad Krstić iz Preoca, koji je završio višu ekonomsku školu, dodaje da osim izlaska u improvizovane kafiće u selu i druženja sa prijateljima, mladi odavno nemaju nikakvih aktivnosti, a onda im je korona i to uzela.

„Dok mladi svuda u svetu izlaze u pozorište, bioskop, šetaju po gradu, kod nas je sve improvizacija. Sada nemamo ni one događaje u Domu kulture, život se sveo na telefon i društvene mreže“, ističe Krstić.

Korona nas ipak nije pobedila, kao ni improvizovani uslovi života

Sa druge strane, dvadesetdvogodišnji Mihajlo Savić iz Livađa je optimista, kao i Dušan Dimić iz Gračanice.

„Mi smo ionako zatvoreni u svojim selima, samo nam je falio ovaj virus, ali ja sam nekako optimista“, kaže Savić, dok Dimić dodaje da je i u ovim uslovima svoj život organizovao i da vreme i za vreme epidemije provodi korisno.

„Moje društvo i ja vreme provodimo trenirajući, a nakon treninga nekada volimo da se opustimo i izađemo u kafić. Tokom korone, teretane u zatvorenom prostoru zamenili smo teretanama na otvorenom, a kafiće smo zamenili druženjem u kućnim varijantama. Korona nas nije pobedila, već nas je učinila jačima i mislim da budućnosti ovde ima“, siguran je Dušan Dimić, jedan od najboljih studenata Poljoprivrednog fakulteta.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

I Dejana Stojanović ništa ne prepušta slučaju, kako kaže. Za vreme pandemije ne gubi vreme, knjiga joj je najveći prijatelj i iskoristila je izolaciju da radi na sebi i svom obrazovanju.

„Ipak, da živim u nekom gradu, drugačije bih se organizovala. Ovako, ovo je jedini način da pokušam da ne mislim na virus, ali i na uslove u kojima živimo moji prijatelji i ja, uglavnom u selima i bez neke perspektive“, zaključuje Dejana.

Predsednik Omladinskog saveta opštine Gračanica Dušan Borisavljević poziva mlade da se uključe u razne aktivnosti u Omladinskom centru koji je otvoren u Gračanici.

„Iako opština Gračanica nema dovoljno budžeta da ispuni sve zahteve mladih u našoj opštini, gradonačelnik se sa svojim timom trudi na sve načine da to nekako nadomesti. Nedavno je otvoren Omladinski centar u Gračanici, koji ima za cilj okupljanje mladih ljudi, koji će učiniti nešto više za svoju i bolju budućnost svih mladih na Kosovu. Trenutno Omladinski centar sprovodi i projekte na temu aktivnog učešća mladih u procesu donošenja odluka, zaštite životne sredine, a neprekidno radimo i promocije pravih vrednosti“, naglašava aktivnosti Omladinskog saveta Borisavljević i posebno ističe aktivnosti mladih volontera pri opštinskom Kriznom štabu, koji su starijim sugrađanima na raspolaganju u vreme epidemije. Borisavljević poziva sve mlade ljude da se uključeu u različite aktivnosti, da budu korisni i sebi i drugima i kaže da će na taj način njihovi životi biti ispunjeniji i da neće samo razmišljati o odlasku sa ovih prostora.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn
Opština Gračanica čini sve da zadrži mlade na svojoj teritoriji

U opštini Gračanica se trenutno gradi i Srednjoškolski centar, lokalna samouprava pokušava da poboljša uslove školovanja sređujući stručne kabinete, sportske sale i slično, izgrađena je sportska hala, a opština daje i grantove nevladinim organizacijama u kojima rade većinom mladi ljudi..

„Cilj opštine Gračanica jeste da zadrži mlade na prostorima Kosova. Omladina je budućnost čitavog Kosova, a mi se maksimalno trudimo da se mladi što više aktiviraju i zaposle. Gradićemo budućnost ako imamo jaku i stabilnu omladinu, a na nama je da im omogućimo što bolje uslove za rad“, obećava predsednik opštine Gračanica Srđan Popović, ponavljajući da će jačanjem privatnog sektora i radom na ekonomskom osnaživanju, opštinska administracija upravo mladima dati mogućnost i priliku da svojim idejama i kreativošću, odnosno znanjem i zalaganjem, pokrenu što više sopstvenih poslova, ali i omoguće drugima da rade i privređuju, što bi ih, kako naglašava, zadržalo na ovom prostoru. Jedan od načina da mladi opstanu jeste i stambeno zbrinjavanje, pa će opština, po rečima gradonačelnika Popovića, deo novoizgrađenih stanova dodeliti mladim bračnim parovima.

Srđan Popović, predsednik Opštine Gračanica, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Izgradnja stambenih jedinica je kontinuirani posao tako da trenutno završavamo zgradu od 36 stanova. Namera nam je da sledeće godine sagradimo još na desetine stanova, a gradimo i obdanište koje će biti prekoputa pomenute zgrade. Takođe, pri kraju su radovi na izgradnji srednjoškolskog centra u kojem će biti smeštene tri škole, a čiji je završetak omela epidemija virusa korona, zbog čega očekujemo završetak radova do novembra“, dodaje predsednik opštine Gračanice, administrativnog centra kojim gravitira oko 25.000 stanovnika sa područja centralnog Kosova.

Šta bi trebalo da se dogodi pa da mladi proemene razmišljanja i odluče da ostanu? Na prvom mestu, oni navode poboljšanje bezbednosne situacije, vladavinu prava, bolji zdravstveni sistem, bolje obrazovanje, ulaganja u mala i srednja preduzeća i u poljoprivredu čime bi se stvorile mogućenosti za nova radna mesta. U rešavanju ovih problema, ocenjuju mladi, mnogo može da pomogne lokalna samouprava, koja mora da razmišlja dugoročno i strateški, da obezbedi nova radna mesta, ali i da ohrabri mlade i omogući im da u ovoj sredini osnuju porodice, pokazuje istraživanje „Tiha migracija mladih“. Međutim, bez pomoći centralnih institucija, na lokalu se problem ne može rešiti, dodaju.

Nikolija Bojković – Anđelka Ćup

Proizvodnju ove priče podržala je Misija OEBS-a na Kosovu kao deo serije članaka o novinarstvu u zajednici kako bi se pomoglo razvoju lokalnih medija. Izražena mišljenja i stavovi u njoj, uključujući prikazane sadržaje,  predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i autora i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a.