Епископ Теодосије: Патријарх нам је оставио аманет да се никада не смемо одрећи Косова и Метохије

Епископ Теодосије, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Поводом упокојења патријарха српског Иринеја, медијима се обратио епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, поручивши да је патријарх Иринеј оставио аманет да се “никада не смемо одрећи Косова и Метохије” и да ће он као епископ, монаштво и свештенство, као и верни народ, тај аманет испоштовати. Обраћање владике Теодосија преносимо у целости.

“Са болом у души и са тугом примили смо вест да се упокојио наш патријарх, отац, пастир, родитељ. Много би могли да кажемо о нашем патријарху и њему заиста припада да буде отац свих нас, нарочито на Косову и Метохији. Имао је велико разумевање за Косово и Метохију, за све нас који овде живимо, истрајавамо, опстајемо. Био нам је велика подршка, нарочито, мени као епископу, свештенству и монаштву, али и оним верницима, народу који истрајавају све ово време и не желе да напусте ове свете просторе. Имао је заиста разумевање за све кроз шта пролазимо и саосећао је са сваким човеком. Његов став је био веома јасан по питању Косова и Метохије. Као и Свети архијерејски сабор и наш патријарх је сваки пут истицао да се не смемо одрећи наше свете земље, нашег Јерусалима, нашег Призрена, Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице, да је то наше срце и наша душа, да ако се одрекнемо Косова и Метохије и ако напустимо ове свете просторе, ми више нећемо постојати, нећемо бити оно што су вазда били наши преци и наши свети и да ћемо постати потпуно нешто друго, нама страно и не нама својствено. Те речи и такав став патријарха нама уливају додатно снагу, али и обавезу да и ми истрајемо на том путу, да његов завет и аманет очувамо. Ја као епископ заиста сам то доживео као његов аманет мени, да истрајемо до краја на овим просторима и да се не смемо никада одрећи нашег светог Косова и Метохије.

Патријарх српски Иринеј у манастиру Грачаница, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Наш опстанак на Косову и Метохији не зависи само од нас. Хтео бих да кажем да зивиси од нас у тој мери колико смо ми верни, на првом месту Богу и колико се уздамо у његову помоћ, колико смо верни косовском завету и вредностима које су нас и одржале све ове векове иза нас и сада нас одржавају и колико смо сложни, колико живимо у љубави и колико смо несебични да можемо да дамо себе другоме и да жртвујемо себе за оно што је најсветије. То је косовски завет и ако се будемо држали тога, онда за нас има наде, има нам опстанка. Ако буду сви на нашој страни, а бог буде на другој страни, онда заиста нама нема будућности, нема нам опстанка. Ми све чинимо као људи и сећамо се речи нашег блажено почившег патријарха Павла који нам је говорио “Бог ће нам помоћи, ако буде имао коме”. А то “ако буде имао коме”, значи да ми будемо божји и да чувамо реч божју, заповест божју и да сведочимо наше име, оно што ми јесмо, наше постојање и да као народ будемо оно што јесмо, не нешто друго, тако да има наде. Наше присуство, наши животи на овим просторима потврђу да је Косово и Метохија и даље света српска земља, најсветија што имамо, оно чиме се поносимо, али и оно што нас одржава да будемо и народ божји, а и да будемо људи у односу на све остале и све друге.

За кратко време изгубили смо два истинска пастира, родитеља, митрополита Амфилохија и сада нашег дивног патријарха Иринеја. Господ их је узео. Заиста, Господ има своје планове, али ми смо тужни у овом тренутку сви, јер смо изгубили родитеље, своје духовне на првом месту, а онда су нам били по свему другом родитељи. Међутим, ми нисмо очајни, ми хришћани имамо наду и нарочито у овом тренутку се молимо за покој душе блажено почивших митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја и сматрамо да су они сада ближи Богу и да имају већу слободу пред Богом и да нас они заступају у овом тренутку када нам је заиста то потребно. То је нама потребно, потребна нам је додатна снага, нешто изнутра што ће нас окренути и мотивисати да на првом месту истрајемо, а онда да као људи будемо усправни пред свима и да оно што је најважније, сачувамо своју веру, своје светиње и свој народ на овим просторима.”

Ана Марковић