Položaj žena u opštini Gračanica za vreme pandemije, kao i pre

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн


U vreme pandemije korona virusa i brojnih problema koji su na Kosovu nastali zbog ograničenih mogućnosti kretanja, ali i transporta robe,

U vreme pandemije korona virusa i brojnih problema koji su na Kosovu nastali zbog ograničenih mogućnosti kretanja, ali i transporta robe, ženama koje žive u opštini Gračanica najviše je smetalo opadanje kvaliteta života, koji po rečima naših sagovornica, ni pre pandemije nije bio naročito sjajan. Položaj žena na Kosovu se poslednjih godina popravio na Kosovu, dodaju, međutim žene bi mogle biti mnogo bolje tretirane i mogle bi da pruže veći doprinos u svakom aspektu života. Situacija je naročito teška u porodicama u kojima žene trude da rade, a usput se staraju i o drugim članovima porodice, obavljaju posao domaćice i rade poljoprivredne radove.

“Za razliku od prethodnog perioda, odnosno perioda pre korone, mogu da kažem da se dosta toga promenilo. Kvalitet života je bio bolji, naročito za žene koje su ostvarene kao majke, a pri tom su morale da idu na posao, jer su vrtići i škole bili zatvoreni, bukvalno je stalo sve, što im je znatno otežalo funkcionisanje”, kaže mlada diplomirana pravnica iz Gračanice, Dušica Kostić i dodaje: “Za nezaposlene i mlade žene, koje nemaju decu, ograničenja su bila nešto drugačije prirode, nisu radili kafići, teretane i kozmetički i frizerski saloni. Naravno, da je to falilo i zaposlenim ženama i majkama, ali one o tome, nažalost, manje razmišljaju. Najveći problem koji se javio kod čitave populacije jeste ograničavanje slobode kretanja. A kada vam je ograničena sloboda kretanja, onda vam je ograničeno i svako drugo pravo, samim tim i kvalitet života je gori. Uskraćeni ste za mnoge sportske, kulturne, društvene i druge aktivnosti”.

Dušica Kostić, Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

Virus, osim negativnih, ima pozitivnu osobinu, sa sarkazmom kažu naše sagovornice, jer kod njega nema diskriminacije. Podjednako napada sve, a posebno utiče i ostavlja dugoročne posledice na marginalizovane grupe, u koje, nažalost, spadaju i žene.

“Reč kojom žene najčešće opisuju svoje iskustvo tokom vanrednog stanja, jeste poniženje. Svoja iskustva, većina njih opisuje kao veliku promenu u odnosu na uobičajenu svakodnevicu, kao brigu za svoje, ali više za zdravlje svojih ukućana. Starije osobe osećaju izolovanost od dragih ljudi, dece i unuka, kao nemogućnost i uskraćenost za druženje, čime su postale sve usamljenije”, rekla nam je Nevenka Rikalo, predsednica Udruženja žena “Ruka Ruci”.

“Ove inače teške okolnosti u kojima žive kosovske žene, posebno one iz nevećinskih zajednica, pogoršane su preduzetim merama, kao što su odluke o zabrani kretanja, a ako bude jos veće zaraze i zatvaranje vrtića i škola, zabrana kretanja za lica starija od 65 godina, to donosi jođ veće probleme”, dodaje predsednica Udruženja “Ruka ruci”.

Sa druge strane Jelena Stanojević, domaćica iz Gračanice, ali i osoba sa invaliditetom i hroničnom bolešću, poručuje da joj je za vreme pandemije nedostajalo lekove koje je teško mogla da nabavi, kao i kontrolni pregledi, koje nažalost ni sada posle toliko meseci ne može da obavi. Ona tvrdi da je sada skoro onemogućena da nabavi svoju dugogodišnju terapiju, od koje joj zavisi život.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

“Lečim se od sistemskog lupusa vec 21 godinu i korona mi baš otežava lečenje i nabavku lekova koje koristim, jer za moje lečenje ovde nije bilo uslova ni pre korone, a posebno sada. Takođe mi otežava i to što ne mogu ići redovno na lekarske kontrole”, kaže Stojanovićeva.

Jelena, koja živi sa suprugom i kćerkom u Gračanici, takođe ističe da joj je sloboda kretanja i druženje za vreme pandemije, kao i mere koje su donešene dosta uticali na kvalitet života.

“I kćerkica je nervoznija jer nije navikla na ovakav tempo života. Ona voli prirodu, šetnju, druženje i sve ovo što se sada dešava nju mnogo pogađa”, kazala nam je Jelena.

Druga smena

Činjenica je da žene koje su zaposlene, pored svakodnevnih poslovnih obaveza, tradicionalno kod kuće obavljaju i drugu smenu, nakon što im se završi radni dan. Većina žena pokušava da radi i u dve smene istovremeno, a to utiče na njihovo mentalno zdravlje, pa neke od njih razmišljaju da daju otkaz tokom pandemije korona virusa. A sa druge strane, postoje i one koje su i pre bile nezaposlene, a samo zaposlenje tokom pandemije je skoro nemoguće naći.

“Naš život se nije drastično promenio za vreme korone. Ja nisam bila u radnom odnosu ni pre korone, a nisam ni sada. Isto tako i finansije su slabije, što utiče na odnos u porodici, ne u smislu nasilja, nego se oseća tenzija i nezadovoljstvo”, tvrdi Jelena Stanojević.

“Iz susreta sa ženama otkrile smo da je jedna od najvećih promena za žene tokom pandemije, posebno tokom vanrednog stanja, povećana količina neplaćenog rada. U naročito teškoj situaciji nalaze se žene koje su zbog prirode posla prinuđene da odlaze na posao, a u početku su u privatnim kombijima za prevoz putnika mesta bila ograničenja za broj osoba, što ih je stavljalo u bezizlaznu situaciju. Zatim, ta briga, strah i neizvesnost, kome ostaviti i poverirti dete i kako postupati sa starijim osobama”, napominje Nevenka Rikalo, naglašavajući da u porodicama na Kosovu živi više generacija.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

Za žene u opštini Gračanica, koje se nalaze na rukovodećim pozicijama i bave se politikom, pandemija je bila vreme kada su mogle da pokažu svoje sposobnosti i uticaj na poboljšanje položaja svojih sunarodnica, ali i ostalih žena koje žive na teritoriji ove opštine.

“U ovom periodu sam se trudila da se svakodnevno informišem preko policijske stanice, ali i preko prijatelja i poznanika, ima li zlostavljanja žena u doba pandemije, ima li teških socijalnih slučajeva, kojima se na bilo koji način može pomoći. Preko Lokalnog saveta za javnu bezbednost smo se maksimalno aktivirali da pomognemo, ali sam i lično sa svojim prijateljima maksimalno pomagala gde sam mogla”, priča odbornica u SO Gračanica, Snežana Jovanović, koja je u najtežem periodu posetila i selo Duge Njive u opštini Klina, gde je Stani Pantić, poklonila mašinu za pranje veša. Kaže da joj je pomogla kao žena ženi i pozvala sve dame na solidarnost.

Snežana naglašava da žene u opštini Gračanica, ali i uopšte žene na Kosovu, nažalost nisu dovoljno zainteresovane da se bore za svoja prava i uglavnom poštuju tradiciju. Po mišljenju žena iz srpske zajednice, koje većinom žive u ruralnim područjima, muškarsci imaju veća prava i to je tako bilo oduvek, ali nažalost, veliki broj žena smatra da tako i treba da bude.

“Potrebno je zaista razgovarati sa ženama, ne samo kada neka nevladina organizacija ima projekat, pa održi seminar i to se završi, nego konstantno treba raditi sa njima i objašnjavati im da nije ništa loše u tome ako traže da budu jednako tretirane”, kaže Jovanovićeva, koja se složila sa prethodnim sagovornicama da u položaju žena u opštini Gračanica, nije bilo velikih razlika pre i za vreme pandemije.

Vlada Kosova je poslednjih godina stimulisala žene preko raznih grantova da osnuju mini biznis preduzeća, međutim, iako su rezultati bili pozitivni, sada zbog novonastale situacije sa korona virusom njihovo poslovanje je trenutno neaktivno.

“U prvom kvartalu 2019. godine, stopa zaposlenosti žena je 28,2%, stopa nezaposlenosti je 26,9%, dok je stopa neaktivnosti 61,3%. Što se tiče učešća u radnoj snazi koja je 38,7% u ovom periodu, broj žena koje pripadaju radnoj snazi bio je 19,5%, dok je procenat kod muškaraca bio 57,6%, podaci su kosovskog Zavoda za statistiku, koji nisu obećavajući. Podaci u opštinama gde su Srbi većina, po mišljenju Nevenke Rikalo, još više su zabrinjavajući, kada je u pitanju zaposlenost žena, a u ovoj godini, zbog pandemije, očekuje se da će da budu još lošiji.

Nevenka Rikalo, Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn
Nasilje nad ženama

Zbog zatvaranja članova porodica u sopstvene domove, u okviru mera za suzbijanje širenja korona virusa, nažalost, umesto jačanja ljubavi i veza, jačao je strah od porasta nasilja u porodici. Uz upozorenje aktivista da je zabeležen alarmantni porast porodičnog nasilja, u mnogim zemljama, zatražene su promene pravnih mera i smernica kako se ponašati u slučaju nasilja nad ženama i decom.

“Osnovne institucije nisu radile punim kapacitetom, naročito one koje pružaju zaštitu ženama od nasilja u porodici zato što je bio uveden policijski casčas, pa su neke žrtve više trpele nasilje. Nadam se da će ovaj period što pre proći, da bismo mogli svi da se vratimo nekom normalnom životu. Ali, najbitnije je sačuvati živote i zdravlje”, poručila je Dušica Kostić iz Gračanice.

Ženski inkluzivni centar u saradnji sa UN Women i Kosovskom policijom, a podržan od strane Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, i tokom vanrednog stanja delio je humanitarne pakete koji su sadržali sredstva za održavanje higijene, maske, rukavice. Mišljenje osoblja ovog centra je da bi broj prijava i zbrinjavanja žena koje se nalaze u situaciji nasilja bio veći, ali da zbog nedovoljne informisanosti žena iz nevećinskih zajednica o proceduri prijema u prihavtatilište, mnoge žene odustaju da zatraže pomoć, objašnjava Nevenka Rikalo i dodaje:

“Ova nevladina lokalna organizacija je pružala psiho-socijalnu i pravnu pomoć i podršku za četiri majke i sedmoro dece iz srpske zajednice, a preko lokalne SOS linije na broj 0800 21 000 odgovorilo se na 82 poziva ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja.”

Ženski inkluzivni centar je multietnicko prihvatiliste koje prihvata žrtve porodičnog i rodno-zasnovanog nasilja iz sedam opština u kojima živi nevećinsko stanovništvo. Svoj rad je započeo od marta 2020. Licencirano osoblje je organizovalo i prilagodilo svoj rad novonastalim okolnostima, pružajući pomoć i podršku najranjivijim grupama žena: ženama koje su izložene nasilju, starijim ženama, ženama na selu, ženama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama žena. Nažalost, ovakvi centri su još uvek potrebni, kao i sigurne kuće, a vreme pandemije je to posebno pokazalo.

U opštini Gračanica radi i službenik za ravnopravnost polova, a opština je zajedno sa opštinama Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Štrpce, Klina, Peć, Kamenica, Gnjilane, Istok i Klokot i 13 nevladinih organizacija, članica Mreže za građanski aktivizam, potpisnik Deklaracija o zaštiti i promociji, između ostalih i imovinskih prava žena. Deklaracijom su predložene prioritetne mere za zaštitu i promovisanje prava žena koje bi trebalo da sprovode lokalne samouprave, organizacije civilnog duštva i Kancelarija Ombudsmana.

Svi preduslovi za istinsku ravnopravnost žena i muškaraca u opštini Gračanica, kao i na čitavom Kosovu postoje, ali dok zakon, kao i spomenuta deklaracija, kao jedna od mnogih, ne počnu da se zaista poštuju, žene u opštini Gračanica, kako reče Snežana Jovanović, “žive u muškom svetu, ali ipak, u mnogome od njih samih zavisi, dokle će tako da bude”.

Ana Marković

Proizvodnju ove priče podržala je Misija OEBS-a na Kosovu kao deo serije članaka o novinarstvu u zajednici kako bi se pomoglo razvoju lokalnih medija. Izražena mišljenja i stavovi u njoj, uključujući prikazane sadržaje, predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i autora i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a.