Kososvka kulturna baština ne postoji

Црва Светог Николе у Новом Брду, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Црва Светог Николе у Новом Брду, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн


Od oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine do danas, zapaljeno je i srušeno preko 150 crkava i manastira,

Od oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine do danas, zapaljeno je i srušeno preko 150 crkava i manastira, a poslednjih godina pojedini albanski intelektualci i udruženja, ali i institucije, bez naučnih dokaza, pokušavaju da srpsku kulturnu baštinu preimenuju u svoju, albansku ili u nepostojeću, kosovsku kulturnu baštinu. Poslednji primer pokušaja prekrajanja istorije je i natpis “Naša crkva”, na albanskom i engleskom jeziku u blizini sakralnih ostatka crkve Svetog Jovana pored sela Suvo Grlo kod Srbice.

Direktor Doma kulture u Gračanici i novinar Živojin Rakočević kaže da je tabla sa natpisom “Naša crkva” u Suvom Grlu posledica jedne teorije koja je uspostavljena posle 17. marta 2004. godine. “To je jedna novoromantičarska, nacionalistička teorija koja kaže da su na teritoriji Kosova crkve sagradili Albanci u srednjem veku i da je sasvim prirodno da sadašnja kosovska administracija sve to preuzme. Što se tiče same crkve Svetog Jovana iz Suvog Grla, to su ostaci od jednog zida crkve koja je ranije stradala, ali mora se znati da je u čitavoj toj oblasti bukvalno je sve zbrisano, i sada ti napadači i ti provokatori jednostavno prilaze srpskim sredinama, da bi i u srpskim sredinama ili nadomak srpskih sredina pokazali srpskom stanovništvu koje je tu opstalo i zahvaljujući crkvi, da to ne pripada njima i da im na takav način ulivaju i dodatnu nesigurnost, da ih jednostavno podrivaju iznutra. Videli smo da tabla ima neke zvanične karakteristike. Oblik i formu takvih tabli možete videti ispred dzamija, ispred nekih objekata na Kosovu i Metohiji i to je institucionalna planirana akcija i ona sada radi po dubini teritorije”, rekao je Rakočević.

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić poručio je ranije na fejsbuk profilu da na niske i primitivne provokacije treba odgvarati odgovorno i razumno.

“Mislim da će jako teško uveriti svet u svoje bajke nakon svih onih užasnih scena skrnavljenja crkava i krstova u poslednjih 20 godina, ne u vreme rata, već u vreme mira. Jedino možemo da se nadamo da će se čuti neki zvanični glas razuma da to nije put pomirenja, ali koliko mogu da vidim i oni koji bi mogli nešto da kažu ćute. Važno je da se svi ovi primeri dokumentuju i da se predočavaju međunarodnim predstavnicima”, napisao je Arhimandrit Sava Janjić.

Misa na ostacima pravoslavne katedralne crkve u Novom Brdu, priča da su Visoki Dečani zadužbina albanske porodice Nimani, a ne Stefana Dečanskog, ali i česta upotreba termina kosovsko kulturno nasleđe, pokušaji su da se u kulturološkom smislu potvrdi takozvana državnost Kosova.

Manastir Visoki Dečani, Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

“Na Kosovu ne postoji kosovsko kulturno nasleđe. Na Kosovu postoji srpsko kulturno nasleđe, tursko kulturno nasleđe, albansko kulturno nasleđe i nasleđe ostalih zajednica koje ovde žive. Nema kosovske kulture. Kosovsko kulturno nasleđe je jedan obrazac, koji bi trebalo da sadašnje vlasti preuzmu ono što nije njihovo i da u svoje vlasništvo, po modelu kako je to pokušano da se uradi u Crnoj Gori, probaju da sve ono što pripada esenciji naše kulture, duhovnosti i državnosti pripadne kosovskom administrativnom sistemu”, istakao je Živojin Rakočević i dodaje: “To je jedan široki proces razaranja i on se može zaustaviti samo aktivnim i dinamičnim svedočenjem. Svakoga trenutka nauka govori svoje i mi u ime nauke, u ime istine i u ime profesije moramo neprestano svedočiti da se u ovom trenutku, jedna od najvažnijih kulturnih, duhovnih i nacionalnih komponenti našeg postojanja dovodi u pitanje. Dovodi se u pitanje svakoga dana, na različitim mestima, od Visokih Dečana kao vrhunskog dela i svetski prepoznatog, do zidina neke crkve u Suvom Grlu gde seljaci dolaze da pale sveće i ostavljaju vodu za Bogojavljenje.”

Katedralna crkva Bogorodica Ljeviška, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Skoro dve trećine spomenika kulture na Kosovu i Metohiji potiče iz antičkog perioda i srednjeg veka, a najbrojniji spomenici koji su nastali od 12. do 16. veka, po tvrdnjama istoričara i arheologa, su bez ikakve sumnje delo srpskih graditelja, tvrdi Rakočević. Epoha Nemanjića je vreme velike graditeljske delatnosti na Kosovu, kada je izgrađeno više od 200 crkava i manastira prvorazredne vrednosti.

Ana Marković