U Goraždevcu još uvek uskladišten hemijski otpad

фото: Радио Гораждевац

Već više od godinu dana u Goraždevcu nadomak Peći istovaran je otpad za koji meštani tvrde da je opasan i štetan za zdravlje ljudi

Već više od godinu dana u Goraždevcu nadomak Peći istovaran je otpad za koji meštani tvrde da je opasan i štetan za zdravlje ljudi koji tu žive. Istovaran otpad je dopreman iz bivšeg pogona Kombinata kože i obuće u Peći, koji je sada u vlasnistvu firme SVIS, Nezaima Šalje, a u buradima je istovaran u Goraždevcu u pratnji vatrogasaca, kosovskih bezbednosnih snaga, kosovske policije i medicinskih ekipa.

Meštani ovog metohijskog sela strepe da im sada preti ekološka katastrofa, protiv koje se bore više od godinu dana.

“Kamion sa buradima, sa opasnim hemijskim materijama je bez ikakve procedure navedene u rešenju Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, dovežen na teritoriju katastraske opštine Goraždevac i tu je najverovatnije planirano da se uništi i zakopa, što ugrožava našu sredinu”, rekao je jedan meštanin Goraždevca, učesnik protesta protiv skladištenja opasnog otpada.

foto: Radio Goraždevac

Predsednik privremenog organa opštine Peć Miloš Dimitrijević je apelovao na međunarodnu zajednicu, da učine sve što je u njihovoj moći i izmeste ovu opasnu materiju iz Goraždevca zbog, kako je rekao, zdravlja meštana i njihove dece, kako Srba, tako i Albanaca iz obližnjih sela.

“Iz opštine nismo dobili nikakvu informaciju, a ja vam ovde odgovorno tvrdim da ćemo da dobijemo informaciju šta se desilo i ko sprovodi kriminalne radnje prema ovom narodu ovde koji živi zajedno, prema Srbima i Albancima koji su ovde stvorili dobar suživot”, rekao je na jednom od protseta protiv skladištenja hemijskog otpada, Miloš Dimitrijević.

Sva obraćanja lokalnoj samoupravi i Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kako Srba iz Goraždevca, tako i komšija Albanaca iz susednih sela Počešće, Vragovac i Babići, nisu urodila plodom, pa su građani šest puta organizovali proteste. Vlasnik frime SVIS im je pokazao, da je navodno još 2018. godine dobio sve potrebne dozvole za skladištenje buradi.

Sokolj Đeferaj iz sela Krstovac sumnja na osnovu ove dokumentacije koju poseduju, da su dokumenta vlasnika firme SVIS falsifikovana.

“Slučaj smo prijavili državnom javnom tužiocu, koji je pokrenut proces. Takođe smo prijavili i u nadležno ministartsvo u Prištini. Mi tražimo da se ove materije izmeste sa ovog mesta na neku drugu lokaciju”, kazao je Đeferaj.

protesti protiv skladištenja opasnog otpada, foto: Radio Goraždevac

Sa njim se slaže i Naim Bitići iz sela Počašće koji kaže da su ih predstavnici policije i vojske uveravali da materijal nije opasan.

“Oni nemaju nikakav dokument za njegov transport. Veliki je ovo problem i ova materija ne može da se skladišti na ovom mestu, kao što su oni mislili”, istakao je Bitići.

Miloš Dimitrijević dodaje da postoje i dokazi da se dozvola za skladištenje otpada ne odnosi na katastarsku zonu kojoj pripada srpsko selo Goraždevac.

“Na naš prigovor, Ministarstvo je branilo svoju tezu. Ono rešenje koje su doneli je falsifikat i ne slaže se broj katastraske parcele na njemu sa ovom parcelom na kojoj je otpad. Ta parcela je udaljena od nas 20 kilometara. Mi ne prihvatamo ta rešenja koja su oni doneli i u razgovoru sa njima smo tražili da formiramo stručnu ekipu, da utvrdimo činjenice, da li su to otrovne materije ili nisu”, govorio je Dimitrijević.

On smatra da strah za zdravlje dece i porodica, kao i nedostatak reakcije nadležnih institucija primorava meštane Goraždevca na odlazak sa svojih vekovnih ognjišta.

“Onaj ko bi trebao to da reši, on nema volju da reši ovaj problem, on ima volju samo da nas iseli sa ovih prostora, i nas i susedne Albance, jer ne žele da živimo zajedno”, isticao je Dimitrijević posle mnogobrojnih sastanaka sa nadležnim organima.

protesti protiv skladištenja opasnog otpada, foto: Radio Goraždevac

Član Lokalnog odbora za bezbednost Nenad Bukumirić ne zna šta je u buradima, kao i koje je jačine otrovna materija, kao ni njegove komšije, ali način kako je dopremljen, uz pratnju policije, Kosovskih bezbednosnih snaga, vatrogasaca i medicinske ekipe, unosi strah i izaziva sumnju.

“Da je bezbedan kako tvrde, on bi stajao na tom mestu na kome je bio i do sada. Znači, on je bio nebezbedan tamo. Doneli su ga ovde kod nas. Koliko ja znam, ova fabrika je namenjena za rezanje kamenih ploča i pravljenje nekih materijala od kamena, a ne za takva hemijska sredstva”, rekao je Bukumirić..

Opština Peć i Ministarstvo zaštite životne sredine, osim pukih obećanja, još uvek ništa konkretno nisu uradili. I dalje uplašeni, bez informacija šta se tačno nalazi u buradima koja su dopremljena i istovarana u Goraždevcu, meštani su pomoć potražili od međunarodne zajednice.

“Mi smo bili kod advokata i verovatno će ova peticija koja je potpisana od strane meštana, kao i zahtevi koje imamo i rešenja, biti uručeni čitavoj međunarodnoj zajednici”, kaže Miloš Dimitrijević i dodaje da će pre obraćanja članovima međunarodnih organizacija, još jednom pokušati da uruče peticiju i svu ostalu dokumentaciju koju poseduju institcijama, kako bi rešili pitanje uskladištenog otpada u Goraždevcu i okolini.

protesti protiv skladištenja opasnog otpada, foto: Radio Goraždevac

Početkom juna prošle godine, Kancelarija EU na Kosovu je obavestila javnost da je otkazan projekat u vrednosti od 12 miliona evra za izgradnju skladišta opasnog otpada na Kosovu. Razlog za to je, kako su naveli, odbijanje lokalne skupštine Kosova Polja da se takav objekat izgradi na teritoriji te opštine. Iz Kancelarije EU su istakli da se o tom otpadu trenutno ne vodi računa i da predstavlja opasnost za zdravlje ljudi na čitavom Kosovu. Meštani Goraždevca i susednih sela sumnjaju da je upravo takav hemijski otpad, štetan po zdravlje ljudi, uskladišten u njihovom selu.

Otpad je još uvek tu i trenutno se ništa ne preduzima kako bi se on uklonio, a meštani i dalje žive u strahu, međutim nema više ni protesta, iako su najavljivali da će oni trajati sve do uklanjanja buradi sa nepoznatim hemijskim otpadom.


Tekst je nastao kao deo projekta „Pravo na vodu i vazduh“ koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i infomrisanje Vlade Republike Srbije.

Ana Marković